Vojska Srbije neće učestvovati na zajedničkoj vojnoj vežbi sa Rusijom i Belorusijom „Slovensko bratstvo“ sredinom septembra. Kako kaže ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin zbog toga što se Srbija nalazi pod „strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije“.
„U narednom periodu nećemo učestvovati u bilo kakvim vežbama ili vojnim aktivnostima ni sa NATO-om ni sa ODKB-om, ni sa Rusijom ni sa SAD, ni sa Kinom, ni sa Evropskom unijom, ni sa istokom ni sa zapadom. Naše učešće u mirovnim operacijama će biti posebno razmotreno i prema potrebi suspendovano“, naveo je Vulin.
"Nismo planirali konkretne događaje sa Srbijom za naredne mesece, ali ostajemo posvećeni partnerstvu u interesu stabilnosti i bezbednosti u regionu“, saopštila je Severnoatlantska alijansa u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) nakon što je Vlada Srbije na sednici 9. septembra donela odluku da u narednih šest meseci obustavi sve vojne vežbe i aktivnosti.
Brisel se još nije zvanično oglasio, a upit RSE portparolu predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peteru Stanu ostao je bez komentara.
Pre nego što je Vlada Srbije u popodnevnim satima u sredu, 9. septembra, donela odluku da u narednih šest meseci prekine sve vojne vežbe i sve vojne aktivnosti sa svim partnerima na šest meseci, Ministarstvo odbrane nije odgovaralo na upite RSE u vezi sa najavljenim učešćem Vojske Srbije na vojnoj vežbi u Belorusiji.
Takođe ni od Ministarstva spoljnih poslova nismo dobili odgovor na pitanje da li je ministarstvo bilo konsultovano u vezi sa odlaskom pripadnika Vojske Srbije u Belorusiju, koju potresa politička kriza nakon predsedničkih izbora u avgustu.
"U ovoj situaciji i u okolnostima u kojima se sad nalazi Belorusija, to je mudar potez Vlade Srbije da se trenutno suspenduju sve aktivnosti dok se ne steknu uslovi u samoj Belorusiji da je država funkcionalna i da se garantuje demokratski i stabilan pravni poredak", ocenjuje za RSE Maja Bjeloš, istraživačica nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Prethodnog dana je Ministarstvo odbrane Belorusije objavilo informaciju na društvenoj mreži Telegram da će se vojna vežba „Slovensko bratstvo 2020“ u kojoj učestvuju oružane snage Rusije, Belorusije i Srbije održati u septembru u Belorusiji.
U toj informaciji je bilo navedeno da će se vežba kojom će komandovati Oružane snage Belorusije održati na poligonu u gradu Brestu a da se dolazak učesnika očekuje između 10. i 15. septembra.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin je posle sednice Vlade Srbije izjavio da je Vlada donela odluku da se u narednih šest meseci prekine sa svim vojnim vežbama i svim aktivnostima sa svim partnerima, bez razlike kako bi se sačuvala pozicija vojne neutralnosti, i „izbegle ili bar umanjile posledice pojačanih napada“ na Srbiju.
„Od nas se traži da po cenu napuštanja naše evropske budućnosti i po cenu još većih pritisaka na našu politiku, ali i naš narod na Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj napustimo planirane vojne vežbe sa Belorusijom“, rekao je Vulin.
Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ipak smatra da su zvaničnici Srbije mogli da budu jasniji u svojim razlozima zašto odustaju sada, a nisu to uradili ranije.
"U suštini bismo mi trebali da stvarno uvidimo situaciju u kojoj se svet i druge zemlje nalaze i da možda nije pametno ni mudro da se u ovoj situaciji forsira neka saradnja i vežbe kada za to nije prilika", navodi Bjeloš.
Srbija od 2015. godine učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama Rusije i Belorusije "Slovensko bratstvo“, a dva puta do sada je bila i njihov domaćin - 2016. i 2019. godine. Ovog puta su izmenjene političke okolnosti, pre svega u odnosu na situaciju u Belorusiji.
