„Kad samo vidim taj Berlinski proces posljednjih pet godina – koji je tu veliki uspjeh postignut?", zapitao se poslanik nemačkog Bundestaga i član Spoljnopolitičkog odbora u tamošnjem parlamentu Josip Juratović.
Između ostalih ovaj poslanik nemačke Socijal-demokratske partije učestvovao je na konferenciji pod nazivom „Dinamika regionalne saradnje i bilateralni odnosi na Zapadnom Balkanu“, koja je održana u utorak u Beogradu.
"Moram biti iskren: neki put pomislim da je bolje da taj novac uložimo direktno u radna mjesta, nego za ispijanje kave, gdje se svi ljepo slikaju, a onda svaki lider dođe u svoju sredinu i tjera dalje svoju priču“, uveren je Juratović.
Prema njegovim rečima, Nemačka se među zemljama Evropske unije najviše zalagala za Berlinski proces, ali ta inicijativa, u kojoj učestvuju lideri Zapadnog Balkana i najmoćnijih zemalja Evropske unije, a sa ciljem uspostavljanja što bolje saradnje među državama regiona, do sada nije dala zadovoljavajuće rezultate.
S druge strane, Jelica Minić iz nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji, istakla je da je Berlinski proces imao pozitivne efekte na zemlje regiona:
„Naše zemlje bilateralno pregovaraju sa Evropskom unijom, nikad multilateralno, kao region. Berlinski proces ih je na neki način doveo do toga da postanu multilateralni pregovarač. Na drugoj strani je jedan broj zemalja prijateljski nastrojenih prema Zapadnom Balkanu. Na trećoj strani su strukture Evropske unije koje pomažu Berlinski proces.“
Otkako je započeo 2014. godine, Berlinski proces vratio je zemlje Zapadnog Balkana na agendu Evropske unije, smatra Krisela Hačkaj, direktorka Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane.
Berlinski proces podrazumeva međusobno povezivanje, ali i regionalnu saradnju koja je u poslednje vreme ugrožena, dodaje ona.
„Dok su zemlje Zapadnog Balkana, s jedne strane posvećene povezivanju kroz ovu inicijativu, ali i kroz proces proširenja – jer je povezivanje deo strategije koju je Evropska komisija objavila februara ove godine – podižu se nove barijere, koje se ogledaju u političkim problemima i manjoj regionalnoj saradnji. To može imati negativan uticaj na sva dosadašnja postignuća u velikim projektima povezivanja, poput železnice, energetike, saobraćaja i tako dalje“, ocenjuje Krisela Hačkaj.
Konferencija je održana u trenutku dok se ne nazire kraj najnovijoj krizi na Zapadnom Balkanu, koja je započela 21. novembra odlukom Vlade Kosova da poveća carinu na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine na 100 posto.
Evropski komesar Johanes Han posetio je 3. decembra Beograd i Prištinu, gde je razgovarao sa najvišim zvaničnicima Srbije i Kosova, ali konkretni rezultati su za sada izostali.
Brisel nema mogućnost da direktno sankcioniše Prištinu, kaže Josip Juratović. On dodaje da se potez Kosova može smatrati vrstom protekcionizma, koji nije dozvoljen CEFTA sporazumom, i koji šteti prvenstveno građanima.
„I narodu na Kosovu i narodu u Srbiji, jer će i za jedne i za druge značiti povećanje cijena. Ovo je momentalno veliki problem koji uočavam, ali ne vidim konkretne mehanizme kako direktno sankcionirati“, rekao je Juratović.
Upravo „carinska kriza“ pokazjuje da je regionalna saradnja na ovom prostoru veoma fragilna, kaže Jelica Minić i napominje da su ogromna energija i sredstva bili uloženi u regionalnu saradnju prethodnih godina.
„Ona se odvijala uz političku, finansijsku i tehničku pomoć Evropske unije. Evropska unija danas finansira 10 regionalnih inicijativa, bilo u potpunosti bilo delimično. Ostale imaju druge izvore finansiranja i finansiraju ih same zemlje regiona. Znači da ipak postoji politička volja u regionu da se te inicijative finansiraju“, smatra Minić.
Jedno od konstantnih kriznih žarišta na Zapadnom Balkanu je Bosna i Hercegovina, u kojoj već godinama država ne funkcioniše. Juratović smatra da je 23 godine nakon potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu, kojim je okončan rat u BiH, potrebno sesti za sto i napraviti „Dejton 2“.
„Sve se može dogovoriti ako se to hoće i ako iznutra postoji interes. Ja već dugo govorim da su za mir u BiH odgovorne Srbija i Hrvatska. To što neki upliću Tursku predstavlja samo nemoć određenog Bošnjačkog dijela koji negdje traži sigurnost“, ukazuje on.
Zemlje Zapadnog Balkana imaju konkretnu ponudu za pristupanje Evropskoj uniji, i to je dobra vest – ocenio je Mateo Bonami iz italijanskog Instituta za međunarodne poslove. On, međutim, dodaje da je EU mnogo rigidnija i traži punu posvećenost ispunjavanju obaveza koje imaju zemlje kandidati nego pre desetak godina.
Da bismo razumeli odnos Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, moramo da uzmemo u obzir proces izlaska Velike Britanije iz EU, objašnjava Bonami:
„Problem je što EU pokušava da se proširi na Zapadni Balkan, dok se istovremeno Unija fragmentira zbog desetogodišnje krize koja je naglasila razlike i neslaganja u samoj EU. Unija se dezintegriše kroz Bregzit. Sve to je duboko promenilo percepciju proširenja među zemljama članicama i verovatno će još više promeniti u narednim godinama.“
Jedan od najvećih izazova za Srbiju na putu ka pristupanju Evropskoj uniji je rešenje kosovskog pitanja. Kao jedno od mogućih rešenja se u javnosti prethodnih meseci mogla čuti i promena granica, što je za parlamentarca u Bundestagu Josipa Juratovića apsolutno neprihvatljivo, jer, kako kaže, vodi u nove sukobe:
„To je apsurd, jer to znači poraz demokratskog sustava. Crtanje etničkih granica po Europi znači katastrofu u Europi i novi svjetski rat. Mi smo u ovim krajevima napravili jednu veliku glupost, jer smo Helsinški sporazum (koji su 1. avgusta 1975. godine potpisali najviši predstavnici svih Evropskih država, SAD i Kanade, prim. RSE) deklarirali kao pravo na samoopredeljenje, jer tako piše u tom dokumentu. Ali to nije značilo pravo na samoopredeljenje po etničkoj liniji. Greška je bila što u toj deklaraciji nije bilo jasno napomenuto da je pravo na samoopredeljenje jedno, ali da se isto tako mora štititi ravnopravnost svih građana“, rekao je Juratović.
Konferenciju su organizovali nemačka fondacija „Fridrih Ebart“ i Evropski pokret u Srbiji. Direktor fondacije „Fridrih Ebart“ Maks Brendle rekao je u uvodnom obraćanju da je regionalna saradnja važan korak ka evropskim integracijama, ali da pristupanje Evropskoj uniji nije nikakva garancija da će se zatvoriti svi bilateralni nesporazumi. Kao primer toga naveo je Hrvatsku, koja je 2013. godine postala članica EU, ali i dalje ima sporove sa pojedinim susedima.
Facebook Forum