Dan nakon prvog sastanka Radne grupe Vlade Srbije, koji je završen bez konkretnih planova za rešavanje problema sve većeg broja migranata koji pokušavaju da stignu do zemalja Evropske unije, njen predsednik Aleksandar Vulin saopštio je kako je srpska policija u ponedeljak uveče zaustavila i u Makedoniju vratila oko 400 migranata. Iz makedonske policije ovo demantuju, a nevladine organizacije upozoravaju da je problem migranata pre svega pitanje ljudskih prava i zaštite, te da je Srbija do sada morala da ima jasan plan.
Uz poziv za hitno sazivanje regionalne konferencije, te apel za pomoć u hrani, lekovima, novcu i tehničkoj opremi, kao najvažniju vlasti u Srbiji ističu ulogu granične policije. Vulin je izjavio kako su jedinice žandarmerije i pogranične policije u ponedeljak uveče zaustavile 21 grupu sa blizu oko 400 ljudi i vratili ih na teritoriju Makedonije, dok je "pre nekoliko dana bilo pedesetak grupa sa 1.320 ljudi".
Portparol MUP-a Makedonije Ivo Kotevski, međutim, ovo demantuje.
"U saglasnosti sa ugovorom o readmisiji koji smo potpisali sa susdenom Republikom Srbijom u poslednjih nekoliko dana niko nije vraćen", kaže Kotevski.
U Srbiji navode kako druge zemlje u okruženju ne čuvaju svoju granicu, i da je najveći problem Makedonija koja se graniči sa Grčkom i Bugarskom iz koje dolaze azilanti. U tom je smislu na sastanku direktora policije Milorada Veljovića sa mađarskim kolegom Karoljem Papom u Segedinu dogovorena zajednička patrola na granici između Srbije i Makedonije jer, prema rečima srpskih zvaničnika, makedonska policija nema kapacite da to reši sama.
"Već se čuje da je naša granica dobro čuvana, da je čvrsta, da je tvrda i ono najviše što možemo, mi to radimo. Ne možemo mi da narednimo bilo kojoj zemlji da uradi ovo ili ono. Možemo da ih upozorimo na nešto što smatramo problemom i za nas i za njih jer ta reka migranata sa kojom Srbija ne može sama da izađe na kraj, nije nešto što je Srbija izazvala, a nije ni glavni cilj migranata", naveo je Vulin.
No, isto što i srpska, radi i makendoska policija.
"Sprovodimo mere pojačane bezbednosti na južnoj granici. Možemo da kažemo da oko hiljadu ljudi dnevno ilegalno pokuša da uđe iz našeg južnog susedstva, Republike Grčke. Preventivno im ukazujemo da treba da se vrate u Grčku i da u suprotnom računaju na mere obavezujuće zakonske regulative", ističe portparol MUP-a Makedonije.
Navodeći da čuvanje granica, odnosno aspekt bezbednosti jeste legitiman i važan deo ovog problema, Vladimir Petronijević iz nevladine Grupe 484 podvlači, međutim, da je kretanje ljudi pre svega pitanje ljudskih prava i pitanje zaštite. Još dodaje da je sa granice zabranjeno vratiti osobu koja je tražilac azila.
"Meni se čini da bilo da je reč o granici, bilo da je reč o kontaktu sa izbeglicama ili migrantima unutar teritorije postoje određeni standardi i principi koji se moraju poštovati. Dakle, ne možete samo iznositi podatke da ste nekoga vratili sa granice. Onda morate istovremeno reći i tvrditi da među njima sasvim sigurno nije bilo izbeglica", navodi Petronijević.
Ipak, većina migranta ni u Makedoniji, ni u Srbiji ne traže azil jer mi ove zemlje nisu krajnje destinacije. Tako se događa da ljudi idu napred - nazad po nekoliko puta, da bi na kraju prešli granicu. O tome u kakvom ih stanju zatiču u intervjuu za RSE govorio je koordinator "Lekara bez granica" Stuart Alexander Zimble.
