Miloš Bešić iz Centra za demokratiju i ljudska prava u intervjuu za RSE govori o predstojećim izborima u Nikšiću, kao i mogućim refleksijama rezultata glasanja u tom, drugom po veličini, gradu u Crnoj Gori. Zašto Bešić ne očekuje bitnije razlike u rasporedu snaga nakon glasanja, u odnosu na prošle izbore, i zašto po njemu afera "Snimak" neće uticati na standardnu podršku za vladajuću DPS i njenog kandidata za predsjednika države?
Bešić: Ne očekujem da građani drastično promene mišljenje na ovim izborima, u poređenju sa prethodnim, nakon kojih nije formirana lokalna vlast. Držim da će odnos snaga biti manje-više sličan. Imajmo u vidu da je u prošlom neuspešnom izbornom ciklusu vladajućoj koaliciji falio samo jedan mandat. S jedne strane, čitava strategija vladajuće koalicije biće da jedan mandat nadomesti. Strategija svih ostalih partija biće da zadrže ili eventualno povećaju broj mandata, u odnosu na one koji su ostvarili na prethodnim izborima.
Smatra se u javnosti da neuspešno formiranje vlasti u Nikšiću ne nužno povećava verovatnoću da će DPS, sa svojim koalicionim partnerima, napraviti bolji rezultat. Opšti je stav da će porast broj ljudi koji prati političku situaciju u Nikšiću generalno. Logički to jeste tako, ali to nije nužno. Nije nužno jer taj scenario neuspešnog formiranja vlasti, zavisno od perspektive, jednako je neprijatan za opoziciju, verovatno za Pozitivnu Crnu Goru, ali s druge strane pokazao je jednu vrstu osionosti DPS-a, što je zapravo bila ključna teza o ideološkoj diskvalifikaciji DPS. U sudaru tih argumenata na samom terenu, držim da nije nužno da DPS napravi bolji rezultat, kao što je to bio slučaj na prethodnim izborima.
Bešić: To se nalazi u zoni paradoksa. Kao intelektualac i kao građanin sam objavio jednu kolumnu u kojoj sam hteo da kažem da partije u regionu rade takve stvari. To je javna tajna. Ovo je bio prvi put slučaj da imamo valjanu empirijsku evidenciju, ne samo da DPS to radi, nego vidimo i mehanizme kako to radi. Namesto da dođe do jedne vrste javne osude ili kritike takvog ponašanja, postoji od strane aktera DPS-a opravdavanje takvog ponašanja, ali ne i sa stanovišta realnosti ili sa stanovišta uobičajene prakse svih drugim političkih aktera i vladajućih partija u regionu. To u crnogorskim uslovima proizvodi jednu paradoksalnu situaciju.
Znamo da to nije u redu i svako ko je iole pošten i koji je privržen osnovnim principima demokratije i pravde, mora reći da to nije u redu. S druge strane, takva vrsta odbrane partijskog zapošljavanja od strane DPS-a, dalje učvršćuje ljude koji su u DPS-u, pa eventualno i privlači nove mlade sa porukom – vidite sve je u redu jer to je jedini način da dobijemo posao. Ta praksa, kao jedna praksa koja je u sivoj zoni legalnosti, biva legitimizovana. To dovodi do toga da ćemo, s jedne strane, imati oštar politički diskurs, verovatno i od dela međunarodne zajednice i intelektualaca, da osude takvo ponašanje. S druge strane, imaćemo sa stanovišta racionalnog ponašanja običnih aktera, tendenciju da će oni to da legitimizuju i da će kroz taj kanal pokušati da prođu i završe neke svoje lične stvari u stilu jednog vrlo bazičnog ili primitivnog klientelizma.
Kada je reč o javnom političkom diskursu, to će im naneti štetu, ali kada je reč o ponašanju aktera, ne vidim da to hoće da nanese štetu, ili to nije nužno.
Bešić: Ne. Kada vi to izložite kao argument i kada ja kao intelektualac tu stvar promislim, za vas, za mene i sve one koji imaju jednu vrstu perspektive, koja nije sa stanovišta realnih aktera u čitavoj stvari, to izgleda na jedan način, ali kada je reč o samim akterima, to izgleda na drugi način. Zašto? Zbog toga što takva vrsta kalkulsa, da upravljate ponašanjem vaših glasača, je manje-više uobičajena stvar. U velikom broju slučajeva i sami oni koji su se učlanjivali u DPS, su to možda radili sa nadom da će dobiti posao, je neka njihova unutrašnja percepcija. Ako DPS to radi na taj način, sukcesivno bi onda svako morao, prije ili kasnije, da zadovolji tu vrstu potrebe.
