U Skupštinu Srbije stigao je predlog izmene izbornog Zakona o izboru narodnih poslanika po kome se predviđa smanjivanje cenzusa za ulazak u republički parlament, sa pet na tri odsto.
Uprkos kritikama iz Evropskog parlamenta (EP), vladajuća Srpska napredna stranka istrajala je u nameri koju je nedavno najavio njen lider i predsednik države Aleksandar Vučić.
"Pomno pratim sva politička dešavanja u Srbiji", izjavio je ovim povodom Vladimir Bilčik, izvestilac EP za Srbiju, na upit Radija Slobodna Evropa (RSE).
"Razmotrićemo i najnoviju zakonodavnu inicijativu kada budemo procenijivali rezultate međuparlamentarnog dijaloga pre izbora", izneo je Bilčik.
Bilčik je, zajedno sa evroposlanicom Tanjom Fajon, bio u delegaciji EP u međupartijskom dijalogu o izbornim uslovima, vođenom prethodnih meseci u Srbiji.
Predlog o izmenama izbornog zakona podnet je srpskom parlamentu u utorak, 21. januara.
Ukoliko bude izglasan zakon, promena u cenzusu važiće za redovne parlamentarne izbore, koji se održavaju tekuće, 2020. godine.
Kako je Vučić objasnio predlog?
Aleksandar Vučić je sredinom januara za televiziju Pink rekao da bi spuštanje izbornog cenzusa „vratilo život“ u parlament jer bi tada bio mnogo reprezentativniji. Jedinu štetu, kako je naveo, imala bi njegova, SNS jer bi osvojila manje mandata.
Evroposlanica Tanja Fajon, predsednica Odbora EP za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, tada je izjavila da je zabrinuta idejom o smanjenju izbornog cenzusa u Srbiji, te da su radikalne promene izbornih pravila tako blizu održavanja izbora "veoma opasne taktike".
Vučić joj je na to odgovorio: "Ja sam uvek zainteresovan za svaku reč Tanje Fajon. Naročito ako se tiču prava srpskog naroda u Sloveniji."
Za Vučićem i ostali funkcionieri pravdaju predlog izmena u izbornom zakondavstvu.
„Smanjenje cenzusa za ulazak u republički parlament sa pet na tri odsto može samo da doprinese da novi saziv parlamenta adekvatnije odslikava raspoloženje građana“, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije i članica Predsedništva SNS Zorana Mihajlović, u sredu, 22. januara.
„SNS je jedina koja će imati štete od nižeg cenzusa“, navela je Mihajlović u saopštenju i dodala da je „odluka vladajuće stranke bila da u interesu građana i u cilju veće demokratičnosti društva omogući da se politika vrati u parlament, makar i po cenu manjeg broja poslanika SNS-a".
Kako je objašnjena zakonska inicijativa?
U samom obrazloženju zakonskog predloga naprednjaci navode da će izmena cenzusa obezbediti da se „izborna volja građana adekvatnije preslika na saziv Narodne skupštine“, dakle, da se povećava stepen demokratičnosti izbornog procesa, ali i rada parlamenta.
Sa tim obrazloženjem nije saglasan Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost), nevladine organizacije čiji su predstavnici učestvovali u međustranačkom dijalogu.
„U teoriji, u pravnom smislu te reči, manji cenzus ide u korist manjim partijama, ne ide u korist velikim partijama. U praksi u Srbiji 2020. godine ova promena koja, pritom, da se podvuče, nije bila tražena niti od jedne političke partije u međustranačkom dijalogu, niti je bila preporučena od strane ijedne ekspertske domaće ili strane organizacije, nije gest kako bi se demokratizovali uslovi za izbore već je gest kako da se poveća potencijalni legitimitet budućeg parlamenta u uslovima koji se nisu poboljšali maltene ni za milimetar“, navodi Nedeljkov.
Nedeljkov dodaje da to što SNS predlaže izmene izbornog zakona u izbornoj godini, govori o tome da vladajuća stranka nije ni htela da demokratski unapređuje izborne i medijske uslove za održavanje fer i slobodnih izbora. Podvlači da je ovaj potez kalkulantski gest SNS kako bi pokušala da poveća svoj legitimitet.
„Izmena cenzusa dolazi u trenutku kada je jasno da veći deo opozicije bojkotuje izbore i jasno je da izmena cenzusa nije usmerena na unapređenje izbornih uslova već na povećanje legitimiteta, kvazi povećanje legitimiteta parlamenta. Upravo zato što je tek sada došla ta izmena, a ne pre šest meseci ili pre godinu dana govori da tu nema istinske namere za demokratsko unapređenje procedura već da je jedan kalkulantski gest vladajuće koalicije da udovolji svojim interesima", ocenjuje Nedeljkov.