"Jedan čovek je jedne zime pešačio od Grčke, preko Makedonije. On je imao takvo iskustvo, više puta je tako išao napred - nazad. U jednom trenutku ga je uhvatila policija. Imao je teške povrede i promrzline po stopalima. Stopala su mu bila toliko otečena da, su morali da mu odseku cipele sa nogu. Narednog dana, nakon što je platio kaznu, pustili su ga iz pritvora i poslali dalje - bez cipela na nogama! U čarapama je išao kroz sneg. Niko nije razmislio i rekao - ovo je hitan medicinski slučaj, moramo da ga odvedemo u bolnicu ili da nađemo nekoga ko će ga posavetovati šta da radi da zaleči noge, bilo šta. To se nije dogodilo, tako da je nekako nastavio dalje i u čarapama, po hladnom vremenu je stigao do Beograda. To pešačenje je pogoršalo stanje u kome su mu bila stopala. Čak i kada je dobio papire za azil, niko u policijskoj stanici nije imao mehanizam ili mogućnost da mu pomogne da nabavi cipele. Morao je da nastavi peške do centra za prihvat azilanata, jer nije imao novca za autobus. Kada je konačno stigao, stopala su mu bila u ekstremno lošem stanju", ispričao je Zimble.
Za razliku od Srbije, Makedonija je prošle nedelje po hitnom postupku izmenila zakonsku regulativu koja se odnosi na tražioce azila i migrante.
Prema tim promenama zakona, ilegalni imigranti će imati rok od 72 sata da podnesu azil u Makedoniji ili da napuste zemlju. Moći će da koriste javni prevoz, uključujući vozove, autobuse ili taksi, koji makedonska vlada do sada nije dozvoljavala.
Zbog toga su mnogi migranti pešice ili biciklom prelazili put od 200 kilometara do granice sa Srbijom, odakle pokušavaju da uđu u neku zemlju, članicu Evropske unije.
U Srbiji još nema jasnog plana kako da se ublaži problem povećanog priliva migranata, a novoformirana Radna grupa sastala se tek kada je Mađarska najavila da će podići zid na granici sa Srbijom. Izvršni direktor Grupe 484 ocenjuje da bi razgovor zemalja regiona doprineo ublažavanju situacije. On međutim podvlači da Srbija mora da preuzme svoj deo odgovornosti i da je već trebalo da ima plan.
"Vi morate izbeći situaciju da se ljudi nalaze u parkovima, na autobuskim stanicama, bez bilo kakve kontrole. Ukoliko želi ovu situaciju da koliko-toliko stavi pod kontrolu Srbija, a mislim da je to savet i za druge zemlje u regionu, podjednako i za Makedoniju, mora da razmotri da kombinuje princip takozvanog humanitarnog zbrinjavanja tih ljudi, a istovremeno da razmotre koncept privremene zaštite. Srbija može odgovoriti svojim međunarodnim obavezama time što će proceniti u kojoj meri može prihvatiti deo izbeglica koje dolaze iz Sirije, Avganistana, Somalije, Iraka ili bilo kog drugog područja zahvaćenog Islamskom državom, i reći da za određeni broj ljudi ona garantuje privremenu zaštitu. Istovremeno, utvrđuje se korpus odgovarajućih prava koja ti ljudi imaju za vreme boravka u Srbiji. Imate i ljude koje ne možete zbrinuti kroz taj koncept, ali ste međunarodnim dokumentima obavezni da im takođe pružite neku vrstu zbrinjavanja, bez obzira da li su oni tražioci azila ili nisu. I to su mogućnosti da se otvore određeni kolektivni smeštaji, da pružite istovremeno podršku u medicinskoj zaštiti, hrani, da imate mobilne timove i tako dalje", navodi Petronijević.
Navodeći da je sve probleme koji se sada javljaju država mogla predvideti na osnovu prethodnih iskustava, on upozorava da Srbija ovaj period mora da iskoristi da se pripremi za novi talas migranata. Približava se zima, sa kojom će se i apekti humanitarne krize pogoršati.