Mi moramo da razumemo da ti ljudi koji traže posao na taj način, kroz partijske kanale, u ovoj situaciji DPS-a, mnogo bolje poznaju ta pravila igre nego što ih znamo ja i ti. U toj zoni oni su neretko spremni da plate neku vrstu kolaterala ili kolateralne štete, kako bi na dugi rok obezbedili ono što misle da im pripada ili ono zbog čeka se ponašaju tako kako se ponašaju. Njihova očekivanja i nisu tako direktna, kao što bi sada to neko mislio, ili kao što to izgleda. I oni su sa stanovišta vlastitih potreba i teorije racionalnog izbora igrači na duge staze. Vrlo su im jasna pravila igre.
Tačno je da DPS na taj način strateški vezuje veći broj ljudi u smislu broja glasova za DPS nego što realno zapošljava.
Bešić: Ne naročito. I to znamo iz dosadašnje prakse. Lokalna klima ili lokalne klime vrlo često ne odgovaraju opštoj slici stvari. To vrlo lako možemo da shvatimo ako poredimo rezultate lokalnih izbora, izbora na republičkom nivou, a tek potom i predsedničkih izbora, i kada su se dešavali istog dana i kada su se dešavali u različitim vremenskim intervalima, bez obzira šta je čemu prethodilo.
Kada je reč o Nikšiću, u ovoj situaciji se videlo da sami predsednički izbori nisu ista stvar kao i parlamentarni izbori. Budite uvereni, da se istog dana održavaju izbori u Nikšiću, broj glasova opozicionim partijama, neće odgovarati broju glasova za kandidata Lekića i obrnuto. Kada se vezuju predsednički kandidati, ne za partije, veći bi stepen koleracije ili korenspodencije bio da su parlamentarni izbori nakon toga ili istog dana. Tu postoje određene ideološke strukture i jasne koleracije, ali u određenoj meri uvek postoji ta vrsta unutrašnje varijante koja će jako zavisiti od lokane klime. U ovoj situaciji lokalna klima u Nikšiću je manje ka DPS orijentisanih, nego što je to na nivou čitave Crne Gore.
Bešić: Ne naročito, ne žalost. Na žalost sa stanovišta građanske svesti i razvijanja demokratskih kapaciteta. Prvi ključni razlog je taj što postoje određene strukturalne i situacione varijable, koje određuju te glasače. Površne ili situacione varijable, kao što je afera Snimak i slično, uvek su bile prilično manje bitne u odnosu na ključne strukturne varijable. To znamo od ranije. Strukturalne varijable su bazične društvene podele koje postoje u Crnoj Gori, pre svega po nacionalnom, a onda se reflektuju na politički kriterijum. Imaju svoju socijalnu dimenziju i u vrlo maloj meri građansku dimenziju. To u vrlo lepoj meri vidimo u istraživanjima. Te strukturalne varijable određuju stavovi aktera.
Kada se dese neke situacione varijable, one su samo površinski i ideološki argument za političku praksu aktera, koji su već opredeljeni. Onda postoji problem. One vrlo teško mogu da osveste nekog ili da utiču na njegovu savest ili svest da promeni svoju ideološku poziciju. Sa tog stanovišta, vrlo malo će uticati afera.
Nemojmo da zaboravimo da se ne glasa za DPS, na parlamentarnim izborima, već se glasa za specifičnog kandidata, pojedinca u liku Filipa Vujanovića ili Miodraga Lekića. Imali smo jednu vidljivu stidljivu reakciju Vujanovića, kao predsednika države, nakon afere Snimak, gde je tražio da nadležni državni organi provere da li ima tu elemenata. Čak je dao i jednu reakciju uslovnog distanciranja, čisto prevencije radi. Kada se opredeljuju za pojedince, vrlo je teško naći direktnu vezu između Vujanovića, koji je u strukturi moći DPS ipak sa strane i tog ponašanja DPS-a na parlamentarnim izborima, kada oni koriste klientelističke mehanizme. To su dva ključna razloga zbog kojih lično smatram da to neće značajnije uticati na ishod izbora.
RSE: Ovih dana, u Crnoj Gori, mnogo veća pažnja usmjerena je na početak kampanje za predsjedničke izbore, dok se, utisak je, mnogo manje javnost bavi predstojećim izborima u Nikšiću. Kakav razvoja događaja i raspored snaga očekujete nakon glasanja? Da li će izbori u Nikšiću biti uzbudljivi i neizvjesni, kao što su bili prošli?
