Prošle sedmice su bh. invalidi, mukom natjerani, vježbali demokratiju pred vratima evropskih institucija. Iako nenajavljeni Evropskoj komisiji, pažljivo su saslušani i ispraćeni iz Brisela uz obećanje ljudi iz Komesarijata za proširenje da će nezavidna situacija u kojoj se nalazi ova kategorija stanovnštva biti obavezna tema kada se naredni put za istim stolom nađu Komsija i bh. vlasti.
Samo teška muka je mogla natjerati bh. invalide da o svome trošku autobusom krenu za Brisel – naknade koje su ispod svakog dostojanstva, neriješeni status i oglušenost domaćih vlasti o njihove probleme, razlozi su koji su ih natjerali na ova korak, kaže predsjednik Udruženja invalida BiH, Zijad Arapćić.
"Bh. vlasti su u stanju nerješivosti pitanja osoba sa invaliditetom, pitanja omladine, zapošljavanja, bijele kuge. Njih interesuje samo lični biznis i njihovoj politici podobni igrači koji su zaposleni u administraciji i uredno i dobro žive. Vi znate da je nedavno na televiziji bilo kako čovjeka u Republici Srpskoj jedu pacovi. Naknada u RS iznosi 40 km, u Brčkom 50, a u Federaciji 410 maraka. Mi to ne možemo dozvoliti. Kada uzmete za primjer ratne vojne invalide – odnos između naknada ratnih vojnih invalida i ovih koje zovu po zakonu nečasnim imenom "neratni invalidi" je jedan naprama pet! E, to mi više nećemo dozvoliti i zbog toga smo danas došli da kažemo Evropskoj komisiji u kakvom su stanju prava u BiH. Predstavnici raznih udruženja su od svojih malo sredstava došli i upozorili Evropsku komisiju da više sa Bosnom i Hercegovinom ne razgovara kao sa iskrenim partnerom, jer oni žele samo da uzmu sredstva MMF-a, i da ta sredstva potroše. Od onih sredstava MMF-a niko u BiH nije dobio ni dinara, osim nekakvih lažnih obećanja. Sada su izbori i vi znate da će oni za izbore potrošiti sve i da će i dalje biti stanje kakvo je sada“, kaže Arapćić.
Prvi korak
Ogorčeni invalidi ukazuju na nepodnošljivu disproporciju u invalidninama u zemlji, tretmanu invalida, nemogućnosti da oni sami i njihova djeca dobiju jednake šanse za socijalnu zaštitu, obrazovanje, budućnost...
"Ovo je ozbiljno pitanje. Bavimo se ovim tako što pratimo da li i kakav progres je učinjen i tražimo od vlasti da nađu rješenje. Ovo će biti i dio našeg godišnjeg izvještaja o Bosni i Hercegovini, i svakako, razgovaraćemo o ovome sa onima koji imaju moć da ovo riješe, a rješenje treba tražiti u BiH“, rekao je predstavnik za medije Komesarijata za proširenje Evropske komisije, Peter Stano.
Defektolog Emir Šišić ističe:
"To je veoma, veoma ranjiva kategorija, veoma ugrožena kategorija. Naknade i invalidnine su veoma male. S obzirom da radim sa hendikepiranom djecom - znam da je veoma teško za njih obezbijediti i prostorne uslove, i infrastrukturu. Veoma je malo podesnih prostora za njih."
Predsjednik Udruženja invalida BiH, Zijad Arapćić je rekao:
"Vi znate da smo mi devet dana ležali na betonu dok smo se u Parlamentu Federacije izborili za zakon, pet dana za Konvenciju u državnom Parlamentu. Sve su nas maltretirali, mučili, ali mi sada imamo kvalitetnu alatku koja se zove Konvencija UN o ljudskim pravima osoba sa invaliditetom. I ovo je prvi korak - da upotrebljavamo tu alatku.“
Sasvim sigurno, a prepoznali su to i u Evropskoj komisiji, priča o bh. invalidima koji su iz očaja krenuli u Brisel u potrazi za pravdom, nije samo priča o njihovom nepodnošljivo teškom statusu i stanju. Govori ona o vlastima u zemlji koje, od brige o sebi samima, ne stignu pogledati kroz prozor na život kakav su kreirali.
