Novoizabrani predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) se suočava sa dosada neviđenim slučajem ometanja u preuzimanju vlasti, što se poslednji put desilo Frenklinu Ruzveltu (Franklin Roosevelt) 1932. godine.
Međutim, uprkos sadašnjim tenzijama i neizvesnostima oko tranzicije, period nakon inauguracije 20. januara može biti još teži za Bajdena nego sama pobeda nad Donaldom Trampom (Trump).
Trampu najviše glasova manjina od svih republikanaca od 1960.
Iako je osvojio najviše glasova u istoriji SAD – oko 78 miliona – i njegov oponent je dobio skoro 73 miliona, što do sada nije pošlo za rukom nijednom poraženom predsedničkom kandidatu.
Kako navodi Fared Zakarija (Fareed Zakaria), u godini u kojoj su demokrate potencirale na idejama multikulturalizma i podržale pokrete kao što su “Životi Afroamerikanaca su bitni” (Black Lives Matter), Tramp je dobio najviše glasova manjina u poređenju sa svim republikanskim predsedničkim kandidatima još od 1960. godine.
Kada je reč o Afroamerikancima, najviše od 1996., mada je to samo 12 odsto ukupnog broja pripadnika ove zajednice. Prema jednom istraživanju, Trampa je podržalo 35 odsto muslimana na ovim izborima, piše Zakarija u “Vošington postu” (The Washington Post).
To, kako ističu analitičari, pokazuje koliko su SAD duboko podeljene. Bajden je u govoru nakon proglašenja njegove pobede ponovio da mu je jedan od prioriteta ujedinjenje podeljene zemlje po raznim osnovama.
Međutim, ukoliko republikanci zadrže većinu u Senatu u kombinaciji sa ne tako uverljivom razlikom koju demokrate imaju u Predstavničkom domu – Bajdenu će biti otežano rešavanje gorućih problema kao što su pandemija korona virusa, ekonomska kriza, rasne tenzije i klimatske promene.
Podele među demokratama
Dodatni problem je što osim suočavanja sa verovatno većinskim republikancima u Senatu, Bajden istovremeno mora da ima u vidu i stavove progresivnog, levog krila demokrata koje ga je podržalo na ovim izborima, ali koji se razlikuju od pozicije centrističke, mainstream struje u ovoj stranci, čiji je pripadnik i novoizabrani predsednik.
Demokratska levica traži radikalne reforme poput smanjivanja socijalnih nejednakosti i zdravstvenog osiguranja za sve. Istovremeno, umerene demokrate uzvraćaju da su slabije prošle na izborima za Predstavnički dom upravom zbog radikalne agende levičara koju su republikanci vešto koristili da celu stranku prikažu kao “socijalističku”, što nije mnogo popularan termin u SAD-u.
Kako do dogovora sa republikanskim Senatom?
Iako su se mnoga istraživanja uoči izbora nagoveštavala da bi demokrate mogle da preuzmu većinu u Senatu, nema prevelikih izgleda da se to desi.
Naime, republikanci u ovom trenutku imaju zagarantovanih 50 mesta, a demokrate 48. Potrebno je da na ponovljenim izborima u Džordžiji početkom januara dobiju oba mandata da bi stigli do većine.
Naime, ukoliko obe strane imaju po 50 glasova o nekom pitanju, tada bi bio presudan stav novoizabrane potpredsednice SAD Kamale Haris (Harris), što bi demokratama omogućilo prevagu.
Međutim, neizvesno je da li će demokrate uspeti da dobiju oba mandata u Džordžiji u kojoj su u poslednjih 20. godina uvek birani republikanski senatori.
Doduše, činjenica je da je Bajden pobedio u ovoj državi, kao prvi predsednički kandidat demokrata od 1992., što bi moglo da pomogne njihovim pretendentima za Senat.
U slučaju da gornji dom američkog Kongresa ostane pod kontrolom republikanaca, da bi realizovao svoju politiku Bajden ima na raspolaganju dva mehanizma: pokušaj dogovora, a kada to ne uspe onda korišćenje izvršnih uredbi.
Izvršne uredbe kao dvosekli mač
Sve važnije mere kao i postavljenja najviših funkcionera mora da odobri Senat, pa Bajdenu neće biti ni malo lako da izdejstvuje podršku ove institucije, pogotovo ako na čelu njene većine ostane Mič Mekonel (Mitch McConnell).
Demokratski senator Kris Marfi (Chris Murphy) predviđa da će Mekonel “primoravati Džoa Bajdena da pregovora o svakoj nominaciji”.