Bešić: Ne očekujem da građani drastično promene mišljenje na ovim izborima, u poređenju sa prethodnim, nakon kojih nije formirana lokalna vlast. Držim da će odnos snaga biti manje-više sličan. Imajmo u vidu da je u prošlom neuspešnom izbornom ciklusu vladajućoj koaliciji falio samo jedan mandat. S jedne strane, čitava strategija vladajuće koalicije biće da jedan mandat nadomesti. Strategija svih ostalih partija biće da zadrže ili eventualno povećaju broj mandata, u odnosu na one koji su ostvarili na prethodnim izborima.
Smatra se u javnosti da neuspešno formiranje vlasti u Nikšiću ne nužno povećava verovatnoću da će DPS, sa svojim koalicionim partnerima, napraviti bolji rezultat. Opšti je stav da će porast broj ljudi koji prati političku situaciju u Nikšiću generalno. Logički to jeste tako, ali to nije nužno. Nije nužno jer taj scenario neuspešnog formiranja vlasti, zavisno od perspektive, jednako je neprijatan za opoziciju, verovatno za Pozitivnu Crnu Goru, ali s druge strane pokazao je jednu vrstu osionosti DPS-a, što je zapravo bila ključna teza o ideološkoj diskvalifikaciji DPS. U sudaru tih argumenata na samom terenu, držim da nije nužno da DPS napravi bolji rezultat, kao što je to bio slučaj na prethodnim izborima.
RSE: Da li opozicija može izvući neku korist od afere "Snimak", uoči izbora u Nikšiću?
Bešić: To se nalazi u zoni paradoksa. Kao intelektualac i kao građanin sam objavio jednu kolumnu u kojoj sam hteo da kažem da partije u regionu rade takve stvari. To je javna tajna. Ovo je bio prvi put slučaj da imamo valjanu empirijsku evidenciju, ne samo da DPS to radi, nego vidimo i mehanizme kako to radi. Namesto da dođe do jedne vrste javne osude ili kritike takvog ponašanja, postoji od strane aktera DPS-a opravdavanje takvog ponašanja, ali ne i sa stanovišta realnosti ili sa stanovišta uobičajene prakse svih drugim političkih aktera i vladajućih partija u regionu. To u crnogorskim uslovima proizvodi jednu paradoksalnu situaciju.
Znamo da to nije u redu i svako ko je iole pošten i koji je privržen osnovnim principima demokratije i pravde, mora reći da to nije u redu. S druge strane, takva vrsta odbrane partijskog zapošljavanja od strane DPS-a, dalje učvršćuje ljude koji su u DPS-u, pa eventualno i privlači nove mlade sa porukom – vidite sve je u redu jer to je jedini način da dobijemo posao. Ta praksa, kao jedna praksa koja je u sivoj zoni legalnosti, biva legitimizovana. To dovodi do toga da ćemo, s jedne strane, imati oštar politički diskurs, verovatno i od dela međunarodne zajednice i intelektualaca, da osude takvo ponašanje. S druge strane, imaćemo sa stanovišta racionalnog ponašanja običnih aktera, tendenciju da će oni to da legitimizuju i da će kroz taj kanal pokušati da prođu i završe neke svoje lične stvari u stilu jednog vrlo bazičnog ili primitivnog klientelizma.
Kada je reč o javnom političkom diskursu, to će im naneti štetu, ali kada je reč o ponašanju aktera, ne vidim da to hoće da nanese štetu, ili to nije nužno.
RSE: Čuli smo u transkriptima da su i sami birači DPS-a na neki način bili prevareni jer je na tim sjednicama uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora na stolu bila kombinatorika tipa zaposlimo jednog, a ostali će glasati za nas jer će se nadati poslu koji međutim neće dobiti. Dakle, kako god zvučalo, čak je i davanje lažne nade bilo oruđe za dobijanje podrške. Da li mislite da se i pojedini članovi i simpatizeri DPS osjećaju iznevjereno i da li bi to moglo da utiče na manju podršku vladajućoj partiji u Nikšiću?
Bešić: Ne. Kada vi to izložite kao argument i kada ja kao intelektualac tu stvar promislim, za vas, za mene i sve one koji imaju jednu vrstu perspektive, koja nije sa stanovišta realnih aktera u čitavoj stvari, to izgleda na jedan način, ali kada je reč o samim akterima, to izgleda na drugi način. Zašto? Zbog toga što takva vrsta kalkulsa, da upravljate ponašanjem vaših glasača, je manje-više uobičajena stvar. U velikom broju slučajeva i sami oni koji su se učlanjivali u DPS, su to možda radili sa nadom da će dobiti posao, je neka njihova unutrašnja percepcija. Ako DPS to radi na taj način, sukcesivno bi onda svako morao, prije ili kasnije, da zadovolji tu vrstu potrebe.
