Imovina bh. firmi u bivšim zemljama Jugoslavije propada, a niko je ne potražuje. U Srbiji, npr., postoji oko hiljadu objekata preduzeća iz BiH. Jedna trećina uopšte nije evidentirana, podaci su Vanjskotrgovinske komore BiH. Imovina propada ili je na udaru raznih mešetara, a u sudskim procesima, koji se godinama vode u Srbiji, niti jedna bh. firma nije dočekala presudu. Za to su odgovorne i bh. vlasti koje nisu zaštitile imovinu bh. preduzeća, tvrde u Vanjskotrgovinskoj komori BiH.
Imovina prijeratnog konfekcijskog giganta Borca iz Travnika, koju uglavnom čine prodavnice širom Srbije, je uzurpirana, kažu u ovom preduzeću. U Srbiji se godinama vode brojni sudski sporovi kako bi ovo preduzeće moglo raspolagati sa svojom imovinom, ali nikada niti jedan objekat nije im vraćen u posjed. Posebna priča je slučaj modne kuće u Vrbasu, kaže izvršni direktor Trgovine Borac Mićo Marušić.
„Radnici koji su bili gore formirali su firmu. Taj objekat su unijeli u firmu, poklonili Javor Ivanjici, Javor Ivanjica je to zadužio, stavio u hipoteku, uzeo od Delta banke kredit. Nekoliko godina smo bili u sporu i kad je trebalo da dođe do presude, tad se sud u Vrbasu oglasio nenadležnim. Sve je to prebačeno na Privredni sud u Novi Sad i sad sve stoji. Rasprave se ne zakazuju, objekat trenutno - mi smo nedavno bili gore, obišli - neki Kinezi koriste. Mi nemamo nikakve naknade od tog objekta, nemamo ništa iako su to sve naši objekti, svi su u aktivnoj bilansi, svi su praktično u privatizaciji kupljeni“, kaže Marušić.
U Srbiji ima oko hiljadu objekata bh. firmi. Riječ je o salonima, poslovnim prostorima i prodavnicama. U analizi Vanjskotrgovinske komore BiH navedeno je da jedna trećina objekata u vlasnišvu preduzeća iz BiH uopšte nije evidentirana.
Poseban slučaj je velikokladuški Agrokomerc, koji je trenutno na koljenima. Agrokomerc u Srbiji ima ukupno 21 objekat, od čega je 14 u Beogradu, mahom na atraktivnim lokacijama.
I baš za imovinu Agrokomerca, koja je vlasnik brojnih objekata i u Hrvatskoj, Agencija za privatizaciju Federacije podigla je tužbu u Srbiji, kaže savjetnik za pasivni podbilans u Agenciji za privatizaciju Senad Rahimić.
„Dali smo prioretet sada Agrokomercu, poslan je čak i zahtjev advokatu u Beogradu da pokrene postupak za izdvajanje imovine Agrokomerca Velike Kladuše iz stečajnog postuka. Na toj imovini Agrokomerca u Beogradu formirano je preduzeće i nad tim preduzećem pokrenut je predstečajni postupak. Mi smo dali nalog advokatu za pokretanje postupka kako bi se ta imovina izdvojila iz stečaja i pripala ponovo Federaciji“, navodi Rahimić.
Neaktivnost vlasti
Još 2002. godine, šest država nastalih raspadom Jugoslavije potpisale su Aneks G Sporazuma o sukcesiji, kojim se predviđa povrat imovine prijeratnim vlasnicima. Ni 16 godina nakon rata preduzeća iz BiH ne mogu koristiti svoju imovinu.
Vlasti Srbije nikada nisu dozvolile da preduzeća iz BiH uopšte uđu u posjed te imovine, pa su tako donijele Uredbu o zaštiti imovine iz dijelova preduzeća dražava nastalih raspadom bivše Jugoslavije, koja je suprotna Okvirnom sporazumu o sukcesiji, ističe Senad Rahimić iz Agencije za privatizaciju BiH.
„Ministarstvo vanjskih poslova BiH do sada je ulagalo dvije diplomatske note i jednu protestnu notu Vladi Srbije. Moram reći da je njihova uredba suprotna Okvirnom sporazumu o sukcesiji, i da je već na Ustavnom sudu Srbije ocjenjivana kao neustavna. Međutim, nikad nisu ispoštovali odluku Ustavnog suda svoje države“, navodi Rahimić.
