Kada je Ukrajina ove godine preuzela predsedavanje OEBS-om, obećala je da će period koji predstoji iskoristiti za rešavanje jednog od najsloženijih problema u regionu – pitanja Pridnjestrovske separatistički nastrojene oblasti u Moldaviji. Ali pre nekoliko dana, tokom pregovora koji su organizovani u Odesi, dve strane su dodatno udaljile, do tačke sa koje je teško sagledati kako bi pregovori mogli biti obnovljeni i uspešno privedeni kraju.
Grupa nazvana “5+2”, u kojoj su prestavnici Rusije, Ukrajine, Sjedinjenih Država, Evropske unije i OESC-a, kao i predstavnici Moldavije i Pridnjestrovlja, pokazali su se nesposobnim čak i za utvrđivanje dnevnog reda za razgovore o 21 godinu dugom zamrznutom konfliktu.
Sve je zapelo nakon što je pridnjestrovske, proruski orjentisani lider, Jevgenij Ševćuk, izneo predlog da se regionalni administrativni centar,odnosno telo Vrhonvi savet, iz grada Tiraspol izmesti u drugi po veličini, Bender.
Taj predlog nije slučajn, već jasno simboličan. To je mesto jednog od najkrvavijih sukoba koji se odigrao 1990. godine, a u ratu koji je okončan proglašenjem nezavisnosti Pridnjestrovlja od Republike Moldavije.
Bender se, takođe, nalazi unutar bezbednosne zone, uspostavljene posle rata, u koju su uključene pridnjestrovske i moldavseke teritorije na obe strane reke Dnjesetar, koja ih razdvaja. Uslovi iz dogovora o prekidu vatre postignutog 1992. godine zabranjuje obema stranama poteze koji bi narušili stabilnost.
Ševćuk tvrdi da se njegovim neočekivanim predlogom pokušavaju da spreče “agresivni potezi” administracije Kišnjeva, glavnog grada Moldavije, koju optužuje da je u Benderu uspostavila policijski štab i nekoliko institucija od kraja rata.
Moldavska strana je odgovorila besno, sa optužbama da Pridnjestrovlje, preduzima korake usmerene ka izmeni stanja na terenu, a što je direktno suprotno mirovnom dogovoru.
Da stvar bude složenija, sve se događa u trenutku duboke krize u kojoj se našla Moldavija, pošto je ove godine, kolaps doživela i njena proevropski orijentisana vlada.
Politički analitičar iz Kišnjeva Oazu Nantoi, uočava dva moguća objašnjenja iznenadnog poteza:
“Najpre je moguće da je inicijativa uspostavljena u samom Tiraspolu. Moguće je, međutim, i da Moskva nije zadovoljna eventualnim partnerstvom između Moldavije i Evropske unije, uprkos aktuelnim nestabilnostima u Kišnjevu, pa pokušavaju da izazovu nove nestabilnosti. Oni čine provokaciju, kakva je ova vezana za Bender”, ocenjuje Nantoi.
Posmatrači, na drugoj strani, se slažu da je preduzeti potez vise učinjen zarad postizanja međunarodnog efekta. Tako Andrej Safanov iz Tiraspola podseća da je Ševćenko, koji je na vlasti od 2011. godine, pokušavao da izoluje Vrhovni savet u kome dominiraju opozicioni uticaji:
“Zaključak je jednostavn: On kaže, ‘Mada ste vi izabrani, vaša stvarna snaga je ravna nuli i ja vas mogu odvesti kada hoću i gde hoću’. Druga, naravno, cilj je da se poremeti rad Vrhovnog sveta i tako to telo izvede iz političke arene”, navodi Safanov.
Vrhovni savet ima pravo zakonodavne inicijative, pa su odatle odgovorili predlogom rezolucije po kojoj bi trandnjestarski parlament trebalo da defakto ostane na teritorije prestonice Tiraspol.
Na još jedan mogući faktor poslednje krize ukazuje sradnik Instituta za evro-atlansku kooperaciju iz Kijeva Oleksandr Suško. Iz ambicije da održi dominantan uticaj u regionu, veruje on, ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da Moskva pokušava da podrije autoritet koji u periodu svog predsedavanja OESC-om pokušava da izgradi Ukrajina:
“Nije tajna, da od početka ove godine ruska strana, sa liderima u Tiraspolu, čini korake sa ciljem da oni zauzmu oštriji stav. Jedan od indirektnih ciljeva bi bilo da se izvrši pitisak na ukrajinsko predsedvanje kako bi svaki napredak na ovom polju bio onemogućen”, smatra Suško.
