Zbunjujući bum digitalne valute bitkoin (bitcoin) ili je pokazna vežba samoobmane – visokotehnološka “Ponzi šema” koja će krahirati – ili imaginativna nova internet tehnologija koja može da promeni način na koji milioni ljudi širom sveta obavljaju svakodnevne poslove. Između te dve krajnosti ima malo prostora za srednju opciju, ističe Robert Samuelson u Vošington Postu (The Washington Post).
Nazvan “digitalnom valutom”, bitkoin je stvoren početkom 2009. kao softverski program čiji je tvorac Japanac Satoši Nakamoto. Međutim, ne zna se pouzdano ko se zapravo krije iza tog imena: muškarac ili žena; pojedinac ili grupa, američkog, japanskog, ruskog ili nekog drugog porekla. No, očito je da Nakamoto poseduje bitkoine u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara, kaže Džeri Brito (Jerry), analitičar sa Univerziteta Džordž Mejson (George Mason).
Nakamoto se povukao prepustivši štafetnu palicu Gavinu Andersenu, koji radi za “Bitcoin Foundation”, jedne od retkih institucija za koju se može reći da zvanično predstavlja anarhičnu bitkoin zajednicu.
Na stotine kompjutera, takozvani “kopači”, procesiraju bitkoin transakcije u postupku koji se naziva “iskopavanje”, odnosno izvode kalkulacije neophodne da bi digitalna valuta funkcionisala, u zamenu za deo ugrađene inflacije.
To je dosta zahtevan postupak i svaki sledeći iskopani bitkoin je kompleksniji od prethodnog, jer zahteva više rada na kompjuteru,
Bitkoinom se već mogu kupovati pojedini artikli, isto kao i sa tradicionalnim novcem ili da se čuvaju kao investicija, nadajući se rastu njihove vrednosti.
Prva transakcija se vezuje za Lasla Hanjeca (Laszlo Hanyecz), kompjuterskog programera sa Floride, koji je u maju 2010. ubedio jednu osobu da naruči za njega dve pice u zamenu za 10 hiljada bitkoina, koji je tada vredeo manje od jednog penija.
U međuvremenu, bitkoin se koristi sve masovnije. Nedavno je “Overstock.com” — koji trguje onlajn – prihvatio da prima bitkoin; na isti korak se odvažio i košarkaški tim “Sakramento Kings” (Sacramento). Prema sajtu “coinmap.org”, oko 2,600 prodavnica i preduzeća širom sveta prihvata bitkoin kao sredstvo plaćanja, pre svega u Zapadnoj Evropi, Kaliforniji i Njujorku.
Međutim, Samuelson smatra da je korišćenje bitkoina i dalje uglavnom finansijsko kockanje. Njima se trguju elektronski gde se od oscilacija njegove vrednosti zavrti u glavi.
Kada je krajem novembra 2013. Komitet Senata SAD za domaću bezbednost održao prvo saslušanje o bitkoinu u istom danu njegova vrednost je dostigla više od 800 dolara, da bi krajem godine premašila hiljadu.
To znači da je, prema sadašnjoj vrednosti bitkoina, Hanjez platio pice 8 miliona dolara!
Za ovu digitalnu valutu su karakteristične velike fluktuacije i u kratkom periodu. Tako je cena bitkoina 6. aprila prošle godine iznosila 142 dolara da bi za samo deset dana pala na svega 68, a krajem meseca se manje više vratila na prvobitni nivo – 139 dolara.
Prema ekonomskoj teoriji, novac ima trostruku ulogu: sredstvo razmene, odnosno služi za kupovinu i prodaju; riznica u kojoj se čuvaju vrednosti, čija stabilnost štiti bogatstvo; obračunska jedinica, odnosno u novcu se izražava cena proizovda i usluga.
Međutim, po rečima Samuelsona, u velikoj meri nekontrolisana fluktuacija vrednosti bitkoina diskvalifikuje ga po sva tri osnova. Ko god prihvati da mu se plati usluga ili proizvod u bitkoinima odmah rizikuje da izgubi 5 do 10 odsto njegove vrednosti pre nego što ih konvertuje u tradicionalni novac (dolar, evro, jen).
Rapidan rast cena bitkoina je podstaknut spekulativnom “manijom” i konkretnim događajima koji su podstakli tražnju za njim. Tako je finansijska kriza na Kipru navodno podstrekla evropske investiture da konvertuju evre u bitkoin, kako bi izbegli kontrolu protoka novca na međunarodnim tržištima. Cene su skočile i kada je Baidu – kineska verzija Gugla – saopštio da će prihvatiti bitkoin u određenim situacijama. S obzirom da je teško utvrditi ko su njegovi vlasnici, bitkoin može takođe da olakša kriminalne radnje, kao što su pranje novca i izbegavanje poreza.