„Zapad sada učestvovanje Srbije u vojnim vežbama i međunarodnim vojnim igrama sa Rusijom i Belorusijom tumači kao dokaz privrženosti Rusiji i režimu (predsednika Belorusije Aleksandru) Lukašenku, a ne EU ili Sjedinjenim Američkim Državama“, navodi Bjeloš.
Belorusija se suočava sa masovnim demonstracijama građana od kada je aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko proglasio pobedu na izborima održanim u avgustu.
EU je 11. avgusta usvojila Deklaraciju o predsedničkim izborima u Belorusiji u kojoj se navodi da su građani Belorusije tokom izborne kampanje „pokazali želju za demokratskim promenama”, ali da „izbori nisu bili ni slobodni ni fer".
Srbija je jedna od država koja se pridružila Deklaraciji EU. Međutim, premijerka Srbije Ana Brnabić posle toga je izjavila da se nada da predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko "neće to zameriti" Srbiji.
„Vlada Srbije i vladini službenici treba da prestanu da šalju ambivalentne poruke i da jasnije komuniciraju ka javnosti u čemu mi zaista učestvujemo, da li je to deo naših planiranih aktivnosti i da jasnije potvrde da se i dalje drže evropske deklaracije koju su potpisali u vezi sa izborima u Belorusiji“, ističe Bjeloš.
Ovo je drugi put da pripadnici Vojske Srbije u samo mesec dana učestvuju u međunarodnim igrama ili vojnim vežbama u Belorusiji. U okviru nedavno završenih Međunarodnih vojnih igara pod pokroviteljstvom Rusije, snajperisti Vojske Srbije učestvovali su u takmičenju „Snajperska granica“ u gradu Brestu.
Nakon što su u tom periodu na društvenim mrežama počele da kruže fotografije uz komentare da prikazuju prisustvo vojnika iz Srbije na protestima u Belorusiji, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin demantovao je te informacije.
"Devet naših pripadnika se trenutno nalazi u Belorusiji, u Brestu, izolovani na jednom vojnom poligonu gde se pripremaju za disciplinu 'Snajperska granica'", naveo je tada u saopštenju Vulin dok je tvrdnje o prisustvu pripadnika Vojske Srbije na protestima u Belorusiji ocenio kao "nastavak specijalnog rata“ protiv Vojske Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) kaže za RSE da ne veruje da bi se učešće Srbije moglo instrumentalizovati kao podrška režimu Aleksandra Lukašenka, ali, kako kaže – ne isključuje negativne reakcije zapadnih partnera.
Ipak, ne treba zanemariti ni činjenicu da je reč o multinacionalnoj vežbi u kojoj učestvuje i Rusija, a Srbija se zbog saradnje sa tom državom u oblasti odbrane već nalazi pod lupom Brisela i Vašingtona.
„Imamo povećanu pažnju prema svemu onome što se dešava sa Rusijom i u kontekstu Rusije i njene umešanosti u Ukrajini tako da je tu pozornost u velikoj meri pojačana“, navodi Novaković.
Bjeloš: 'Insistiranje Zapada da se Srbija odluči da li zaista želi u EU'
„Ta prva saradnja sa Rusijom i Belorusijom u okviru „Slovenskog bratstva“ jeste izazivala sumnje i podozrenje Zapada, ali to je u tom kontekstu 2015. i 2016. godine još uvek prihvatano kao deo politike vojne neutralnosti Srbije. Sada je kontekst bitno izmenjen i u Srbiji i u svetu“, primećuje Bjeloš.
Prema njenim rečima, balansiranje Srbije između strateškog opredeljenja za članstvo u EU i jačanja saradnje sa Rusijom, Belorusijom i Kinom, sada ima cenu:
„Srbija pokušava da balansira u spoljnoj politici između Rusije, EU i SAD. Međutim, to sada ima cenu, posebno u promenjenom kontekstu kada se sve više insistira, posebno Zapad, da se Srbija konačno opredeli, na kojoj stolici sedi i sa kim zaista želi da bude u klubu“.
