Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu (EP) Vladimir Bilčik je ocenio da su globalni događaji u 2022 godine, redefinisali duh izveštaja o Srbiji.
„Moramo da biramo stranu, posebno kada je u pitanju Putinova Rusija, zemlja koja je jasno izabrala politički put sa kojeg nema povratka. Rusija je napustila klub civilizovanih nacija. Ne može se zanemariti slon u sobi kada je reč o principijelnom pristupu Rusiji”, poručio je Bilčik.
On je izneo ove navode na raspravi u spoljnopoitčkom komitetu EP , gde je predstavljen nacrt izveštaja o Srbiji.
Evropski zastupnik Vladimir Bilčik, koji je ujedno autor izveštaja o Srbiji, je naglasio da je Srbija jedina u regionu koja je ostala van grupe država Zapadnog Balkana koje su osudile agresiju Rusije i uvele sankcije ovoj zemlji.
„To je direktan uticaj i posledice na spoljnopolitičko usklađivanje, a samim tim i na usklađivanje Srbije sa našim vrednostima i principima, uključujući restriktivne mere prema Rusiji”, ocenio je Bilčik.
On je s tim u vezi pozdravio brojne glasove podrške u Ujedinjenim nacijama od strane Srbije, ali je naglasio da Evropski parlament očekuje od politčkih lidera u Srbiji da zauzmu jasan stav i osude Rusiju za njenu invaziju na Ukrajinu.
„Uticaj Rusije ostaje problem u Srbiji, a moj izveštaj pominje više primera zašto je to tako. Ovo je takođe povezano sa strateškom komunikacijom o članstvu u EU. Biće od velike pomoći ako političari iz raznih strana u javnom životu Srbije budu pravedno tretirani prema EU”, oceni je Bilčik.
Bila je ovo prva rasprava o izveštaju koji nakon usvojenih amandmana, prvo treba da bude izglasan u spoljnopolitičkom komitetu a kasnije u toku ove godine i na plenarnoj sednici EP kada će dobiti verziju Rezolucije EP.
U ovom izveštaju se podeća Srbija da kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), mora da se da se pridržava principa i politike EU.
"Usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo", ističe se u ovom izveštaju, te se "osuđuju bliski odnosi Srbije sa Rusijom".
U dokumentu se spominje da se Srbija uskladila sa relevantnim rezolucijama u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija, te sa suspenzijom Rusije iz Saveta za ljudska prava.
Međutim, izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija dosledno nije uspevala da se uskladi sa restriktivnim merama EU protiv Rusije.
U ovogodišnjem izveštaju o Srbiji se spominje i imenovanje Aleksandra Vulina na čelo državne obaveštajne službe.
"Evropski parlament je zabrinut zbog imenovanja direktora Bezbednosno-obaveštajne agencije, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremljskoj retorici", ističe se u izveštaju EP o Srbij.
Takođe se izražava se žaljenje zbog činjenice da su "ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU", te se u tom smislu spominje potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024, kao i sastanci sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.
U dokumentu se pozdravlja činjenica da članstvo u EU i dalje predstavlja strateški cilj Srbije, ali se naglašava da će napredak u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, usklađivanje sa politikom sankcija kao i normalizacija odnosa sa Kosovom, odrediti dinamiku prisupnog procesa.
Što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pozivaju se Beograd i Priština da se u ovaj proces uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji.
Poziva se takođe na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga uključujući i Zajedicu opština sa srpskom većinom.