Ovogodišnji 66. berlinski međunarodni filmski festival, Berlinale, održava se pod motom “Pravo na sreću: pravo na dom, na posao...” Reč je izbeglicama, naravno.
Direktor festivala Diter Koslik je na sledeći način objasnio moto festivala:
“Izbeglice nisu izbeglice-porodice, deca, stari ljudi imaju isti cilj:žele da budu srećni i svi filmovi koje ćete videti tome teže. Ako izgubite svoju domovinu vi je ne gubite zato što odlazite iz svoje kuće, bašte, porodice.... Vi želite da budete srećni i odlazite zato što niste srećni i na taj način vi možete da posmatrate ceo Berlinale”.
Među filmovima koji se bave izbeglicama je i “Fire at Sea," dokumentarac o ostrvu Lampeduza, važnoj stanici izbeglica na njihovom putu od Afrike ka Evropi.
Kritičar Džej Vajsberg je u sličnom emotivnom tonu najavio festival:
“Poenta je u tome što je film divan način povezivanja kultura, mi uvek kažemo - ne postoji bolji način da ljudi razumeju drugačiju kulturu od filma, i Berlinare je šampion te ideje.
Mislim da je uvek teško snimiti film koji je u vezi sa aktuelnim političkim događajima kao što je izbeglička kriza u Evropi u ovom trenutku.Takvi filmovi, koji će biti prikazani, izazvaće emocije i ja mislim da je to dobro i važno u ovom trenutku ne samo za Evropu, već za celi svet. I mislim da je dobro da se to vidi na ekranu.
Ono zbog čega sam srećan je da je ove godine na Berlinaru veliki broj filmova na arapakom jeziku, oni neće biti u selekciji za nagrade, ali su to fascinantni glasovi koji stižu iz arapskog regiona u ovom trenutku.”
Migrantima će biti posvećena posebna pažnja na Berlinalu, kako na velikom ekranu, tako i van njega.
Direktor Diter Koslik ove godine će podeliti oko hiljadu besplatnih karata izbeglicama koje su utočište pronašle u Nemačkoj. „Želimo da azilantima prekratimo sumornu svakodnevicu i pružimo im malo razonode, da damo primer tolerancije i integracije u Nemačkoj“, izjavio je Koslik napominjući kako su mnogi Nemci u vreme osnivanja festivala i sami bili izbeglice i kako festival u svrhu razonode azilanata sa Bliskog istoka sarađuje sada sa organizacijama koje o njima brinu.
Festival je na svim pozivnicama za svečano otvaranje i prijem koji sledi, vidljivo odštampao i poziv za donacije „u korist centra koji u Nemačkoj pomaže preživelima torture“. Festivalska briga o azilantima proširuje se tako i na „Uličnu hranu“, niz malih prikolica parkiranih nadomak Berlinale palasta u kojima ulični prodavci hrane nude jeftine, brze obroke za sve one koji nemaju vremena ili novca da tokom festivala ručaju ili večeraju u okolnim restoranima, piše list Politika. Meni „Ulične hrane“ proširen je za nekoliko tradicionalnih jela mediteransko-bliskoistočne kuhinje koja, naravno, ni za azilante nije besplatna.
Na festivalu neće manjkati ni glamur, filmske zvezde.Dolaze Nikol Kidman, Kolin Firt, Džorž Kluni-svi će oni biti na cvenom tepihu... “To je fanatastična reklama za festival. Te slike će obići svet, jer ljudi vole da vide zvezde na crvenom tepihu”, rekao je kritičar Vajsberg objašnjavajući da je, uz političku korektnost, za festival važan i marketing.
Filmski festival počinje 11. februara projekcijom novog filma braće Koen „Hajl, Cezar!“ i trajaće dest dana. Predsednica žirija je glumica Meril Strip.
Među 77 zemalja sveta koje ove godine imaju filmove na Berlinalu nalaze se i države zapadnog Balkana. Srbiju predstavlja igrani film „Vlažnost“ Nikole Ljuce, dokumentarni film „Dubina dva“ Ognjena Glavonića o tajnoj masovnoj grobnici gde su skrivena tela pobijenih kosovskih Albanaca u Batajnici, kratki igrani film „Četiri ugla kruga“ Katarine Stanković kao i film Želimira Žilnika „Marble Ass“ koji je 1995. godine na Berlinalu osvojio nagradu „Tedi“.
Biće prikazan hrvatsko-srpski film „S one strane“ hrvatskog reditelja Zrinka Ogreste.
Bosanski režiser, oskarovac, Denis Tanović će imati premijeru svog filma "Smrt u Sarajevu", zasnovanog na drami francuskog filozofa Bernarda Henrija Levija.