Ali, krivicu snose i bh. vlasti, jer rok koje su srbijanske vlasti dale preduzećima iz bivših jugoslovenskih republika da riješe status imovine u ovoj zemlji istekao je krajem marta ove godine. Ekonomski analitičar Vanjskotrgovinske komore BiH Duljko Hasić upozorava vlasti da ta imovina propada.
„To je sedmi put da organi vlasti u Srbiji daju bh. vlastima rok da izvrše mjere i aktivnosti da uđu u proceduru povrata imovine“, kaže on.
Duljko Hasić je naglasio da je imovina u Hrvatskoj u stanju mirovanja, ali van uticaja stvarnih izvornih vlasnika iz BiH. Prema brojnim propisima u BiH koji regulišu status imovine preduzeća izvan zemlje, ona je faktički izuzeta iz bilansa preduzeća i prebačena u takozvani pasivni podbilans o kome bi trebalo da brine država, odnosno Agencije za privatizaciju.
Hasić je optužio i direktore nekih domaćih firmi da su u poslovnim knjigama uspjeli sakriti postojanje brojnih nekretnina, posebno u centrima većih gradova bivše Jugoslavije.
„Zbog neaktivnosti vlasti BiH imamo situaciju da ta imovina propada, neko je drugi koristi, a u većini slučajeva ona je predmet odgovarajućih mešetarenja u smislu da se ona preprodaje, koristi je neko drugi - i pravni subjekti koji je koriste već su u fazi stečaja i likvidacije“, ističe Hasić.
Još uvijek nije formirana direkcija za pasivni podbilans Federacije, koja bi bila odgovorna za proceduru povrata imovine bh. firmi u susjednim zemljama. Sve što je Bosna i Hercegovina do sada uradila je to da je poslala tri protestne note Srbji.
A Zenit Kelić, pomoćnik ministra finansija BiH, kaže da će uskoro biti održan sastanak predstavnika zemlja sukcesora, na kojem bi se trebao riješiti ovaj problem. Kelić kaže da je stav BiH doslovna primjena Aneksa G Sporazuma o sukcesiji.
„Smatramo da je izvorno tumačenje, odnosno primjena Aneksa G stvar iz koje ne treba izlaziti - jer je Aneks G tako decidan i precizan, a dio je međunarodnog ugovora koji je faktički primjenjiv, iznad je domaćih zakonodavstava“, navodi Kelić.
Imovina prijeratnog konfekcijskog giganta Borca iz Travnika, koju uglavnom čine prodavnice širom Srbije, je uzurpirana, kažu u ovom preduzeću. U Srbiji se godinama vode brojni sudski sporovi kako bi ovo preduzeće moglo raspolagati sa svojom imovinom, ali nikada niti jedan objekat nije im vraćen u posjed. Posebna priča je slučaj modne kuće u Vrbasu, kaže izvršni direktor Trgovine Borac Mićo Marušić.
„Radnici koji su bili gore formirali su firmu. Taj objekat su unijeli u firmu, poklonili Javor Ivanjici, Javor Ivanjica je to zadužio, stavio u hipoteku, uzeo od Delta banke kredit. Nekoliko godina smo bili u sporu i kad je trebalo da dođe do presude, tad se sud u Vrbasu oglasio nenadležnim. Sve je to prebačeno na Privredni sud u Novi Sad i sad sve stoji. Rasprave se ne zakazuju, objekat trenutno - mi smo nedavno bili gore, obišli - neki Kinezi koriste. Mi nemamo nikakve naknade od tog objekta, nemamo ništa iako su to sve naši objekti, svi su u aktivnoj bilansi, svi su praktično u privatizaciji kupljeni“, kaže Marušić.
U Srbiji ima oko hiljadu objekata bh. firmi. Riječ je o salonima, poslovnim prostorima i prodavnicama. U analizi Vanjskotrgovinske komore BiH navedeno je da jedna trećina objekata u vlasnišvu preduzeća iz BiH uopšte nije evidentirana.
Poseban slučaj je velikokladuški Agrokomerc, koji je trenutno na koljenima. Agrokomerc u Srbiji ima ukupno 21 objekat, od čega je 14 u Beogradu, mahom na atraktivnim lokacijama.
I baš za imovinu Agrokomerca, koja je vlasnik brojnih objekata i u Hrvatskoj, Agencija za privatizaciju Federacije podigla je tužbu u Srbiji, kaže savjetnik za pasivni podbilans u Agenciji za privatizaciju Senad Rahimić.
