Berlin: Datum zavisi od pregovora Prištine i Beograda

Dok drugi čovek srpske vlade u Nemačkoj pokušava da pridobije glas te najmoćnije članice Evropske unije za dodeljivanje Beogradu početka pristupnih pregovora sa EU, u Briselu se odvija najteži deo dijaloga između Beograda i Prištine o ukidanju paralelnih institucija na severu Kosova, pre svega u policiji i pravosuđu, od čijeg rezultata će, kako je istakao nemački šef diplomatije, i zavisiti da li će se Srbija u junu pomeriti s mesta ili ne.

Delegacija Srbije, na čelu sa vicepremijerom Aleksandrom Vučićem, u dvodnevnoj je poseti Berlinu, gde u razgovorima sa nemačkim zvaničnicima nastoji da obezbedi ključni glas podrške za odluku da se Beogradu 28. juna dodeli datum za početak pregovora sa EU.

Nemački šef diplomatije Guido Westerwelle, nakon razgovora sa Vučićem, rekao je da je Nemačka istinski zainteresovana za napredak Srbije na putu ka EU, da njegova zemlja neće postavljati nove uslove, ali da neće odustati od već postavljenih. Dobijanje datuma, podvukao je, zavisi od ishoda dijaloga u Briselu.

Dodao je da se mnogi konflikti i otvorena pitanja ne mogu rešiti preko noći, što Nemačka zna iz sopstvenog iskustva, ali da je najbitnije da se kad je u pitanju odnos Srbije sa Kosovom postigne vidljiv i održiv napredak i da će se taj napredak analizirati u aprilu na osnovu izveštaja visoke predstavnice EU Catherine Ashton.

Od Srbije se u Berlinu očekuje mnogo, mi takođe imamo svoja očekivanja i učinićemo sve što možemo, rekao je Vučić:

„Nemačka očekuje da Srbija mnogo toga uradi u narednih mesec ili mesec i po dana. Srbija, takođe, ima svoja očekivanja. Nismo došli ovde da kažemo da smo mi sigurni ili da zaslužujemo ili očekujemo datum za otpočinjanje pregovora jer to zavisi od Nemačke, kao i od ostalih članica Evropske unije. Odluka je na njima, a ne na nama, a naš je posao da uradimo sve što možemo“, kazao je Vučić.

I dok u Nemačkoj srpska delegacija radi na dobijanju zelenog svetla za datum pregovora sa EU, u Briselu se odvija ono što je glavni uslov za to, naime, peta runda dijaloga Dačić - Ashton - Tachi.

Glavna tema je najtvrđi orah u čitavom toku dosadašnjih razgovora - sever Kosova i uspostavljanje novih srpskih institucija, uz povlačenje neposrednog prisustva Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i pravosuđa, saopštili su izvori Evropske komisije. Ovo je, po oceni čelnika Evropske unije, ključna runda dijaloga za put Srbije, kao i Kosova, ka evropskoj integraciji.

Pack: Srpske insitucije ne mogu opstati

Iako se razgovori odvijaju iza zatvorenih vrata, izvori pojedinih medija prenose da Srbija insistira da Skupština Zajednice srpskih opština dobije ingerencije da odlučuje o vitalnim pitanjima građana Kosova srpske nacionalnosti, dok Priština smatra da Zajednica treba da ima samo koordinacionu ulogu, ne prihvatajući da joj se daju zakonodavna i izvršna ovlašćenja. Odbornici opština izabrani na kosovskim izborima, stav je Prištine, treba da imaju politički značajniju ulogu od Skupštine Zajednice srpskih opština.

Kosovski premijer Hashim Tači je, podsetimo, uoči susreta izjavio da je cilj da se "kosovski Srbi uključe u kosovske institucije", ali je i rekao da cilj dijaloga nije da Priština i Beograd "poraze jedan drugog, već da se nađe nagodba" za otvorena pitanja.

Doris Pack, poslanica vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije u Evropskom parlamentu, kaže za Radio Slobodna Evropa da srpske institucije na severu Kosova ne mogu više opstati i da je to glavni uslov za naredne korake Srbije na putu ka EU, a upitana da li je Nemačka u ovom trenutku spremna da sa saglasi sa dodeljivanjem Srbiji datuma pregovora o članstvu sa EU, za Radio Slobodna Evropa kaže:

“Ne mogu konkretno da odgovorim na pitanje da li su u ovom trenutku Nemačka i druge zemlje u Savetu ministara EU spremne da odobre Srbiji datum početka pregovora o članstvu. To zavisi i od rezultata ove runde razgovora premijera Dačića i Tačija, pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU Catherine Ashton. Dakle, nisam prorok, ne mogu predvideti ishod tih pregovora, ali ukoliko naprave korak napred koji će na kraju dovesti ne do priznanja Kosova nego do takvog ishoda da Kosovo ne bude podeljeno na dva dela, da Srbi na severu Kosova dobiju svoje samostalne instritucije, ali na isti način uređene kao i one na jugu, dakle, prema Ahtisarijevom planu, onda verujem da će i vlada u Berlinu, i u Holandiji i u drugim članicama Evropskog saveta verovatno odobriti Srbiji početak pristupnih pregovora sa EU”, kaže Pack.

Naša sagovornica dodaje da nema razloga za strah Beograda da će ukidanjem paralelnih struktura nastupiti opasan vakuum na severu Kosova, na šta je ukazivao premijer Dačić, zato što se odmah mogu raspisati lokalni izbori, a KFOR i EULEX, ukoliko im Srbi sa severa ukažu poverenje i puste ih da rade svoj posao, brinuli bi se o redu i poretku i njihovoj zaštiti.

Na pitanje do kada Nemačka smatra da treba da budu uklonjene paralelne strukture na severu, kako bi Srbija dobila datum pristupnih pregovora sa EU, Doris Pak kaže:

“Znate, sve ovo što sam pomenula kao uslove nije pitanje vezano za rok. Ono što je važno jeste da postoji odlučnost, da postoji nepatvorena volja da se to ostvari i da se na putu ka tom cilju prave koraci napred. Ako se zaista odlučno krene u tom pravcu, onda je svejedno da li je to maj ili oktobar. Ka tome se, dakle, ne može više ići neodlučno kao do sada, nego sa zaista nedvosmislenom i čvrstvom namerom da se ti uslovi ispune. Vlada u Beogradu, dakle, mora uveriti partnere u EU o ozbiljnosti svojih namera”, zaključuje Doris Pack.