Bivši britanski premijer Toni Bler /Tony Blair/ objavio je u sredu memoare o periodu svog mandata u Downing street-u, u kojima piše da nije mogao da zamisli noćne more koje su dešavale u Iraku nakon američke invazije.
Ali, istovremeno Bler kaže da i dalje ostaje pri svojoj odluci da je trebalo da se pridruži invaziji, kojom je zbačen diktator Sadam Husein.
Blerovi memoari o deceniji njegove vladavine pod nazivom „A journey“ /Putovanje/, koji su već na drugom mestu bestselera u Britaniji, objavljeni su u glamuroznoj atmosferi kao da nije u pitanju politčar nego holivudska zvezda.
Knjiga obuhvata period od 1997. do 2007. ali je interesovanje javnosti najviše usmereno na Blerovu odluku 2003. da se pridruži američkoj invaziji na Irak i teške godine koje su usledile.
Antiratni protesti u Londonu, 29. januara 2010Bler kaže da ne može da požali zbog odluke da krene u rat protiv Iraka i da još veruje da je zbacivanje Sadama Huseina sa vlasti bilo vredno toga. Ali priznaje da nikada nije očekivao „noćnu moru“ koja se kasnije odvijala u Iraku – sektaško nasilje, teror i brojne civilne i vojne žrtve.
On kaže da „očajnički žali“ za žrtvama i da se često preispituje da li je pogrešio ali i poziva svoje čitaoce da prosude da li je bio u pravu.
Odluka o odlasku u Irak bila je najkontroverznija u vreme Blerovog mandata, koja je obeležena velikim javnim protestima, podelama unutar vladajuće Laburističke partije, i optužbama da je prevario Britance u vezi sa razlozima za rat nakon što oružje za masovno uništenje nije pronađeno.
Ovde Bler govori pred američkim Kongresom u julu 2003. braneći invaziju u Iraku sa isto toliko strasti koliko sada pokazuje u saosećanju sa žrtvama:
„Ako smo u pravu kao što verujem da jesmo i ako ne preduzmemo nešto onda ćemo oklevati u situaciji koja traži naše vođstvo a to nam istorija neće oprostiti.“
Istorija tek treba da donese svoj sud, ali Blerovi protivnici rata pokazali su da mu nisu oprostili kada je stigao na svedočenje o učešću britanskih trupa u ratu u Iraku pred komisijom u Londonu ranije ove godine, kada su uzvikivali: „Toni Bler ratni zločinac.“
Bler je najavio da će sav prihod od autobiografije dati u dobrotvorne svrhe za ratne veterane. Prema izveštajima dobio je 7 miliona dolara avansa za knjigu a očekuje se da će njenom prodajom zaraditi mnogo više.
Ali, istovremeno Bler kaže da i dalje ostaje pri svojoj odluci da je trebalo da se pridruži invaziji, kojom je zbačen diktator Sadam Husein.
Blerovi memoari o deceniji njegove vladavine pod nazivom „A journey“ /Putovanje/, koji su već na drugom mestu bestselera u Britaniji, objavljeni su u glamuroznoj atmosferi kao da nije u pitanju politčar nego holivudska zvezda.
Knjiga obuhvata period od 1997. do 2007. ali je interesovanje javnosti najviše usmereno na Blerovu odluku 2003. da se pridruži američkoj invaziji na Irak i teške godine koje su usledile.
On kaže da „očajnički žali“ za žrtvama i da se često preispituje da li je pogrešio ali i poziva svoje čitaoce da prosude da li je bio u pravu.
Odluka o odlasku u Irak bila je najkontroverznija u vreme Blerovog mandata, koja je obeležena velikim javnim protestima, podelama unutar vladajuće Laburističke partije, i optužbama da je prevario Britance u vezi sa razlozima za rat nakon što oružje za masovno uništenje nije pronađeno.
Ovde Bler govori pred američkim Kongresom u julu 2003. braneći invaziju u Iraku sa isto toliko strasti koliko sada pokazuje u saosećanju sa žrtvama:
„Ako smo u pravu kao što verujem da jesmo i ako ne preduzmemo nešto onda ćemo oklevati u situaciji koja traži naše vođstvo a to nam istorija neće oprostiti.“
Istorija tek treba da donese svoj sud, ali Blerovi protivnici rata pokazali su da mu nisu oprostili kada je stigao na svedočenje o učešću britanskih trupa u ratu u Iraku pred komisijom u Londonu ranije ove godine, kada su uzvikivali: „Toni Bler ratni zločinac.“
Bler je najavio da će sav prihod od autobiografije dati u dobrotvorne svrhe za ratne veterane. Prema izveštajima dobio je 7 miliona dolara avansa za knjigu a očekuje se da će njenom prodajom zaraditi mnogo više.
