Premijer Velike Britanije Boris Johnson telefoniraće ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i posetiti istočnu Evropu u narednim danima dok Velika Britanija pojačava svoje diplomatske napore za rešavanje granične krize sa Ukrajinom.
Kako je saopšteno iz Johnsonovog kabineta, premijer će ponoviti potrebu da se Rusija "diplomatski angažuje".
Johnson je rekao da bi Britanija mogla da rasporedi trupe da zaštiti saveznike u NATO-u ako Rusija napadne Ukrajinu.
Međutim, Ukrajina nije deo NATO-a i Rusija želi da Zapad obeća da se nikada neće pridružiti vojnom savezu, videći to kao direktnu pretnju svojoj bezbednosti.
Među 30 članica NATO-a su SAD, Velika Britanija i nekoliko bivših sovjetskih republika, od kojih se neke graniče sa Rusijom. Članice pristaju da priteknu u pomoć drugome u slučaju oružanog napada.
Rusija je rasporedila oko 100.000 vojnika, tenkova, artiljerije i projektila u blizini ukrajinske granice, ali poriče da planira invaziju na bivšu sovjetsku republiku, koja se graniči i sa Rusijom i sa EU.
Pored posete Johnsona regionu, ministarka spoljnih poslova Liz Truss posetiće Moskvu u naredne dve nedelje, saopštila je ruska ambasada u Velikoj Britaniji.
Johnson je zatražio od vojnih i bezbednosnih šefova da mu daju više opcija za ublažavanje posledica onoga što je Dauning strit nazvao „rastućom ruskom agresijom“.
Ovog vikenda, premijer razmatra te opcije - uključujući raspoređivanje većeg broja britanskih trupa u zemlje NATO-a u regionu.
Očekuje se da će u ponedeljak Ministarstvo inostranih poslova najaviti parlamentu pooštravanje režima sankcija, što bi omogućilo Velikoj Britaniji da cilja na ruske interese, prenosi BBC.
Prošle nedelje, Johnson se pridružio telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom Joe Bidenom, evropskim liderima i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.
Tokom razgovora, lideri su se složili "da diplomatski razgovori sa Rusijom ostaju prvi prioritet", saopšteno je.
Portparolka Dauning strita je rekla: "Premijer je odlučan da ubrza diplomatske napore i pojača odvraćanje kako bi izbegao krvoproliće u Evropi".
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Zapad da ne stvara paniku – rekavši da upozorenja o neposrednoj invaziji prete ekonomiji nacije.
Prošlog meseca Rusija je postavila tri zahteva NATO-u: Ukrajini treba zabraniti pridruživanje; trebalo bi da okonča vojnu aktivnost u istočnoj Evropi; i ne bi trebalo da raspoređuje projektile u zemljama u blizini ili na granici sa Rusijom.
SAD i NATO su odgovorili rekavši da Ukrajina ima pravo da bira svoje saveznike, ali su ponudili Rusiji razgovore o postavljanju projektila i drugim pitanjima.
Ako bi Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, to ne bi bilo prvi put.
Rusija je anektirala ukrajinsko južno poluostrvo Krim 2014. Ona takođe podržava pobunjenike koji su ubrzo nakon toga zauzeli velike delove istočnog regiona Donbasa, a oko 14.000 ljudi je poginulo u borbama.
