Dostupni linkovi

Bivši novinar TV Pančevo: Posao uslovljen ulaskom u SNS


Ilustrativan fotografija
Ilustrativan fotografija

O tome kako su prošli bivši novinari nakon privatizacije medija u Srbiji i kako sada izgleda uređivačka politika tih medija svedoči i slika privatizovane RTV Pančevo, jednog od 75 medija koji su prodali. Tu medijsku kuću je, uz još šest lokalnih TV i radio stanica, kupio kruševački biznismen Radojica Milosavljević, koji kaže da sa vladajućom Srpskom naprednom strankom (SNS) nema nikakve veze.

Na drugoj strani, nekoliko novinara te kuće tvrdi da im je tokom privatizacije nuđeno da potpišu pristupnicu SNS-a kako bi zadržali posao. Obično se to radilo u četiri oka, kako se ne bi moglo sudski dokazati.

RTV Pančevo je još u avgustu, u trenutku privatizacije, formalno napustilo 57 od 63 zaposlena, uzevši otpremnine, ali su nastavili da rade po jednomesečnim ugovorima. U tom statusu je bio i novinar te kuće Vladimir Đoković.

Đoković za RSE svedoči da mu je Miroslav Milakov, tada predsednik Odbora za informisanje pančevačkog SNS-a, a sada i glavni i odgovorni urednik tog medija, na sastanku u četiri oka, održanom u novembru prošle godine, stavio do znanja da bi trebalo da se učlani u Srpsku naprednu stranku ukoliko želi da zadrži posao.

"U jednom trenutku, verovatno kada je novi vlasnik sredio sve papire i odnose sa državom oko RTV Pančevo, pojavio se njegov neformali koordinator, naš kolega Miroslav Milakov, koji je obavljao razgovore sa svima koji su u tom trenutku radili na Televiziji. Ja sam bio jedan od njih i tokom tog razgovora u četiri oka bilo je reči o tome šta bi moglo da se radi i kako će se raditi dalje", navodi Đoković, te dodaje:

Ilustrativna fotografija
Ilustrativna fotografija

"Nisam stekao utisak da sam sporan po bilo kom osnovu da ostanem na RTV Pančevo, osim što je na kraju razgovora saopšteno da bi trebalo da se učlanim u Srpsku naprednu stranku. Ja sam na to rekao da bi o tome trebalo da razmislimo, i oni i ja, i da bi najbolje bilo da toga nema. Naravno, nikada nisam dobio nikakav odgovor, ugovor mi je u međuvremenu istekao i nikada nisam pozvan da potpišem novi ugovor."

Mirolav Milakov, aktuelni glavni i odgovorni urednik RTV Pančevo, demantuje da je ikada došlo do razgovora sa Vladom Đokovićem.

"Mogu samo da ponovim da su to neistine, da su to optužbe koje se sada sve više i više pojavljuju kako odmiče kampanja i ja jednostavno ne znam više šta bih mogao na tu temu da vam kažem", ističe Milakov.

RSE: Kada ste imali razgovore sa zaposlenima u RTV Pančevo koji su radili uz jednomesečne ugovore, vi još uvek niste bili glavni i odgovorni urednik te kuće?

Milakov: Nisam ja nikakve razgovore vodio ni sa kim, ne razumem pitanje uopšte.

RSE: Nije nikad bilo razgovora sa gospodinom Vladom Đokovićem?

Milakov: Jednostavno, nije bilo nikakvih razgovora.

Slobodan Jovanović, koji je do privatizacije radio kao zamenik muzičkog urednika u RTV Pančevo, od strane novog vlasnika nije dobio novi ugovor. Uveren je da je to zato što je svoje stavove o Srpskoj naprednoj stranci otvoreno plasirao na društvenim mrežama.

"Ja sam bio otvoreni protivnik i svoje stavove sam iznosio na facebooku i pretpostavljam da je moja facebook stranica praćena, tako da ja jednostavno nisam bio pozvan ni na kakav razgovor, nisu mi se čak ni zahvalili, samo mi je rečeno da dođem 1. decembra da pokupim radnu knjižicu", kaže Jovanović.

Ljiljana Spasić
Ljiljana Spasić

Ljiljana Spasić, izvršna direktorka Građanske akcije Pančevo, kaže da se od privatizacije RTV Pančevo uređivačka politika tog medija kompletno promenila.

"Emituju se samo prilozi vezani za Srpsku naprednu stranku. Dakle, to su prilozi koji se odnose samo na aktivnosti premijera Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, a ljudi koji gostuju svode se na poslanike te stranke, nemate nikoga iz opozicije. Kompletno je promenjena uređivačka politika, a o informisanju o nevladinom sektoru da i ne govorim – nema ni jednog jedinog priloga", ogorčena je Spasić.

Suvišno je podsećati da je učlanjenje u stranku kao uslov da se dobije ili zadrži posao zabranjeno pozitivnim zakonodavstvom Srbije - kako Zakonom o radu, tako i Zakonom o zabrani diskriminacije.

"Problem je što je to urađeno veoma perfidno jer nema svedoka, to nije uneto u ugovore, oni koji su potpisali nisu dobili svoje primerke partijskih pristupnica itd., pa bi to bilo teško dokazati na sudu", kaže za sajt "Cenzolovka" advokat Kruna Savović, koja u dogovoru sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije pruža pravnu pomoć novinarima.

XS
SM
MD
LG