Ekonomiju BiH, prema podacima državne Agencije za statistiku, najvećim dijelom čine poslovanja malih porodičnih firmi. Ekonomski analitičari su mišljenja da je veliki problem BiH što nema velikih kompanija, koje treba da budu motorika ekonomskog razvoja i koje bi za sobom povukle mala i srednja preduzeća do velikog godišnjeg profita.
Čak 92 odsto preduzeća u Bosni i Hercegovini ima poslovne prihode manje od dva miliona evra na godišnjem nivou, dok njih svega 1,5 odsto godišnje prihoduje više od deset miliona evra, pokazuju podaci svrstani u Statistički poslovni registar, koji je objavila Agencija za statistiku BiH. Samo oko šest procenata preduzeća dostigne prihod između dva i deset miliona evra.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović ističe kako bh ekonomija neće moći naprijed bez velikih preduzeća. Kao primjer navodi automobilsku industriju u Evropi koja okuplja na stotine malih kompanija, koje preživljavaju upravo zahvaljujući ovim velikim sistemima. Veliki sistemi omogućavaju i veću izvoznu snagu neke zemlje, navodi Pavlović.
„Praktično smo nakon privatizacije došli u situaciju da smo izvršili desetkovanje tih ozbiljnih kompanija, naprosto zato što je ta privatizacija bila urađena potpuno pogrešno, sa ciljem da se dođe do nekih nekretnina ili zemlje“, smatra Pavlović.
Pavlović ističe da država ne podstiče razvoj velikih sistema. Poslije zatvaranja TAS-a nestalo je automobilske industrije u Bosni i Hercegovini, velika je kriza u građevinskom sektoru, a i prehrambena i prerađivačka industrija zanemareni su i svedeni na nekoliko kompanija. Vlast je privredu zapostavila oslanjajući se na prihode od PDV-a a ne privrednog rasta, mišljenja je Pavlović.
„Kada na to dodamo činjenicu da smo postali deo CEFTA-e, gde pre toga nismo usvojili nikakvu zaštitu domaće proizvodnje, a bili smo najslabija karika u tom nizu, tako smo došli u situaciju da praktično, kada iz Srbije stiže kamion u Bosnu i Hercegovinu, onda je to šleper, a kad mi nešto robe šaljemo za Srbiju, onda je to kombi“, konstatuje Pavlović.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Anto Domazet kaže da bi trebalo pronaći optimum u omjeru malih i velikih kompanija. On je mišljenja da bi se male firme na tržištu trebale ponašati ne odvojeno kao brodice, već zajedno, poput flote.
„Mala poduzeća, koja imaju niz prednosti, trebalo bi da kroz povezivanje i udruživanje pokušaju ostvariti prednosti velikih poduzeća, tj. veću tržišnu snagu“, ocjenjuje Domazet.
S druge strane, ekonomski stručnjak Aleksa Milojević smatra da je greška napravljena u startu lošom privatizacijom, gdje su preduzeća otišla u ruke pojedinaca, što je donijelo samo osiromašivanje društva i države. Kako Milojević kaže, privatizovane firme treba reprivatizovati, te formirati dioničarska društva, sa što više akcionara, po uzoru na njemačke kompanije.
„Mi smo privatizacijom dobili individualnu privatnu svojinu kao nosivu svojinu i pokušavamo da na individualnoj privatnoj svojini pravimo privredu i državu na istorijski prevaziđenoj svojini XIX vijeka. Naravno, zbog toga ekonomski propadamo. Mercedes ima milijardu i sto miliona akcija, ima tri i po milijarde eura akcijskog kapitala. Siemens ima 880 miliona akcija i 680 hiljada akcionara. To je ono što gradi krupna preduzeća“, naglašava Milojević.
Do reprivatizacije u BiH najvjerovatnije nikad neće doći, te Milojević predlaže drugačiji model oživljavanja privrede, a to je da se 30 odsto novca iz budžeta odvoji za investicione fondove.
„Da ti fondovi budu prvi investitori u pojedina preduzeća. Drugi izvor domaće akumulacije je da ti budžeti garantuju minimalnu dividendu u tim fondovima, koja bi morala da bude mnogo veća nego što je depozitna kamata u bankama, da se povuku sredstva iz ovih inostranih banaka, smjeste u domaću akumulaciju, u domaće investicione fondove, i da se krene u razvoj“, predlaže Milojević.
I dok ekonomisti upozoravaju da nam nedostaju veliki sistemi, podaci pokazuju da Bosna i Hercegovina ima, prema broju zaposlenih, čak 75 odsto mikropreduzeća, koja broje do devet radnika, dok velikih preduzeća sa preko 250 zaposlenih ima manje od jedan odsto.
