Utisak je da predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić prepoznaje rizik od jačanja desnice u Srbiji, po stabilnost društva i srpske evrointegracije. Za RSE to navodi predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko, nakon sastanka koji je sa predstavnicima više nevladinih organizacija imala sa Vučićem u Vladi Srbije.
„Desničarskim organizacijama javni prostor je mnogo dostupniji nego onim proevropskom civilnom društvu, koje se neprekidno napada kao značajnije i uticajnije. To, međutim, nije tačno s obzirom da desnica na lokalu dobija sve veću podršku. To je, zapravo, u ovom trenutku najveća opasnost za put Srbije ka Evropi. Taj trend govori o prisutnoj ksenofobije i bio bi veoma opasan za Srbiju, jer nosi rizik pretvaranja Srbije u neku novu Mađarsku“, rekla nam je Biserko.
Ona navodi i da se Vučić složio sa ocenama o rizicima jačanja desnice u srpskom društvu:
„On u tom svakako ima dobar uvid. Najpre zato što je i njegova Srpska napredna stranka u velikoj meri bila deo tog spektra. Vrlo je svestan bujanja desnice, pogotovu kod mladih ljudi. Tu uopšte nema organizovanog suprotstavljanja tom vrednosnom sistemu, sem na nivou pojedinačnih organizacija, kakav je Helsinški odbor, ali to nije dovoljno“.
Biserko dodaje da je po ovom pitanju veoma važna uloga Rusije, za koju navodi da na vrlo netransparentno pomaže desne organizacije.
„Njihovo prisustvo u Srbiji je veliko, ali se o tome ne govori“, podvlači Biserko.
Ona nije spremna da izvodi zaključke o spremnosti premijera Vučića i njegove administracije da sarađuju sa nevladinim organizacijama na otklanjanju rizika jačanja desnice, ali podvlači:
„Civilno društvo samo za sebe ima osećaj odgovornosti za stanje u zemlji. U krajnjoj liniji ono može da pruži podršku državi na onim temama na kojima je već angažovano. Ali, ukoliko Vlada traži podršku civilnog sektora ona mora da identifikuje na kojim tačkama joj podrška potrebna. Opšta podrška bi bila isuviše nedefinisana“, zaključuje Sonja Biserko.
Takođe, kao jedno od centralnih pitanja na sastanku sa predsednikom Vlade Srbije izdvojilo se pitanje migracija. Država je pozvana da se na tom polju više angažuje, kao i po pitanju oživljavanja nevladinog sektora u manjim sredinama gde, zbog nedostatka sredstava, zamire.
Osim naše sagovornice sa Vučićem su se susreli: direktorka Fonda za humanotarno pravo Sandra Orlović, predstavnik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, predstavnik Grupe 484 Vladimir Petronijević, iz Centra za istraživanje etniciteta Goran Bašić i direktorka Društva za razvoj dece i mladih OKNIS Olgica Bajić.