U slučaju da ne dobije podršku Senata za određeni zakon ili imenovanje, predsednik SAD može da koristi izvršne uredbe (executive orders).
Takođe, Džef Hauzer (Jeff Hauser), lider grupacije “Revolving Door Project” koja zastupa interese progresivnog krila Demokratske partije, kaže za AP da je Bajdenu na raspolaganju i “privremeno imenovanje” (recess appointments), zatim Zakon o popunjavanju upražnjenih radnih mesta (Vacancies Act) koji omogućava postavljanje najviših funkcionera u statusu vršioca dužnosti do 300 dana bez odobrenja Senata.
Nakon isticanja tog roka može da “promeša karte” tako što bi vršioci dužnosti zamenili mesta.
“To je značajna moć,” smatra Hauzer.
I senatorka Elizabet Voren (Elizabeth Warren), uz Bernija (Bernie) Sandersa, najpoznatiji predstavnik progresivnog krila demokrata, zalaže se da Bajden koristi izvršne uredbe kako se ne bi gubilo vreme za usvajanje veoma važnih odluka.
Ona mu je predložila u autorskom tekstu u “Vošington postu” da već prvog dana po inauguraciji donese uredbu o vraćanju SAD u Pariski sporazum o klimatskim promenama, zatim podigne minimalne zarade za zaposlene na federalnom nivou na 15 dolara po satu, te otpiše milijarde dolara studentskih dugova.
Međutim, mnogi analitičari smatraju da bi takav pristup mogao biti kontraproduktivan.
Na primer, Barak (Barack) Obama je posezao za izvršnim uredbama da bi izdejstvovao neke od mera u situaciji kada ga je Senat blokirao.
Posle se Donald Tramp pozivao na to kao na presedan kada je primenjivao iste metode. Takođe, ove uredbe bi mogao da preispituje Vrhovni sud u kome konzervativci imaju uverljivu većinu.
To očito nije najbolji put za dobijanje podrške Kongresa za druga pitanja o kojima ova institucija mora da se izjasni.
Takođe, ujedinjenje Amerike i obnova “njene duše” su bili okosnica Bajdenove kampanje, jer su stranačke podele pa i neprijateljstva dovele do temeljnog rascepa u političkoj kulturi zemlje.
Dvostranačka saradnja
Mit Romni (Mitt Romney), jedan od četiri republikanska senatora koji je čestitao Bajdenu na pobedi, izrazio je optimizam u razgovoru za “Njujork tajms” (The New York Times) o mogućnosti zajedničkog nastupa obe partije o nizu pitanja kao što su fiksiranje cena za lekove na recept, povećanje poreskih olakšica za decu, pomoć migrantima koji su kao deca došli u SAD ali nemaju regulisan status (Sanjari - Dreamers), zatim povećanje udela obnovljive energije kao instrumenta nove “zelene ekonomije” (Green Economy).
Naravno, usvajanje ovih i drugih mera neće biti jednostavno, pogotovo sa republikanskom većinom.
Čak ako bi demokrate i uspele da dođu do tesne većine, republikanci imaju na raspolaganju mogućnost opstrukcije tako što bi njihovi senatori unedogled govorili (filibuster).
Da bi se to sprečilo potrebna je gotovo nedostižna većina od 60 senatora. Izmenama iz 2013. i 2017. godine ta većina je smanjena, ali samo za neka pitanja.
Međutim, “Njujork tajms” ocenjuje da tada može doći do izražaja veliko Bajdenovo iskustvo iz Senata tako što bi ubedio Mekonela da prihvati sporazume, makar na početku, te da bi to bilo i u njegovom interesu.
Naime, na izborima na sredini mandata 2022. (midterms), republikanci brane senatorska mesta u državama kao što su Severna Karolina i Pensilvanija.
Blokada neophodnih mera verovatno neće impresionirati birače bilo koje stranke koji očekuju, na primer, novi stimulativni paket kako bi lakše prebrodili krizu izazvanu pandemijom.
Mnogi senatori iz obe partije su frustrirani jer se Senat nije izjašnjavao o mnoštvu zakonskih predloga.
“Ne znam koja je kalkulacija lidera kada odlučuju šta će predložiti, ali o mnogim zakonima nismo glasali,” kazao je Romni.
U slučaju da nema napretka u dogovorima, tada bi Bajden imao više pokrića da koristi izvršne uredbe koje pominje Voren.
