Tačno je da je ulazak u Evropsku uniju moguć bez pristupa NATO Alijansi. Tačno je i da ima evropskih zemalja koje su članice Evropske unije, ali ne i NATO-a. Međutim, isto tako te zemlje su u čvrstoj saradnji sa Alijansom i dio su zajedničke bezbjednosne politike Evropske unije. To su samo neke od rečenica koje su se mogle čuti na banjalučkoj konferenciji posvećenoj odnosu zemalja regiona, a prvenstveno Bosne i Hercegovine, prema pitanjima evropske bezbjednosne politike u okviru evrointegracija.
Još 2009. godine predat je zahtjev za učešće u MAP-u, u okviru pristupanja BiH NATO-u, ali do danas nije pokrenut nijedan proces u ovoj oblasti. Posljedica je to i zaokreta u političkim stavovima, tačnije protivljenja iz Republike Srpske ulasku BiH u NATO. Direktor Centra za međunarodne odnose Banjaluka Miloš Šolaja podsjetio je da je upravo u toku strukturalni dijalog sa predstavnicima EU o napretku u oblasti sudstva i odbrane u BiH.
„Bosna i Hercegovina učestvuje u relativno velikom broju mirovnih operacija, a učestvuju i predstavnici Republike Srpske. Suština samog odnosa jeste pitanje bezbjednosti. Na pitanjima bezbjednosti u današnjem svijetu mora se komunicirati, a neke ključne odluke će biti stvar šire diskusije i stvar vremena“, rekao je Šolaja.
Denis Hadžović iz Centra za sigurnosne studije iz Sarajeva mišljenja je da bi se u Bosni i Hercegovini konačno moralo otvoreno prodiskutovati oko bezbjednosne politike zemlje u okviru evrointegracija, te oko toga zauzeti jedinstveni stav. Hadžović smatra da je BiH 2005. godine imala bolje polazne pozicije od zemalja u regionu u evroatlantskim integracijama, ali da smo danas na regionalnom začelju u tom procesu. BiH nema zakon o vanjskim poslovima, nema saglasnosti ni oko nekih važnih dokumenata u odbrambenoj politici, a sve to koči mnoge procese, ističe Hadžović.
„Mi sada u Bosni i Hercegovini imamo jak pritisak iz Srbije – nećemo u NATO – i konsekvence su pad podrške koji je bio u 2005., 2006. Sad je mnogo evidentniji pad podrške na tom putu iz Republike Srpske, što je normalno. Dok su se 2006. provodile reforme, svi su govorili: 'Hoćemo' i tad je i ta podrška bila veća. Sada je politička nestabilnost uticala na to, ali, ako Vučić ili neko od njegovih nasljednika kaže: 'Nećemo u Evropsku uniju' – šta će to značiti za Bosnu i Hercegovinu? Svi će se u Briselu dobro zadeverati oko toga, ali to je realna politička opcija u našem regionu“, kaže Hadžović.
Predstavnik Ministarstva odbrane BiH Brane Janković istakao je da u trenutnoj situaciji, Bosna i Hercegovina ima dobru saradnju na bezbjednosnom planu i sa regionom i sa NATO-om, te da pripadnici bh oružanih snaga dobijaju najviše ocjene u svim mirovnim misijama.
„Imamo pitanje bezbjednosne politike, treba izvršiti reviziju. Imamo pitanje pregleda odbrane koji je trebao da se završi 2009., pa 2010., pa 2012., koji se odlaže. Imamo 10.000 pripadnika oružanih snaga na četiri miliona – neki kažu da je to puno, neki kažu da je to malo, to je nešto s čim se može izdržati. I NATO i Evropska unija ostaju pri tom da je to nešto što nama odgovara. Manje-više, za sva zakonska rješenja, i po pitanju zakona o odbrani i zakona o službi, i ono što funkcioniše, jeste za pretresanje nakon otpočinjanja MAP procesa, ili aktivnijeg procesa u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, kad to krene. Mi nemamo vojno predstavljanje pri Evropskoj uniji, oni imaju, a vojni predstavnici pri Evropskoj uniji su i vojni predstavnici pri NATO-u. Tako je i u svim drugim zemljama. S obzirom na prioritete vanjske politike Bosne i Hercegovine, sve je to uklopljeno, sistem bezbjednosti i odbrane je takav kakav jeste, ja bih rekao – prilično zadovoljavajući“, rekao je Janković.
Bosna i Hercegovina bi svakako morala da ima zacrtane ciljeve i da u okviru toga poštuje pravila kluba čiji član želi da postane, smatra politički analitičar Đorđe Tomić. „Mi imamo jednu veliku asimetriju izbora ovdje, kad je u pitanju integrisanje. Imamo veoma žestoko i snažno prisustvo NATO-a, i imamo političko opredjeljenje koje nije do kraja raščišćeno, ali postoje znakovi da zaista političke elite u sva tri naroda u Bosni i Hercegovini mogu doći do ovog dogovora, koji bi možda neke iznenadio, a neke ne bi. Ne bih rekao da su političari toliko ogorčeno protiv ulaska i u NATO. Nemamo pandan toj integraciji na drugoj strani“
Zanimljivo je bilo čuti i stavove Hrvatske koja je ušla u NATO prije pet godina, a od prošle godine je i članica Evropske unije. Članstvo ima svoje prednosti ali i mane, kaže savjetnik predsjednika Hrvatske za odbranu Zlatko Gareljić. „Ako govorimo u kontekstu sigurnosti i stabilnosti, imamo i sigurnosna jamstva. Sigurni smo u tom dijelu što se tiče odbrane – ako govorimo o NATO savezu, postoji onaj sustav kolektivne sigurnosti, dakle, uživamo ta sigurnosna jamstva, ali isto tako smo odgovorna saveznica, i sve druge zemlje saveznice imaju našu potporu u nekom slučaju kakvih ugroza. Jednako ili na sličan način funkcionira u tom sigurnosnom i odbrambenom dijelu i Evropska unija“
Srbija je za sada odabrala vojnu neutralnost, pa se ulazak u NATO trenutno ne spominje.
Bez obzira na odabranu neutralnost, Srbija je prisutnija i prisnija u saradnji sa NATO-om nego Bosna i Hercegovina, pa čak više nego i neke zemlje koje pretenduju na članstvo u toj alijansi.
Kako god, situacija se u Bosni i Hercegovini neće promijeniti bez opšteg dogovora i konsenzusa. Trenutno je mnogo prepreka koje usporavaju proces ubrzane evroatlantske integracije BiH, poput nesređenog ustavnog stanja, brojnosti oružanih snaga, njihove opremljenosti, nedostatka strateških dokumenata, a najprije nedostaje političke volje da se procesi ubrzaju.