Mi moramo da razumemo da ti ljudi koji traže posao na taj način, kroz partijske kanale, u ovoj situaciji DPS-a, mnogo bolje poznaju ta pravila igre nego što ih znamo ja i ti. U toj zoni oni su neretko spremni da plate neku vrstu kolaterala ili kolateralne štete, kako bi na dugi rok obezbedili ono što misle da im pripada ili ono zbog čeka se ponašaju tako kako se ponašaju. Njihova očekivanja i nisu tako direktna, kao što bi sada to neko mislio, ili kao što to izgleda. I oni su sa stanovišta vlastitih potreba i teorije racionalnog izbora igrači na duge staze. Vrlo su im jasna pravila igre.
Tačno je da DPS na taj način strateški vezuje veći broj ljudi u smislu broja glasova za DPS nego što realno zapošljava.
RSE: Kako će se po vama reflektovati rezultat izbora u Nikšiću na ishod aprilskih predsjedničkih izbora?
Bešić: Ne naročito. I to znamo iz dosadašnje prakse. Lokalna klima ili lokalne klime vrlo često ne odgovaraju opštoj slici stvari. To vrlo lako možemo da shvatimo ako poredimo rezultate lokalnih izbora, izbora na republičkom nivou, a tek potom i predsedničkih izbora, i kada su se dešavali istog dana i kada su se dešavali u različitim vremenskim intervalima, bez obzira šta je čemu prethodilo.
Kada je reč o Nikšiću, u ovoj situaciji se videlo da sami predsednički izbori nisu ista stvar kao i parlamentarni izbori. Budite uvereni, da se istog dana održavaju izbori u Nikšiću, broj glasova opozicionim partijama, neće odgovarati broju glasova za kandidata Lekića i obrnuto. Kada se vezuju predsednički kandidati, ne za partije, veći bi stepen koleracije ili korenspodencije bio da su parlamentarni izbori nakon toga ili istog dana. Tu postoje određene ideološke strukture i jasne koleracije, ali u određenoj meri uvek postoji ta vrsta unutrašnje varijante koja će jako zavisiti od lokane klime. U ovoj situaciji lokalna klima u Nikšiću je manje ka DPS orijentisanih, nego što je to na nivou čitave Crne Gore.
RSE: Koliko će afera Snimak uticati na podršku kandidatu vladajuće koalicije? Prije svega mislim na one glasače koji pripadaju korpusu njihovih koalicionih partnera, na manjinske partije i na SDP? SDP neće podržati Vujanovića iz javnosti dobro poznatih razloga, ali koliko je ova afera jedan argument onima koji će promisliti ili eventualno odustati od podrške Vujanoviću?
Bešić: Ne naročito, ne žalost. Na žalost sa stanovišta građanske svesti i razvijanja demokratskih kapaciteta. Prvi ključni razlog je taj što postoje određene strukturalne i situacione varijable, koje određuju te glasače. Površne ili situacione varijable, kao što je afera Snimak i slično, uvek su bile prilično manje bitne u odnosu na ključne strukturne varijable. To znamo od ranije. Strukturalne varijable su bazične društvene podele koje postoje u Crnoj Gori, pre svega po nacionalnom, a onda se reflektuju na politički kriterijum. Imaju svoju socijalnu dimenziju i u vrlo maloj meri građansku dimenziju. To u vrlo lepoj meri vidimo u istraživanjima. Te strukturalne varijable određuju stavovi aktera.
Kada se dese neke situacione varijable, one su samo površinski i ideološki argument za političku praksu aktera, koji su već opredeljeni. Onda postoji problem. One vrlo teško mogu da osveste nekog ili da utiču na njegovu savest ili svest da promeni svoju ideološku poziciju. Sa tog stanovišta, vrlo malo će uticati afera.
Nemojmo da zaboravimo da se ne glasa za DPS, na parlamentarnim izborima, već se glasa za specifičnog kandidata, pojedinca u liku Filipa Vujanovića ili Miodraga Lekića. Imali smo jednu vidljivu stidljivu reakciju Vujanovića, kao predsednika države, nakon afere Snimak, gde je tražio da nadležni državni organi provere da li ima tu elemenata. Čak je dao i jednu reakciju uslovnog distanciranja, čisto prevencije radi. Kada se opredeljuju za pojedince, vrlo je teško naći direktnu vezu između Vujanovića, koji je u strukturi moći DPS ipak sa strane i tog ponašanja DPS-a na parlamentarnim izborima, kada oni koriste klientelističke mehanizme. To su dva ključna razloga zbog kojih lično smatram da to neće značajnije uticati na ishod izbora.
