Ni političari, a ni mediji u BiH nemaju jasne politike kada je u pitanju Evropska unija. Prednosti i mane ulaska u Evropsku uniju treba više približiti građanima nego što se treba baviti ulogom političara u ovom procesu, ocjenjeno je na skupu “Javne politike i mediji u procesu približavanja BiH Evropskoj uniji“ održanom u Banjaluci u organizaciji fondacije Fridrih Ebert.
Iako je Bosna i Hercegovina od svih zemalja nastalih raspadom socijalističke Jugoslavije prva počela proces pridruživanja Evropskoj uniji još uvijek nema jasne javne politike u ovom procesu.
Ekspert u oblasti evropskih integracija Zekerijah Smajić smatra da u Bosni i Hercegovini pa i u regionu,ako se izuzmu Slovenija i Hrvatska, ne postoji jasna javna politika kada je u pitanju Evropska unija.
“Posljedice su dalekosežne : od poimanja same EU kao tvorevine, do pojmovnog određenje EU,tretiranja evropskih politika kroz medije, do toga da je BiH jedina zemlja u Evropi koja nema zvanično medijsko predstavništvo u sjedištu EU u Briselu ,” kaže Smajić.
Direktor Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja, smatra da ni političari ni mediji u BiH nisu spremni da kažu građanima šta ih očekuje na putu za Evropsku uniju.
„A put za EU pretpostavlja ključne reforme u društvu koje polaze od uloge pojedinca do uloge institucija. Često se sa ovakvim medijskim sistemom dobije samo kontraefekat. Mislim da je i međunarodna zajednica napravila lošu uslugu medijima jer onoga časa kada su nestali fondovi oni su se preorjentisali na druge izvore sredstava, a to su najčeše budžetski i parabudžetski izvori“, objašnjava Šolaja.
Kada su u pitanju javne politike u BiH prema Evropskoj uniji, prema mišljenju Đorđa Tomića sa Fakulteta političkih nauka Banja Luka, problem je što se i politčari i mediji bave isključivo sa tzv. velikim temama, a malo se govori o tome šta to znači za građane.
“Donositi nove zakone i primjenjivati evropskog zakonodavstvo samo formalno, to vam je kao da dobijete licencu za profesionalni boks, a niste imali ni tri dana treninga. Na to mi liči ovaj naš trenutak. EU iako ima dobar zaokret ka institucijama i vraća se na ekonomske teme ipak isuviše govori o tim formalnim stvarima. Vrlo rijetko se njihovi predstavnici bave suštinskom politikom onim što bi ona trebala da bude iznalaženje najbolji riješenja za zajednicu” , ističe Tomić
Javne politike prema Evropskoj uniji umediji u BiH su korak ispred političkih elita, ocjenio je profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, Zdravko Petak.
“Mediji igraju jednu ulogu evropeizacije političkog života i trenutno su uz neke nevladine organizacije glavni akter koji promiče transparentnos , vjerodostojnost , polaganje računa i takvih stvar, koje se u evropskim politikama smatraju bitnim inačicama za pravljenje dobrih politika za zajednicu”, kazao je Petak.
Za utjehu BiH može biti da se ni Hrvatska i njeni mediji prije, ali i nakon pristupanja Evropskoj uniji nisu proslavili.
Urednica Hrvatske televizije Morana Kasapović mišljenja je da o značaju Evropske unije mediji nisu dovoljno informisali javnost šta EU donosi Hrvatskoj kao državi i njenim građanima
“Imam dojam da su ti pregovori prije ulaska trajali predugo i da smo se svi izgubili u njima. Tako da ni mi novinari danas a ni građani Hrvatske kao da još nemamo dojam da smo punopravna članica EU”, rekla je Kasapovićeva.
Kako bi BiH izbjegla probleme koje je na svojoj koži osjetila Hrvatska, Kasapović je rekla da je ključnoda i novinari i urednici shvate da teme vezane za evropsku uniju nisu dosadne, jer kako je rekla75 posto odlukavažnih za život donose se sada u Briselu.
“Naši građani, a i mi kao novinari i naši urednici ne znamo šta se događa u Briselu. Tamo se zapravo sada donose neke odluke koje se tiču svih nas. Tamo je naša druga vlada. Ako se dogodi da Evropska komisija pokreće investicijski plan koji vrijedi milijarde eura, koje će moći da iskoristi i Hrvatska i da uzme dio tog kolača to treba objasniti . Ljudi to jednostavno ne shvaćaju iponekadizgleda kao da se to nas ne tiče”, dodaje Kasapović.
Profesor Petak, takođe, smatra da mediji mogu značajno uticati i poboljšati djelotvornost politika.
“Uloga medija nije više samo da se neke politike stave na dnevni red nego i da se poboljšaju da se uoče nedostaci kao monitoring”, istakao je Petak.
Ovo savjeti su sasvim korisni i za političare iza medije u BiH međutim pitanje je koliko u ovom trenutku su ijedni i drugi spremni da ih prihvate i realizuju.