Deo zaposlenih na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka (FTN) pet sati je blokirala jedan od prometnijih kružnih tokova u Novom Sadu, u petak 28. marta.
Protest je organizovan kao reakcija na novu Uredbu Vlade Srbije o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta, kojom se menja broj nastavnih i naučnih radnih sati na visoko obrazovnim ustanovama.
Poručili su da je Vladina uredba "uvredljiva i štetna", jer "preti da dugoročno unazadi nauku u Srbiji".
Objasnili su da je kružni tok simbolično blokiran na pet sati jer se prema novoj Uredbi na upravo na toliko vremena svodi i njihov nedeljni naučno-istraživački rad.
Akademskom himnom i pravljenjem buke blokada je počela oko 10 časova ujutru, a pored profesora i nenastavnog osoblja na fakultetima, protestu se priključio deo studenata u blokadi, prosvetnih radnika i građana.
Okupljeni su nosili transparente na kojima, između ostalog, piše: "Znanje je najsigurniji put ka pravdi", "Samo ispunite zahteve, ne izmišljajte uredbe", "Studenti uz profesore".
Na protestu je održano i 16 minuta tišine za poginule u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Menjanje strukture rada
Petar Vrgović, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da se ovom Uredbom zadire u autonomiju univerziteta. Objašnjava da nova Uredba menja strukturu rada zaposlenih na univerzitetima, pre svega nastavnika i saradnika.
"Dosadašnja Uredba definisala je radno vreme nastavnika i saradnika kroz 40 sati nedeljno kao 20 sati nastave i pripreme za nastavu i 20 sati rada naučno-istraživačkog ili umetničkog rada. Ova Uredba to drastično menja, tako što sa 20 sati naučno-istraživačkog ili umetničkog rada smanjuje na pet sati", kaže Vrgović.
Time se vreme za naučno-istraživački ili umetnički rad smanjuje sa 50 na 12,5 odsto.
Profesorka Medicinskog fakulteta Nataša Milić kaže da je veoma važno da građani shvate kolika je važnost nauke, jer ona doprinosi razvoju demokratskog društva.
"Naučna dostignuća ne daju samo odgovore na pitanje da li su plastične boce bezbedne, koliko je dozvoljena količina aflatoksina u mleku i da li treba eksploatisati litijum, ona oblikuje svet u kojem živimo. Profesori u saradnji sa studentima podstiču mlade ljude da razmišljaju, da kritički postavljaju pitanja", kaže Milić.
Dejan Vukobratović, profesor FTN-a, naglašava da on sebe pre svega smatra naučnikom i istraživačem, ali da po novoj Uredbi to izgleda više nije tako.
"Ljudima na tim pozicijama treba bolje objasniti kakav naučni rad mi profesori širom zemlje činimo. Kako u sat vremena dnevno da smestimo sav naš istraživački rad, pisanje i objavu publikacija, pripremu nacionalnih i projekata EU? Kako da uglavimo sastanke projektnih timova, sastanke za nove projekte, gde da nađemo vremena da razgovaramo sa doktorandima i odlaske na konferencije i diskusije, te organizovanje istih", kaže Vukobratović.
On ističe da je istraživanje koje su uradili Britanci pre par godina pokazalo da je srpska nauka broj jedan u svetu po naučnoj produkciji u odnosu na uložena sredstva u tu nauku.
"Uredba je doneta bez predviđene procedure, na nepromišljen način, verovatno nelegalno i verovatno njeno donošenje predstavlja krivično delo. Ali ova Uredba je pre svega uvreda za nas koji smo uložili trud da naša naučna zajednica bude danas konkurentna na evropskom nivou. Ona je i veoma štetna, preti da unazadi sprsku nauku", kaže Vukobratović.
Dodaje da mladi istraživači već najavljuju odlaske sa univerziteta zbog uvedenih promena.
"Mi ulažemo enormne napore da zadržimo mlade istraživače i šta da im kažemo sada? Način na koji je doneta Uredba, njen smisao i logika, je upravo ono protiv čega se borimo kao akademska zajednica", kaže profesor.
Smanjenje plata
Profesor FTN-a Petar Vrgović kaže da Uredba utiče i na zarade profesora.
"Nije uopšte tajna da je Vlada Republike Srbije donela ovu uredbu da bi smanjila isplate univerzitetskim radnicima. Mi pretpostavljamo da je to vid kazne zbog blokade fakulteta", kaže on.
Sa njim se slaže i Ana, studentkinja FTN-a, nazivajući Uredbu "pokušajem gušenja" podrške koju profesori daju studentima u blokadi.
"Ali iskreno ne ide im, jer smo u razgovoru sa profesorima shvatili da su oni ipak bolji ljudi, da ih ništa neće pokolebati ovom i da smo zajedno do kraja", kaže Ana i dodaje da je upravo zato došla na protest - kako bi podržala svoje profesore.
Međutim, Ana za RSE kaže da nova Uredba demorališe buduće naučnike i istraživače.
"Zašto bi ti ostajao tu, podučavao, bavio se tim nekim naučnim radovima, kada možeš da se zaposliš u nekoj stranoj firmi i radiš, zarađuješ duplo ili troduplo veću platu, što stvarno nije fer. Ja se nadam da će se ova Uredba povući, da će i u budućnosti možda te profesorske plate biti bolje, da će se njihov rad više cijeniti i prosvetnih radnika, svih nastavnika", kaže Ana.
Već četiri meseca studenti blokiraju visokoškolske ustanove širom zemlje u čemu imaju podršku mnogih univerzitetskih profesora.
Zahtevaju, pre svega, političku i krivičnu odgovornost za pogibiju 16 ljudi u obrušavanju Železničke stanice u Novom Sadu, 1. novembra prošle godine.
Vlada Srbije je 24. marta odlučila da će profesori u blokadi dobiti samo deo plate, a najavljen je i dolazak inspekcije na fakultete.
Visokoškolskim ustanovama u blokadi, gde nema predavanja i ispita, biće uplaćen samo deo novca za plate nastavnog osoblja, a pun iznos za plate nenastavnog osoblja.
Za plate nastavnog osoblja isplaćivaće se deo sredstava namenjen za poslove naučnoistraživačkog, stručnog, odnosno umetničkog rada nastavnika i saradnika, odluka je Vlade Srbije.
Fakultetima u Srbiji je prethodno stigao dopis Ministarstva prosvete u kom se traži da ih obaveste da li se u toj visokoškolskoj ustanovi izvode predavanja i drugi oblici nastave, odnosno organizuju ispiti.
U saopštenju Ministarstva se navodi da je od ukupno 114 visokoškolskih ustanova u zemlji, 68 odgovorilo na taj dopis.
Navode da je 38 ustanova zvanično obavestilo Ministarstvo da zbog studentskih blokada ne izvode predavanja.
Smanjenje zarada na fakultetima prvi je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je 18. marta na televiziji Pink rekao da je država odlučila da u budućnosti "neće da nagrađuje neradnike" i da profesori na fakultetima "koji ništa ne rade" neće dobiti platu.
Deo profesora ukazao je na to da pitanje plata profesora nije u domenu nadležnosti predsednika države, te poručio da smanjenje zarada smatraju "još jednim vidom zastrašivanja".
Više od 5.000 nastavnika, saradnika i istraživača univerziteta širom Srbije potpisalo je pismo podrške studentima u blokadi.