Bitkoin je korišćen na “Svilenom putu”, vebsajtu koji je omogućavao prodaju narkotika.
Stoga skeptici, poput Samuelsona, smatraju da je bitkoin “katastrofa koja se očekuje”. Oni smatraju da nema ničeg sušastvenog što bi poduprelo bitkoin osim veštog programiranja. Veoma je ranjiv na restriktivne poteze vlasti. Tako je Baidu preinačio svoju odluku nakon što je Centralna banka Kine kritikovala ovu digitalnu valutu; isto je učinila i nemačka Bundesbanka. FBI je razotkrio ko stoji iza “Svilenog puta” i zatvorio ovaj sajt.
Inovacija ili prevara
Međutim, pristalice bitkoina smatraju da insistiranje na klasičnoj analogiji “mehura” na iskrivljeni način prikazuje ovu tehnologiju i njen potencijal. Najpre, reč je o decentralizovanom i prvom otvorenom finansijskom sistemu u svetu koga niko ne kontroliše, uključujući ni centralnke banke.
Takođe, mnoge pristalice nove digitalne valute smatraju da će delovati efikasno protiv inflatornih tendencija centralnih banaka, mada skeptici ističu da je takav stav neutemeljen.
Zasada skoro niko ne koristi bitkoin kao obračunsku jedinicu, niti bi iko uzeo kredit na deset godina u ovoj digitalnoj valuti. Čak i “Bitcoin Foundation”, iako plaća zaposlene u bitkoinima, ipak obračunava zarade u dolarima. Stoga ne postoji opasnost da fluktuacija u vrednosti bitkoina izazove ekonomske turbulencije, kao u slučaju fluktuacije tadicionalnih valuta, ističu njegovi pobornici.
Bitkoin neće zameniti dolar ili evro, ističe Džeri Brito. Umesto toga, on je jedna od tehnologija plaćanja koja se nadmeće sa Vizom i Pejpalom (PayPal). Po njegoom mišljenju, bitkoin ima velike teoretske prednosti. Naime, za većinu tradicionalnih sistema plaćanja potreban je posrednik (uglavnom banka) da bi se prebacio novac sa računa kupca na račun prodavca.
Za razliku od toga, kupci i prodavci bitkoina mogu da trguju direktno. Bitkoini se automatski deponuju u elektronski “novčanik” prodavca. Moguće su velike uštede, ističe Brito.
Pristalice ove digitalne valute smatraju, takođe, da će se vremenom uravnotežiti prevelike oscilacije u njegovoj vrednosti. Tako Džeremi Alar (Jeremy Allaire), izvršni direktor “Circle Internet Financial”, kompanije koja nastoji da komercalizuje bitkoin, smatra da pomama za trgovinu novom valutom nije besmislena spekulacija, već se ima u vidu računica da će bitkoin postati globalna platforma za plaćanje preko smartfonova, tableta i drugih uređaja. Ukoliko bitkoin uspe da se izbori samo za delić ovog tržišta, njegova sadašnja cena po jedinici će se dramatično smanjiti. U ovom trenutku fluktuira 12 miliona bitkoina u vrednosti od 7 milijardi dolara. Pretpostavlja se da će softver prestati da ih produkuje kada dostignu brojku od 21 miliona.
Skeptici, poput Timoti Lija (Timothy Lee), smatraju da neupućeni građani ne bi trebalo da kupuju bitkoin. Prvo, za obične korisnike nije previše praktično da plaćaju novom valutom, jer postoji rizik od upada hakera, gubitka pasvorda i sličnih tehnoloških problema. Istovremeno, zbog velikih oscilacija u vrednosti, nije previše uputno, pogotovo za nestručne da se upuštaju u finansijske spekulacije bitkoinom.
Postavlja se onda pitanje zbog čega tolika prašina oko nove digitalne valute, ako je komplikovana za upotrebu i skopčana sa toliko rizika. Mnogi autori prave analogiju sa samim Internetom, podsećajući da do početka 1990-ih nije bio previše praktičan za masovnu upotrebu, da bi kasnije postao dostupan svima.
Živimo u vreme u kome nas tehnološki stručnjaci vode u smeru koji ni mi a niti oni ne mogu u potpunosti da sagledaju. Zato je veoma teško sada znati da li je bitkoin konstruktivna inovacija – ili samo još jedna dobro znana prevara.