“Ako Senat odbije da se pozabavi ključnim pitanjima, onda će predsednik koristiti izvršne uredbe. Izgovaranjem samo ‘ne’ - ne povećava se naša moć. To je put da se odreknemo moći,” smatra Romni.
Da li će biti republikanaca u Bajdenovom timu?
Istovremeno, u nastojanju da pokaže da je predsednik svih Amerikanaca i pridobije republikance, Bajden bi mogao da uključi i pojedine njihove predstavnike u svoj kabinet, što je bio slučaj u prošlosti.
Tako je republikanski senator Vilijem Koen (William Sebastian Cohen) bio ministar odbrane u vreme predsednika Bila Klintona (Bill Clinton).
Potom je Robert Gejts (Gates), koga je Džordž Buš mlađi (George W. Bush) postavio za ministra odbrane, ostao na toj funkciji i u većem delu prvog mandata Baraka Obame.
Pritisak demokratske levice na Bajdena
Međutim, kako navodi AP, preveliki ustupci republikancima i naglašena dvopartijska saradnja može razljutiti čelnike progresivnog, levog krila demokrata, koji su već zabrinuti da će Bajden ograničiti ambiciozne planove za borbu protiv klimatskih promena, reforme pravosudnog sistema u cilju eliminisanja sistemskog rasizma i veće dostupnosti zdravstvenog osiguranja.
Rezultati ovih izbora pokazuju da je za Bajdenovu pobedu bila neophodna široka koalicija progresivnog krila demokrata, manjina, umerenih birača u predgrađima kako bi se pariralo republikancima koji dominiraju u ruralnom delu zemlje.
Kako navodi AP, levičarska struja među demokratama je smatrala da je na ovim izborima mnogo važnije pobediti Trampa nego razlike između nje i Bajdena o nekim pitanjima.
Sada očekuje da ispuni obećanja koja je dao kada ga je glavni takmac Berni Sanders podržao kao predsedničkog kandidata demokrata.
Tada je Bajdenova kampanja formirala zajedničku radnu grupu sa Sandersovim saradnicima u cilju preuzimanja pojedinih delova agende demokratske levice kao što je otpis dugova studenata. Međutim, Bajden nije prihvatio ideje poput eliminisanja elektorskog koledža za izbor predsednika SAD, navodi “Njujork tajms”.
Hoće li Voren i Sanders biti u Bajdenovom timu?
U svakom slučaju, Sanders je izjavio da “Bajdenov izbor nije kraj, već početak”.
Pojedini predstavnici progresivnih demokrata se zalažu da nekadašnji Bajdenovi takmaci na primarnim izborima, sada budu deo njegovog kabineta.
Tako se čuju ideje da bi Elizabet Voren trebalo da bude ministarka finansija, a Berni Sanders na čelu ministarstva za rad i socijalnu politiku, prenosi AP.
Međutim, inicijative kao što su uvođenje šest odsto ekstra poreza za bogataše koji imaju više od milijardu dolara – što je predložila Elizabet Voren – nisu naišle na odobravanje ni umerenih demokrata, a kamoli republikanaca.
Oni smatraju da bi to samo ubrzalo odliv kapitala iz zemlje, jer bi ga najbogatiji prebacili u ofšor i druge zone sa manjim porezima.
Bajden svakako želi da izbegne žestoko nadmetanje u Senatu oko imenovanja svog kabineta.
Stoga će verovatno sačekati sa objavljivanjem svih imena, barem do okončanja ponovljenih izbora za dva senatora u Džordžiji početkom januara kako ne bi otuđio deo birača.
Međusobne optužbe demokrata zbog ‘socijalizma’
Demokrate su slabije prošle na izborima za Predstavnički dom iako su mnoga istraživanja predviđala da će povećati ubedljivu prednost koja u dosadašnjem sazivu iznosi 232 prema 197 republikanskih zastupnika, na talasu njihovog velikog uspeha iz 2018. kada su preuzeli većinu u ovom telu.
Još se ne znaju konačni rezultati, pošto će biti ponovljeni izbori za 13 mesta, ali prema proceni CNN, demokrate mogu računati na 221 do 225 mandata što je neznatno u odnosu na većinski prag od 218.
Kako javlja „Vošington post“, demokrate su vodile žestoku raspravu neposredno nakon izbora u četvrtak 5. novembra.
Tako je Ebigejl Spenberger (Abigail Spanberger), koja tesno vodi u Virdžiniji, istakla da bi kandidati demokrata bolje prošli da nisu dozvolili da njihovu agendu oblikuju levičari.