Zajednička spoljna i bezbednosna politika jedan su od temelja EU. Iako je pregovore o članstvu otpočela 2014. poglavlje 31 koje se tiče spoljne, bezbednosne i odbrambene politike još nije otvoreno.
Saradnja Srbije i Belorusije
Unapređenje saradnje u oblasti odbrane između Srbije i Belorusije najavio je u junu 2019. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada se sastao sa beloruskim ministrom odbrane Andrejem Ravkovom.
Ovaj susret organizovan je upravo tokom održavanja zajedničke vojne vežbe Rusije, Belorusije i Srbije "Slovensko bratstvo“. Nakon toga, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko u decembru iste godine sastao se tokom posete Srbiji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Vučić je tada izjavio da Belorusija uvek može da računa na podršku Srbije, kao što je Srbija od zvaničnog Minska uvek imala podršku po pitanju Kosova.
„Otkako je predsednik Lukašenko na čelu Belorusije, nikada se nije desilo da Belorusija glasa na štetu Srbije“, rekao je tada Vučić, dok je Lukašenko naveo da Belorusija podržava put Srbije u EU i da želi Srbiji "da sa dostojanstvom uđe u tu zajednicu".
Belorusija je Vojsci Srbije donirala četiri polovna aviona MiG-a 29, koji su u februaru 2019. predstavljeni u Belorusiji. Letelice bi, prema ranijim najavama zvaničnika, Srbiji trebalo da budu isporučene početkom 2021. nakon remonta i modernizacije.
Detalji ove donacije, međutim, nisu poznati javnosti jer je Ministarstvo odbrane Srbije ugovore o donaciji vojne opreme iz Belorusije i Rusije označilo kao "tajne".
Srbija, država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, proglasila je vojnu neutralnost 2006. godine i priključila se NATO-ovom programu Partnerstvo za mir, ali, kako su više puta istakli zvaničnici Srbije, ne teži punopravnom članstvu u ovoj zapadnoj vojnoj Alijansi.
Od tada do danas održano je više vojnih vežbi i sa zemljama članicama NATO, ali i sa vojskom Rusije, sa kojom se takođe odvija i vojna saradnja i od koje Srbije, baš kao i od Kine, nabavlja i naoružanje.
U protekloj godini, prema podacima specijalizovanog portala Balkanska bezbednosna mreža (balkansec.net), Srbija je održala 17 vojnih vežbi sa drugim zemljama - od toga je 13 vežbi bilo sa NATO i partnerima, a sa Rusijom četiri vojne vežbe.
Vežba koja je privukla najveću pažnju, bila je upravo "Slovensko bratstvo" održana u Beogradu, a tokom koje je raketni sistem S-400 prvi put prikazan van Rusije. Pripadnici Vojske Srbije su učestvovali i u vežbama "Slovenski štit", "Bratstvo avijatičara Rusije i Srbije", kao i vežbu sa snagama Zapadnog vojnog okruga Rusije.
U istom periodu sa NATO i partnerima je održano tri puta više zajedničkih vežbi, od čega je nekoliko bilo i sa SAD. „Najčešće i najduže Vojska Srbije poslednjih godina sarađuje sa susednim zemljama koje su istovremeno članice NATO i EU: Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom kao i sa oružanim snagama SAD", ističe portal Balkanska bezbednosna mreža.
Inače, sudeći prema izjavama vojnih zvaničnika Srbije i Belorusije, vojske dve zemlje su ove godine trebale da održe još jednu, prvu bilateralnu vojnu vežbu, pod imenom „Zajednički udar“.
Naime, načelnik Departmana za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane Republike Belorusije i pomoćnik ministra za međunarodnu vojnu saradnju te zemlje general-major Oleg Voinov, rekao je 24. decembra 2019. godine da će u 2020. godini, osim vežbe „Slovensko bratstvo“ i takmičenja u disciplinama na Međunarodnim vojnim igrama, biti održana i prva bilateralna vežba dve vojske „Zajednički udar“.
