Srbija je evroskeptična, ali nema "plan B", Albanija "tragično optimistična" iako evrointegracija ide sporo, dok je Crna Gora pred samim vratima Evropske unije, zaključili su u ponedeljak, 28. avgusta učesnici panela u okviru Bledskog strateškog foruma u Sloveniji.
Na panelu foruma su učestvovali premijeri zapadnobalkanske šestorke (Srbija, Crna Gora, BiH, Severna Makedonija, Kosovo, Albanija), Hrvatske i Bugarske.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da ne misli da je važno da države kandidati uđu u Evropsku uniju zajedno u isto vreme.
"Jedino ispravno je da se pojedinačno mere doprinosi i zasluge svake države. Nikakve bilateralne poteškoće ne smeju biti razlog za odlaganje nečije inegracije. Nastavite reforme, osigurajte političku sigurnost kod kuće i držite se entuzijazma umesto cinizma oko evrointegracija", poručio je on.
Ova izjava dolazi nakon što je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u Bledu u ponedeljak izjavio da Evropska unija treba biti spremna za prijem novih članica do 2030. godine.
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je tačno da postoji evroskpeticizam u Srbiji, ali da je on nastao zbog vremena koje je prošlo od kada je njena država dobila status kandidata, a još nije postala članica EU.
"Sve to izgleda kao proces bez kraja, dovodi u situaciju da je teško znati šta uraditi i ljudi se umaraju. Mislim da, ne samo Srbije, nego niko od nas nema bolju opciju ili plan B. Mi smo evropske zemlje, mi smo usred Evropske unije", rekla je Brnabić, javlja agencija Beta.
Brnabić i Kurti o Kosovu
Na pitanje domaćina panela šta Srbija čini kako bi postigla normalizaciju odnosa sa Kosovom, Brnabić je odgovorila da za nju to nisu dve različite države.
"Za mene to nisu dve različite države, za mene je to jedna država. Normalizacija između Beograda i Prištine koja je u interesu za sve je nešto što je visoko na listi naših prioriteta. Bez formiranja Zajednice srpskih opština teško da može da bude nekih pomaka", rekla je ona.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je na isto pitanje odgovorio da nema više nasilnih protesta na severu Kosova, da je Priština smanjila broj policajaca u toj oblasti i da će se vrlo brzo organizovati izbori za gradonačelnike četiri opštine.
"Podrška ulasku Kosova u EU je 93 odsto, a u Srbiji 36 odsto. Kosovo je uvelo sakncije Rusiji, a Srbija i ne razmišlja o tome. I mi želimo da normalizujemo odnose i to bi bilo lako da nam je sused Češka. Normalizacija sa Srbijom može da se desi ako se sprovede ono što smo se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučućem usmeno dogovorili. Ali normalizacija znači i da druga strana zna razliku između stvarnosti i fantazije u čemu ja ne mogu nikome da pomognem", rekao je on.
Kurti se kasnije sastao i sa specijalnim predstavnikom Evropske Unije za dijalog Kosovo-Srbija i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom.
Razgovarali su o procesu dijaloga i važnosti pune implementacije Osnovnog sporazuma i njegovog Aneksa bez uslovljavanja na marginama Bezbednosnog foruma, saopšteno je iz Vlade Kosova.
"Premijer, u svetlu govora predsednika Evropskog Saveta za integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku Uniju do 2030. godine, rekao je da je važno napredovati ka punoj normalizaciji uz obostrano priznanje", navodi se u saopštenju.
Premijer Crne Gore Dritan Abrazović izjavio je na panelu da lideri EU ne znaju šta žele i da nije mudro čekati konflikt na Zapadnom Balakanu pa tek tada promeniti pristup proširenju.
"Mi znamo šta želimo: ulazak u EU. Mi nemamo radnike u našim državama, oni su svi otišli da rade u EU. Ali ako mi čekamo da uđemo u EU da bismo vratili radnike u naše države, onda nećemo nikada ni postati deo bloka", rekao je on.
Premijer Albanije Edi Rama je izjavio da novac koji EU šalje državama regiona Zapadni Balkan koje su deo bloka i koje su tek kandidati, "nije izbalansiran" i da ne sme postojati situacija u kojoj neko dobija sve ili ništa.
"Nadam se da će biti materijalizovani neki jasni koraci za države koje žele da postanu deo EU. Ti koraci koji treba da postoje na sredini puta koje države treba da pređu do ulaska, ne smeju biti samo vrednosti, već i u obliku finansijske podrške", rekao je on.
Na pitanje o tome da li sebe i dalje smatra "tragičnim optimistom" prema evroitegracijama, Rama je odgovorio da se oseća kao da "putuje autobusom", ali da je to ipak bolje od "ruskog aviona", prenosi agencija Beta.
Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski je preneo nezadovoljstvo građana njegove države zbog nedovoljno brzih evro-integracija.
"Oni koji su se odselili da bi radili u zemljama EU, poručili su mi da uradim sve da bi mogli da rade u Severnoj Makedoniji, kod kuće, ali po evropskim standardima", rekao je on.
'Kosenzus u BiH po pitanju evrointegracija'
Podrška građana BiH članstvu u EU u padu
Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto je rekla da EU mora biti mnogo jasnija i određenija o uslovima koje države treba da postignu da bi ušle u Uniju.
"I pored kompleksnosti uređenja BiH, nju karakteriše jedinstvo u političkom konsensusu o pitanju pristupanja EU. Veće ministara BiH je napravilo iskorak, uskladilo svoju legislativu i svoju spoljnu politiku sa politikom EU", rekla je ona.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je pre panela izjavio da će Bosna i Hercegovina imati dobru budućnost ako njeni političari budu sarađivali.
On je ocenio da je Zapadni Balkan "prostor s potencijalom za saradnju" i rekao da je "optimističan u pogledu budućnosti Bosne i Hercegovine".
"Svi koji razmišljaju o svojim pozicijama, moraju videti da će BiH imati dobru budućnost budu li svi sarađivali, to je ključna poruka", kazao je Šmit novinarima pred početak Bledskog foruma.
Po njegovim rečima, stanovnici BiH žele bezbednost, posao i dobru perspektivu, a ne rasprave o pojedinačnim interesima.
Ovogodišnji Bledski strateški forum, na kojem učestvuju najviši zvaničnici brojnih zemalja i Evropske unije, održava se pod sloganom "Solidarnost za globalnu bezbednost".
Na Forumu, između ostalih, učestvuju premijeri i ministri spoljnih poslova zapadnobalkanske šestorke.
Među učesnicima su i premijeri više zemalja članica Evropske unije, među kojima su Slovenija, Hrvatska i Bugarska, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak.
Bledski strateški forum okuplja učesnike iz raznih oblasti radi razmene mišljenja i dolaska do ideja za rešavanje aktuelnih i budućih izazova.
