Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za ‘Zašto?’ analizira buduću ulogu humanitarnog centra u Nišu za čije osoblje Moskva trži diplomatski status što neke zapadne zemlje i posmatriči smatraju pripremom za stvaranje obavještajne ispostave.
- Vežbe
Srbija i dalje čvrsto stoji na političkoj poziciji koja se vezuje za vojnu neutralnost te ne vidim da će u nekom narednom periodu krenuti putem ulaska u NATO.
Dve trećine građana u Srbiji ne podržava članstvo Srbije u NATO već se zalaže za daljnju vojnu neutralnost.
Ono što vidimo jeste da Srbija aktivno sarađuje sa NATO-om ali ujedno sarađuje i sa Rusijom i ima više vojnih vežbi sa NATO-om nego što ima sa Rusijom na godišnjem nivou.
- Saglasnost
Što se tiče vojnog centra u Nišu, građanima nije dovoljno poznata činjenica za šta taj centar služi, na koji način se on upotrebljava i ko su sve radnici koji rade dole.
Bila je burna reakcija javnosti da li je uopšte potrebno da rusko osoblje dobije diplomatski status.
Mislim da nemamo još uvek saglasnost zašto su potrebni diplomatski statusi osoblju koje radi dole.
- Saradnja
U narednom periodu, ja ne verujem da će to postati ruska baza na Balkanu.
Pre svega, to neće biti dobro prihvaćeno od strane građana ali i od međunarodne zajednice.
Verujem da postoji jedan određeni (ruski) pritisak, više u ekonomskoj sferi nego u vojnoj.
- Kapisla
Što se tiče vojne i bezbednosne saradnje, taj pritisak postoji kroz dobijanje diplomatskog statusa ruskog osoblja.
Mi smo garantovali potpisivanjem sporazuma sa NATO-om diplomatski imunitet snagama NATO-a koje prelaze našu teritoriju.
Ne znam da li je to bila inicijalna kapisla da i Rusi zatraže sličan imunitet kod nas ali ne verujem da će to ići u pravcu stvaranja ruske vojne baze.
- Strane
To je politički veoma osetljivo pitanje i ne bi bilo prihvaćeno ni u kontekstu evropskih integracija zato što je našem političkom rukovodstvu poslana vrlo jasna poruka iz Brisela, tačnije iz Evropske unije.
Sve što se vezuje za spoljnu politiku i unutrašnju politiku moramo u narednom periodu da se konsultujemo sa Evropskom unijom i da se prilagođavano njihovim politikama, pa čak i u ovom smislu.
Tako da je na duži rok nemoguće igrati na dve strane, u smislu želeti da uđemo u Evropsku uniju a da ne poštujemo sve ono što je Evropska unija u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike dogovorila i da, sa druge strane, i dalje insistiramo na većoj i intenzivnijoj saradnji sa Rusijom.
