Postoji očigledna potreba da Evropska unija bude aktivnija oko pitanja na Balkanu, rekao je za RSE Carl Bildt, bivši premijer Švedske. Mislim da je za žaljenje što Srbija ne prati liniju EU kada je reč o sankcijama Rusiji, kaže Bildt koji u Beogradu boravi na konferenciji "Zajednička spoljna i bezbednosna politika i pristupanje Srbije EU".
RSE: Počeo bih od današnje top teme, harmonizacije srpske spoljne politike sa politikom EU... Kako ocenjujete nivo te harmonizacije, naročito u svetlu odnosa Srbije sa Rusijom?
Bildt: Mislim da je važno da se harmonzijacija dogodi, jer to reflektuje činjenicu da različite države dele zajedničke vrednosti i interese. Dakle, postepena harmonizacija spoljne politike Srbije sa evropskom predstavljala bi deljenje istih vrednosti i interesa. Naravno, postoji očigledan interes kada se govori o sankcijama Rusiji, gde Srbija još uvek ne prati liniju EU. Mislim da je to za žaljenje. Nije da mislim da će sankcije mnogo toga promeniti što se tiče Rusije ali, to je deo našeg političkog paketa, da sačuvamo evropski poredak.
Trebalo bi da postoji svest o činjenici da Rusija ima veoma aktivnu ulogu u igranju na različite podele i razmimoilaženja u Evropi i da postoji rizik da Rusija „odigra sa Srbijom“ na način koji bi bio šetatn po interese Srbije.
RSE: Kada bi Srbija trebalo da u potpunosti uskladi svoju spoljnu politiku sa EU?
Bildt: Mislim da se to događa postepeno. Naravno, u potpunosti ste harmonizovani onda kada postanete član, ali vi pre toga morate da demonstrirate vašu posvećenost da postanete član. Što se to pre dogodi, to bolje.
RSE: Veoma važan deo evropskog puta Srbije jeste odnos sa Kosovom. Postoji li opasnost, rizik, od zastoja u dijalogu Beograda i Prištine i primeni Briselskog sporazuma?
Bildt: Taj rizik uvek postoji, ali gledajući sa strane, mogu reći da je impresivno koliko je toga do sada prevaziđeno. Mislim da su preostali problemi koje bi trebalo rešiti, manji ako ih uporedite sa onima koji su već rešeni. Preostali su detalji i uvek postoji rizik od tenzija oko detalja, ali, kažem, preostali problemi su manji od onih koji su već rešeni.
RSE: Imali smo strašne oružane sukobe u Kumanovu, u Makedoniji prošlog vikenda. Šta je po vašem sudu u pozadini tog događaja?
Bildt: Ne znam.Voleo bih da imam više informacija o tome, mislim da bismo svi to želeli. Ali, očigledno, bila je to grupacija koja je pokušala nešto da uspostavi u Kumanovu i sa tim se izašlo na kraj. To se dogodilo u trenutku u kome imamo druge probleme na stolu u Makedoniji, što dodatno zabrinjava.
RSE: Postoji li opsanost od transfera tog konflikta na susedne zemlje? Na jug Srbije na primer?
Bildt: Do sada, koliko sam video, nije bilo naznaka toga. Ako pogledate unazad, od 2001. godine kada su bili sukobi do danas, bilo je zapanjujuće mirno i stabilno. Mislim da se svi nadaju da će tako i ostati.
RSE: Ranije ste ocenili da je Balkan ranjiviji od ostalih delova Evrope. Čini se da poslednjih meseci, da se tako izrazim, Balakan ključa – imali smo konflikt u Makedoniji, politilku nestabilnost u toj zemlji, Milorad Dodik preti referendumom u Republici Srpskoj... Da li EU obraća dovoljno pažnje na Balakan? Ponekad se čini da je preokupirana drugim problemima – bezbednosnim, ekonomskim...
Bildt: Mislim da je to tačno i mislim da ćemo morati da posvetimo više pažnje dešavanjima na Balkanu.
Dosta je toga i dobro, ne bi smo mogli reći da je sve problematično. Postignut je značajan napredak u poslednjih 15 godina, u to nema sumnje. Ali, ponekad zaboravimo da i dalje ima otvorenih pitanja i fokus premeštamo na druga pitanja. Čitav svet je, manje više, u plamenu. Ne baš ceo svet, ali, veći deo okruženja Evropske Unije, suočava se sa krizama kakve ranije nismo videli i tako je došlo do istiskivanja drugih pitanja, uključujući i Balkan. Ali, postoji očigledna potreba da EU bude aktivnija oko pitanja na Balkanu.