Koje partije se zakonom osnažuju?
Smanjenje izbornog cenzusa usmereno je na to da se otvori prostor u parlamentu nekim manjim strankama, da bi se povećao nivo buke u parlamentu, kaže za RSE Erik Gordi, profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
"Ja bih rekao da je to strateški potez, znači da su računali da neke manje stranke – lokalne ili stranke poput Vulinove (Aleksandar, ministar odbrane Srbije i čelnik Pokreta socijalista, u koaliciji sa vladajućim SNS) proširiti izbor koalicionih partnera i možda još podići nivo buke u parlamentu učešćem Srpske radikalne stranke (ultradesna partija haškog optuženika i poslanika Vojislava Šešelja) i sličnih partija.“
Gordi smatra da je predlog zakona upućen u parlament na arbitraran način, bez ikakvog konsenzusa. Upitan da li se u zemljama stabilne parlamentarne demokratije događalo da se u izbornoj godini menjaju izborni zakon, Gordi za RSE kaže:
“Nije nepoznato, ali u praksi postoji period prilagođavanja, da se građani naviknu na novi sistem i na nove mogućnosti koje on pruža. Mislim da ovaj zakonski predlog uopšte nije ozbiljan, nema vremena mnogo do izbora i uopšte nije bilo konsenzusa da se on predloži. Izborni cenzus jeste legitimna tema, mislim da parlament (u Srbiji) nije odraz društvenih odnosa i mogućih političkih opcija, ali postoji otvoreniji način da se to radi, a mislim da (Srpska napredna stranka) tome nije pristupila na legitiman način“, ocenjuje Gordi za RSE.
Ko su manjinske partije?
Izmene zakona upućene u parlament takođe predviđaju da će Republička, odnosno, lokalne izborne komisije, posebnim rešenjem odlučiti da li partija ili koalicija koje je podnele izbornu može imati status manjinske, i to na osnovu potvrde koju izdaje savet nacionalne manjine da zaista zastupa pripadnike manjinskog naroda.
Podsetimo, od zakonskih izmena 2004. godine za stranke i koalicije nacionalnih manjina ne postoji izborni prag koji moraju da pređu da bi ušle u skupštine.
Na njih se primenjuje „prirodni izborni prag“, prema kome je jedan skupštinski mandat jednak broju građana koji su glasali na izborima podeljenom sa ukupnim brojem skupštinskih mandata (250).
Ko je najavio bojkot izbora?
Od opozicionih stranaka predstojeće izbore će bojkotovati Savez za Srbiju (SzS), čije su stožerne partije Demokratska stranka Zorana Lutovca, Srpski pokret Dveri Boška Obradovića, Narodna stranka Vuka Jeremića i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa.
U redovima bojkota su i pokret "Dosta je Bilo" Saše Radulovića, te inicijativa "Ne davimo Beograd".
Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića takođe je doneo odluku o bojkotu izbora.
„Nova stranka“ Zorana Živkovića saopštila je da će odluku o učešću ili bojkotu izbora doneti 24 sata pred njihovo održavanje, a i lider Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović saopštio je da će konačnu odluku doneti kada izbori budu raspisani ili malo ranije.
Ko iz opozicije ne bojktuje izbore?
Od manjih vanparlamentarnih stranaka, kojima sniženi cenzus nameće drugačiji izborni izazov, neke su najavile izlazak na birališta.
Stranka moderne Srbije (SMS) donela je odluku da će učestvovati na izborima.
Za učešće na izborima opredelile su se i Liberalno-demokratska partije Čedomira Jovanovića, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Srpski patriotski savez - SPAS Aleksandra Šapića, predsednika opštine Novi Beograd.
Pokretu SPAS u međuvremenu se pridružila i Zdrava Srbija Milana Stamatovića, koji će zajednički izaći na izbore. Za izbore se opredelila i Zelena stranka.
Na predstojećim izborima učestovaće i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, ali i novoformirana stranka desnice Miše Vacića.
Iznenađenje je priredio pokret „Jedan od pet miliona“, koji stoji iza građanskih protesta koji traju od novembra 2018. godine, a koji je saopštio da će, ukoliko za sedam dana Stranka moderne Srbije (SMS) i Nova stranka ne proglase bojkot, izaći na predstojeće izbore.
U koaliciji sa partnerima sa izborne liste, Srpska napredna stranka nakon izbora 2016. godine ima 146 mandata u parlamentu.
Facebook Forum