„Velika Britanija napušta Evropsku uniju (EU), ali ne napušta Evropu, vrednosti i interese koje delimo već desetinama, negde i stotinama, godina", izjavio je ambasador te države u Srbiji Denis Kif na pres konferenciji Evropskog pokreta u Srbiji, pod nazivom "Samit Zapadnog Balkana u Londonu - Poruke civilnog društva“.
"Jedan od naših ključnih spoljnopolitčkih interesa jeste da prostor Zapadnog Balkana bude bezbedniji, stabilniji, ekonomski razvijeniji i povezaniji. Podržavamo napore Srbije da pristupi Evropskoj uniji“, dodao je Kif istovremeno pozdravljajući, kako je naveo, opredeljenost Srbije da se to desi, kao i ličnu posvećenost predsednika (Aleksandra) Vučića u dijalogu sa Prištinom u potrazi za mirnim održivim rešenjem.
Skup u Beogradu održan je pred peti Samit Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa 9. i 10. jula u Londonu, na kojem će na agendi biti unapređenje ekonomske stabilnosti, bezbednosti i političke saradnje.
Ambasador Kif je objašnjavao, između ostalog, otkud London u priči o pridruživanju EU, i to samo devet meseci pre nego što će zvanično napustiti istu tu uniju.
- Ali: Evropa neće biti kompletna bez integracije Zapadnog Balkana
- Economist: Svjetlija budućnost ili marginalizacija Balkana?
Kada je reč o ciljevima londonskog samita, prvi se odnosi na povećanje ekonomske stabilnosti kroz unapredjenje poslovnog okruženja, ohrabrivanje preduzetništva, rešavanje problema nezaposlenosti mladih i poboljšanje regionalne medjupovezanosti.
Drugi cilj u vezi je sa regionalnom bezbednosnom saradnjom, kako bi se odgovorilo na zajedničke pretnje, uključujući korupciju, organizovani kriminal, trgovinu ljudima, drogom i oružjem, terorizam i nasilni ekstremizam.
O tome kako će zemljama Zapadnog Balkana pomagati Poljska, u kojoj će se 2019. nastaviti Berlinski proces, govorio je Andžej Kinđuk, otpravnik poslova i šef Političko-ekonomskog odeljenja ambasade Poljske u Srbiji.
„Prenosimo društvima vaše zemlje i susednih zemalja direktne poruke o našim dostignućima i isustvima pregovora sa Evropskom unijom. Poljskoj je veoma važno da se Srbija i druge zemlje na ovim prostorima približavaju postepeno Evropskoj uniji, a da jednog dana postanu i njen sastavni deo. O tome je govorio na posebnoj sednici Evropskog parlamenta i naš premijer (Mateuš) Moravjecki. A ostaje nam u pamćenju i ideja koju je pre 20 godina slikovito izneo i poljski papa Ivan Pavao Drugi – naime, ideja Evrope koja diše s oba plućna krila, a to su zapadno i istočno plućno krilo“, rekao je poljski diplomata.
Uz predsednike vlada Albanije, Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije i Kosova, Britanija je kao domaćin na samit pozvala i partnere iz Evropske unije, među kojima su Austrija, Hrvatska, Francuska, Nemačka, Italija i Slovenija.
Poziv je upućen i Bugarskoj, koja je bila domaćin samita EU-Zapadni Balkan u maju u Sofiji, kao i Poljskoj, koja će ugostiti Samit Zapadnog Balkana 2019. godine.
- Ker-Lindsay: Makedonija i Grčka imaju veliku šansu za uspjeh
- Pripreme za Samit EU: Vruće oko Albanije i Makedonije
Prvi put će na samitu u Londonu učestvovati i Grčka, rekao je premijer te zemlje Aleksis Cipras u Solunu, posle sastanka sa premijerima Rumunije i Bugarske i predsednikom Srbije.
Berlinski proces je diplomatska inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel, čiji je cilj da se podrži mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i unaprede regionalna saradnja i evrointegracije regiona.
U okviru Berlinskog procesa u protekle četiri godine održana su četiri samita - u Berlinu, 2014. godine, zatim u Beču, Parizu i Trstu. Posle londonskog, sledeći samit, 2019. godine, biće održan u Varšavi.
Facebook Forum