I za kraj, simbolično i ironično, na autobusu kojim su invalidi došli u Brisel tražeći pravdu, velikim slovima stoji – 'Sa nama u Evropu'.
Samo teška muka je mogla natjerati bh. invalide da o svome trošku autobusom krenu za Brisel – naknade koje su ispod svakog dostojanstva, neriješeni status i oglušenost domaćih vlasti o njihove probleme, razlozi su koji su ih natjerali na ova korak, kaže predsjednik Udruženja invalida BiH, Zijad Arapćić.
"Bh. vlasti su u stanju nerješivosti pitanja osoba sa invaliditetom, pitanja omladine, zapošljavanja, bijele kuge. Njih interesuje samo lični biznis i njihovoj politici podobni igrači koji su zaposleni u administraciji i uredno i dobro žive. Vi znate da je nedavno na televiziji bilo kako čovjeka u Republici Srpskoj jedu pacovi. Naknada u RS iznosi 40 km, u Brčkom 50, a u Federaciji 410 maraka. Mi to ne možemo dozvoliti. Kada uzmete za primjer ratne vojne invalide – odnos između naknada ratnih vojnih invalida i ovih koje zovu po zakonu nečasnim imenom "neratni invalidi" je jedan naprama pet! E, to mi više nećemo dozvoliti i zbog toga smo danas došli da kažemo Evropskoj komisiji u kakvom su stanju prava u BiH. Predstavnici raznih udruženja su od svojih malo sredstava došli i upozorili Evropsku komisiju da više sa Bosnom i Hercegovinom ne razgovara kao sa iskrenim partnerom, jer oni žele samo da uzmu sredstva MMF-a, i da ta sredstva potroše. Od onih sredstava MMF-a niko u BiH nije dobio ni dinara, osim nekakvih lažnih obećanja. Sada su izbori i vi znate da će oni za izbore potrošiti sve i da će i dalje biti stanje kakvo je sada“, kaže Arapćić.
Prvi korak
Ogorčeni invalidi ukazuju na nepodnošljivu disproporciju u invalidninama u zemlji, tretmanu invalida, nemogućnosti da oni sami i njihova djeca dobiju jednake šanse za socijalnu zaštitu, obrazovanje, budućnost...
"Ovo je ozbiljno pitanje. Bavimo se ovim tako što pratimo da li i kakav progres je učinjen i tražimo od vlasti da nađu rješenje. Ovo će biti i dio našeg godišnjeg izvještaja o Bosni i Hercegovini, i svakako, razgovaraćemo o ovome sa onima koji imaju moć da ovo riješe, a rješenje treba tražiti u BiH“, rekao je predstavnik za medije Komesarijata za proširenje Evropske komisije, Peter Stano.
Defektolog Emir Šišić ističe:
"To je veoma, veoma ranjiva kategorija, veoma ugrožena kategorija. Naknade i invalidnine su veoma male. S obzirom da radim sa hendikepiranom djecom - znam da je veoma teško za njih obezbijediti i prostorne uslove, i infrastrukturu. Veoma je malo podesnih prostora za njih."
Predsjednik Udruženja invalida BiH, Zijad Arapćić je rekao:
"Vi znate da smo mi devet dana ležali na betonu dok smo se u Parlamentu Federacije izborili za zakon, pet dana za Konvenciju u državnom Parlamentu. Sve su nas maltretirali, mučili, ali mi sada imamo kvalitetnu alatku koja se zove Konvencija UN o ljudskim pravima osoba sa invaliditetom. I ovo je prvi korak - da upotrebljavamo tu alatku.“
Sasvim sigurno, a prepoznali su to i u Evropskoj komisiji, priča o bh. invalidima koji su iz očaja krenuli u Brisel u potrazi za pravdom, nije samo priča o njihovom nepodnošljivo teškom statusu i stanju. Govori ona o vlastima u zemlji koje, od brige o sebi samima, ne stignu pogledati kroz prozor na život kakav su kreirali.
I za kraj, simbolično i ironično, na autobusu kojim su invalidi došli u Brisel tražeći pravdu, velikim slovima stoji – 'Sa nama u Evropu'.
