Borrellov tim podržava sankcije za BiH samo ako se prilike pogoršaju

Sankcije za Bosnu i Hercegovinu spominju se samo kao poslednja mogućnost u dokumentu koji je izradila Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS), a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.

Taj dokument, koji će se naći na sastanku šefova evropskih diplomatija zakazanom za 21. februar, će služiti ministrima inostranih poslova zemalja članica Evropske unije (EU) za pripremu mišljenja o tome kako dalje pristupiti situaciji u BiH.

Kada je reč o sankcijama njihova primena se sugeriše samo u slučajevima daljeg pogoršavanja situacije.

U dokumentu, služba koju vodi evropski šef diplomatije Josep Borrell (Žozep Borelj), se upozoravaju države članice da su u najgorem slučaju u BiH "mogući bezbednosni incidenti", ako instrumeti kažnjavanja (financijske ili restriktivne mere) ne uspeju da promene negativan tok delovanja, i ako je zemlja ušla u izborni period bez dogovora o ustavnim i izbornim reformama i daljem sprovođenju secesionističke politike.

"Ministri se takođe pozivaju da daju smjernice o ciljanom korištenju finansijske pomoći EU u BiH, kao i o mogućem korištenju restriktivnih mjera, a ove posljednje samo kao posljednji instrument u slučaju dalje eskalacije situacije kako je opisano u ovom dokumentu i u skladu sa utvrđenim procedurama", stoji u dokumentu.

Koje su sve eventualne sankcije predviđene?

U dokumentu se predlaže da Savet ministara razmotri mogućnost sankcija u slučaju da "jednostrano preuzimanje nadležnosti sa države na RS postane operativno".

Pročitajte i ovo:

RS u novom pokušaju da državnu imovinu uknjiži kao entitetsku

Među restriktvnim merama sa predlaže zamrzavanje imovine i zabrana putovanja fizičkim i pravnim licima.

Restriktivne mere, prema navodima u dokumentu se mogu razmatrati i u odnosu na druge aktivnosti koje bi predstavljale pretnju po zemlju, u skladu sa postojećim okvirom.

"Takvi instrumenti bi trebalo da ostanu poslednja mera, kada prethodni propadnu, kao što je to slučaj značajne rizike da skrene put BiH ka EU. U svim slučajevima, za postizanje rezultata potreban je pažljivo odmeren pristup. Na kraju krajeva, sve predviđene mere treba da budu postepene i reverzibilne", podvlači se u dokumentu.

Osvrćući se na financijske mere koji bi se eventualno mogle iskoristiti u BiH, u dokumentu se naglašava da se financijska pomoć "može iskoristitit kao poluga" ako se ukupna politička situacija ne popravi u kratkom roku.

"Ovo treba da bude podržano jasnim narativom i jasnim signaliziranjem unapred, kako bi se ponudio efikasan podsticaj za promenu ponašanja, kao i pojačan pristup svim građanima u BiH. Takav pristup bi posebno trebao izbjeći kažnjavanje onih koji nisu odgovorni za situaciju u BiH (tj. građane) i ako ometanje finansiranja omogućavajući BiH da napreduje u reformama vezanim za EU", navodi se u dokumentu.

Čemu se daje prednost?

Međutim, kabinet Josepa Borrella se pre svega zalaže za politički dijalog kako bi se prevazišla kriza.

U dokumentu se navodi da je potrebno kontinuirano angažovanje na visokom nivou kako bi se olakšao dogovor o reformskom paketu. S tim u vezi se ističe neophodnst da se u ovom procesu aktivno uključe sve evropske institucije (visoki predstavnik EU, Evropska Komisija, države članice EU i Evropski parlament).

Prema navodima u dokumentu, najviši evropski zvaničnici smatraju da se najavljeni opšti izbori u BiH moraju održati po planu, bez obzira na ishod reformi.

U vezi s tim, u dokumentu se predviđaju tri moguća scenarija:

• U najpozitivnijim izgledima, postoji sporazum o reformama i izbori se održavaju u skladu sa novim izbornim okvirom;
• Ukoliko se ne postigne dogovor, lokalni akteri bi mogli da pokušaju da spreče održavanje izbora, npr. blokiranjem neophodnog finansiranja;
• Može se predviđeti i dalja eskalacija zahteva, uz mogući bojkotovanja izbora i/ili osporavanje rezultata, te povećanje nefunkcionalnosti Federacije.

Kako prevazići krizu u RS?

U dokumentu koji je sačinio EEAS, a koji će biti predmet rasprave na predstojećem sastanku ministara inostranih poslova EU, naglašava se i da bi EU trebala da intenzivira napore kako bi se opredeljenost rukovodstva RS da se u potpunosti vrati državnim institucijama pretočila u konkretne korake.

Pročitajte i ovo:

Dodik najavio kraj blokade ako se zabrani označavanja RS kao 'genocidne'

Angažman EU, kaže se na papiru, treba da se fokusira na omogućavanje pokretanja konkretnog dijaloga unutar državnih institucija o pitanjima koja uporno podstiču političke tenzije. Spominje se neophodnost da se mobilišu svi relevantni akteri EU koji bi nastavili angažman na visokom nivou sa vlastima i političkim akterima BiH, naglašavajući i posledice ako se situacija brzo ne popravi.

Visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, Josep Borrell bi prema ovom dokumentu trebao da nastavi sa kontaktima na visokom nivou sa liderima BiH, kao i da nastavi da se angažuje i koordinira sa njima.

Spominje se u dokumentu da se i treće strane angažuju u političkim prilikama u BiH. Srbija i Turska se hvale da se na visokom nivou angažuju na normalizaciji situacije, a "ostale strane" , kako se kaže, koriste postojeće podele da potkopaju reformske napore i EU perspektivu zemlje.

"Postoji znatan rizik da destabilizujuće aktivnosti mogle intenzivirati kroz entitet Republika Srpska, ukoliko se ukupna geopolitička situacija dalje pogoršava", upozorava se u dokumentu.