„Dali smo prioretet sada Agrokomercu, poslan je čak i zahtjev advokatu u Beogradu da pokrene postupak za izdvajanje imovine Agrokomerca Velike Kladuše iz stečajnog postuka. Na toj imovini Agrokomerca u Beogradu formirano je preduzeće i nad tim preduzećem pokrenut je predstečajni postupak. Mi smo dali nalog advokatu za pokretanje postupka kako bi se ta imovina izdvojila iz stečaja i pripala ponovo Federaciji“, navodi Rahimić.
Neaktivnost vlasti
Još 2002. godine, šest država nastalih raspadom Jugoslavije potpisale su Aneks G Sporazuma o sukcesiji, kojim se predviđa povrat imovine prijeratnim vlasnicima. Ni 16 godina nakon rata preduzeća iz BiH ne mogu koristiti svoju imovinu.
Vlasti Srbije nikada nisu dozvolile da preduzeća iz BiH uopšte uđu u posjed te imovine, pa su tako donijele Uredbu o zaštiti imovine iz dijelova preduzeća dražava nastalih raspadom bivše Jugoslavije, koja je suprotna Okvirnom sporazumu o sukcesiji, ističe Senad Rahimić iz Agencije za privatizaciju BiH.
„Ministarstvo vanjskih poslova BiH do sada je ulagalo dvije diplomatske note i jednu protestnu notu Vladi Srbije. Moram reći da je njihova uredba suprotna Okvirnom sporazumu o sukcesiji, i da je već na Ustavnom sudu Srbije ocjenjivana kao neustavna. Međutim, nikad nisu ispoštovali odluku Ustavnog suda svoje države“, navodi Rahimić.
Ali, krivicu snose i bh. vlasti, jer rok koje su srbijanske vlasti dale preduzećima iz bivših jugoslovenskih republika da riješe status imovine u ovoj zemlji istekao je krajem marta ove godine. Ekonomski analitičar Vanjskotrgovinske komore BiH Duljko Hasić upozorava vlasti da ta imovina propada.
„To je sedmi put da organi vlasti u Srbiji daju bh. vlastima rok da izvrše mjere i aktivnosti da uđu u proceduru povrata imovine“, kaže on.
Zbog neaktivnosti vlasti BiH imamo situaciju da ta imovina propada, neko je drugi koristi, a u većini slučajeva ona je predmet odgovarajućih mešetarenja u smislu da se ona preprodaje, napominje Duljko Hasić iz Vanjskotrgovinske komore BiH.
Duljko Hasić je naglasio da je imovina u Hrvatskoj u stanju mirovanja, ali van uticaja stvarnih izvornih vlasnika iz BiH. Prema brojnim propisima u BiH koji regulišu status imovine preduzeća izvan zemlje, ona je faktički izuzeta iz bilansa preduzeća i prebačena u takozvani pasivni podbilans o kome bi trebalo da brine država, odnosno Agencije za privatizaciju.
Hasić je optužio i direktore nekih domaćih firmi da su u poslovnim knjigama uspjeli sakriti postojanje brojnih nekretnina, posebno u centrima većih gradova bivše Jugoslavije.
„Zbog neaktivnosti vlasti BiH imamo situaciju da ta imovina propada, neko je drugi koristi, a u većini slučajeva ona je predmet odgovarajućih mešetarenja u smislu da se ona preprodaje, koristi je neko drugi - i pravni subjekti koji je koriste već su u fazi stečaja i likvidacije“, ističe Hasić.
Još uvijek nije formirana direkcija za pasivni podbilans Federacije, koja bi bila odgovorna za proceduru povrata imovine bh. firmi u susjednim zemljama. Sve što je Bosna i Hercegovina do sada uradila je to da je poslala tri protestne note Srbji.
A Zenit Kelić, pomoćnik ministra finansija BiH, kaže da će uskoro biti održan sastanak predstavnika zemlja sukcesora, na kojem bi se trebao riješiti ovaj problem. Kelić kaže da je stav BiH doslovna primjena Aneksa G Sporazuma o sukcesiji.
„Smatramo da je izvorno tumačenje, odnosno primjena Aneksa G stvar iz koje ne treba izlaziti - jer je Aneks G tako decidan i precizan, a dio je međunarodnog ugovora koji je faktički primjenjiv, iznad je domaćih zakonodavstava“, navodi Kelić.