Niko u grupi “5+2”, za sada, ne nudi izlaz iz situacije u kojoj su se pregovarači našli, dok analitičari upozoravaju da je rizik prevelik. Odnosi se na mogućnost obnavljanja jednog od njdubljih konflikata koji su svojevremeno buknuli na tlu bivšeg Sovjetskog Saveza.
Grupa nazvana “5+2”, u kojoj su prestavnici Rusije, Ukrajine, Sjedinjenih Država, Evropske unije i OESC-a, kao i predstavnici Moldavije i Pridnjestrovlja, pokazali su se nesposobnim čak i za utvrđivanje dnevnog reda za razgovore o 21 godinu dugom zamrznutom konfliktu.
Sve je zapelo nakon što je pridnjestrovske, proruski orjentisani lider, Jevgenij Ševćuk, izneo predlog da se regionalni administrativni centar,odnosno telo Vrhonvi savet, iz grada Tiraspol izmesti u drugi po veličini, Bender.
Taj predlog nije slučajn, već jasno simboličan. To je mesto jednog od najkrvavijih sukoba koji se odigrao 1990. godine, a u ratu koji je okončan proglašenjem nezavisnosti Pridnjestrovlja od Republike Moldavije.
Bender se, takođe, nalazi unutar bezbednosne zone, uspostavljene posle rata, u koju su uključene pridnjestrovske i moldavseke teritorije na obe strane reke Dnjesetar, koja ih razdvaja. Uslovi iz dogovora o prekidu vatre postignutog 1992. godine zabranjuje obema stranama poteze koji bi narušili stabilnost.
Ševćuk tvrdi da se njegovim neočekivanim predlogom pokušavaju da spreče “agresivni potezi” administracije Kišnjeva, glavnog grada Moldavije, koju optužuje da je u Benderu uspostavila policijski štab i nekoliko institucija od kraja rata.
Moldavska strana je odgovorila besno, sa optužbama da Pridnjestrovlje, preduzima korake usmerene ka izmeni stanja na terenu, a što je direktno suprotno mirovnom dogovoru.
Da stvar bude složenija, sve se događa u trenutku duboke krize u kojoj se našla Moldavija, pošto je ove godine, kolaps doživela i njena proevropski orijentisana vlada.
Politički analitičar iz Kišnjeva Oazu Nantoi, uočava dva moguća objašnjenja iznenadnog poteza:
“Najpre je moguće da je inicijativa uspostavljena u samom Tiraspolu. Moguće je, međutim, i da Moskva nije zadovoljna eventualnim partnerstvom između Moldavije i Evropske unije, uprkos aktuelnim nestabilnostima u Kišnjevu, pa pokušavaju da izazovu nove nestabilnosti. Oni čine provokaciju, kakva je ova vezana za Bender”, ocenjuje Nantoi.
Posmatrači, na drugoj strani, se slažu da je preduzeti potez vise učinjen zarad postizanja međunarodnog efekta. Tako Andrej Safanov iz Tiraspola podseća da je Ševćenko, koji je na vlasti od 2011. godine, pokušavao da izoluje Vrhovni savet u kome dominiraju opozicioni uticaji:
“Zaključak je jednostavn: On kaže, ‘Mada ste vi izabrani, vaša stvarna snaga je ravna nuli i ja vas mogu odvesti kada hoću i gde hoću’. Druga, naravno, cilj je da se poremeti rad Vrhovnog sveta i tako to telo izvede iz političke arene”, navodi Safanov.
Vrhovni savet ima pravo zakonodavne inicijative, pa su odatle odgovorili predlogom rezolucije po kojoj bi trandnjestarski parlament trebalo da defakto ostane na teritorije prestonice Tiraspol.
Na još jedan mogući faktor poslednje krize ukazuje sradnik Instituta za evro-atlansku kooperaciju iz Kijeva Oleksandr Suško. Iz ambicije da održi dominantan uticaj u regionu, veruje on, ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da Moskva pokušava da podrije autoritet koji u periodu svog predsedavanja OESC-om pokušava da izgradi Ukrajina:
“Nije tajna, da od početka ove godine ruska strana, sa liderima u Tiraspolu, čini korake sa ciljem da oni zauzmu oštriji stav. Jedan od indirektnih ciljeva bi bilo da se izvrši pitisak na ukrajinsko predsedvanje kako bi svaki napredak na ovom polju bio onemogućen”, smatra Suško.
Niko u grupi “5+2”, za sada, ne nudi izlaz iz situacije u kojoj su se pregovarači našli, dok analitičari upozoravaju da je rizik prevelik. Odnosi se na mogućnost obnavljanja jednog od njdubljih konflikata koji su svojevremeno buknuli na tlu bivšeg Sovjetskog Saveza.