„Ne treba više ikada da koristimo reč ’socijalista’ ili ’socijalizam’...Zbog toga su naši dobri kandidati izgubili…Ako utorak tretiramo kao uspeh, onda ćemo biti j… počišćeni na izborima 2022. godine,” upozorila je Spenberger.
Zamenik šefa zastupničkog kluba demokrata u Predstavničkom domu Džejms Klajburn (James Clyburn) je u istom tonu upozorio da ako demokrate budu insistirali na socijalizaciji zdravstvenog osiguranja i smanjenju budžeta za policiju, što se čulo tokom protesta nakon ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd) od strane snaga reda, „nećemo dobiti izbore“ na preostalim mestima.
Međutim, jedna od zvezda progresivnog krila Aleksandria Okasio-Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez), tvrdi da je razlog za neuspeh upravo to što pojedini kandidata nisu dovoljno insistirali na agendi kao što je zdravstveno osiguranje za sve.
Rašida (Rashida) Tlaib - još jedna od članica popularne četvoročlane “ekipe” (squad) kako nazivaju pripadnice levog krila iz redova manjina izabranih u Predstavnički dom 2018. godine – optužila je centrističke demokrate da su jedino bilo zainteresovani da njihova poruka dopre do belaca u predgrađima.
“Da budemo realni, stiče se utisak da poručujete: prestanite da insistirate na onome što žele Afroamerikanci,” navela je Tlaib.
Iako su Bajden i vođstvo demokrata u Predstavničkom domu odbili predloge da se “smanji budžet za policiju”, republikanci su to vešto iskoristili tokom izborne kampanje, navodi “Vošington post”.
‘Previše progresivnih da bi ih ućutkali’
Bez obzira na kritike agende demokratske levice, pre svega termina “socijalizam”, istraživanje Galupa od letos pokazuje da 65 odsto pristalica ove stranke ima pozitivan stav prema pomenutom pojmu.
Stoga, iako će slabiji rezultati izbora za Kongres od očekivanih smanjiti prostor progresivnim demokratama da pritiskaju Bajdena, kako ističe Henri (Henry) Olsen u “Vošington postu”, ova partija ima previše članova sa levičarskim stavovima da bi mogli lako da se ućutkaju.
To, uostalom, potvrđuje i činjenica da se od 232 demokrata u sadašnjem sazivu Predstavničkog doma – 95 izjašnjavaju kao pripadnici progresivnog krila.
Stoga Kianga Jamata Tejlor (Keeanga- Yamahtta Taylor), profesorka Univerziteta Prinston, piše u “Atlantiku” (The Atlantic) da je sada “najveća opasnost” da neuspeh demokrata da uverljivo osvoje Kongres “osnaži Bajdenovu strategiju sa naglaskom na umerene reforme i kompromis”.
Nova ravnoteža i umetnost kompromisa
Međutim, u situaciji kada su SAD duboko podeljene po raznim osnovama, upravo je uspostavaljanje ravnoteže, što često podrazumeva i kompromis –jedini put za rešavanje ključnim problema.
Naravno, ta delikatna ravnoteža podrazumeva da se pomire i na prvi pogled nepomirljivi stavovi od Sandersa na demokratskoj levici, centrističkih demokrata, umerenih republikanaca poput Mita Romnija, do tvrđeg krila ove partije koje predvodi Mič Mekonel. To često može voditi do blokade i ćorsokaka.
U slučaju podela među demokratama, Stenli Grinberg (Stanley Grinberg), koji je bio savetnik Bila Klintona (Bill Clinton) kada je uspešno pomerio ovu stranku ka centru 1990-ih, smatra da će Bajden uspeti da odloži unutarpartijske borbe imajući u vidu razmere krize sa kojom se zemlja suočava, iako progresivno krilo najavljuje da mu neće dati “grejs period” upravo zbog nevolja sa kojima se suočavaju milioni Amerikanaca.
Stoga će Bajden, kako piše Dejvid Ignjatijus (David Ignatius) u “Vošington postu”, morati da udahne novi sadržaj “centru” kako ne bi izgledao bezlično i jalovo kao do sada.
Kao iskusni političar sa 36 godina u Senatu i 8 godina potpredsednik SAD pokušaće da oživi, prema navodima AP, pomalo zaboravljenu veštinu – kompromis.
To je jedini način da se “resetuje”, odnosno kako je rekao sam Bajden, “vrati duša Americi” i “zacele” duboko podele.
Facebook Forum