O Bekimu Fehmiu u Beogradu: Poklonjenje velikom umetniku

Nešto više od dve godine nakon smrti glumačke zvezde bivše Jugoslavije Bekima Fehmiua, beogradska publika u prilici je da poseti dokumentarnu izložbu “Bekim Fehmiu - Bogatstvo izgubljeno u tišini” koja je u četvrtak uveče otvorena u prepunom Domu omladine.

Bez mnogo pompe, ali uz veliku posećenost publike - koju su činili Fehmiuovi rođaci, prijatelji, kolege, poštovaoci - hol Doma omladine pretvoren je u svojevrsan vremeplov u kojem su narednih nedelju dana javnosti dostupni predmeti iz života poznatog glumca. Tačnije bi bilo reći iz različitih faza života, jer će posetilac moći da vidi sačuvane relikte iz Bekimove "javne sfere", poput naslovnica domaćih i stranih časopisa, filmskih plakata ostvarenja u kojima je igrao, brojnih nagrada ili šešira kojeg filmska publika pamti na glavi Belog Bore iz "Skupljača perja". Drugi eksponati imaju, pak, intimniju dimenziju - stare sveske, rukopis Bekimove autobiografije koji će kasnije, na početku novog milenijuma biti objavljen pod naslovom "Blistavo i strašno",naliv pero kojim je pisana, lična dokumenta, porodične fotografije, ...

U tom mnoštvu uspomena treba pomenuti i jednu grupnu fotografiju Bekima Fehmiua sa Miroslavom Krležom i Josipom Brozom, nakon izvođenja Krležine drame, kao i italijansku školsku lektiru "Odiseja" na čijoj se prednjoj korici nalazi Bekimova slika.

Jugoslovenski je glumac počeo karijeru na pozorišnim daskama, a potom je postao dobro poznat gledaocima u Italiji koji ga pamte, između ostalog, u ulozi Ulisa u mini seriji "Odiseja" koja se krajem šezdesetih godna prikazivala na Apeninskom poluostrvu. Ne čudi stoga što je izložbu organizovala italijanska organizacija Associazione Trentino con i Balcani.

FOTOGALERIJA: Izložba "Bekim Fehmiu - bogatstvo izgubljen u tišini"

Kustoskinja Nevena Nedović rekla je na otvaranju da izložba, pored mnogih drugih aspekata, ima i edukativan karakter.

"Izložba prati Bekimov život i podeljena je hronološki u tri perioda: detinjstvo, karijera i trenutak kad napušta javni život u Jugoslaviji '87. godine. Ona zapravo predstavlja mozaik njegovog života, zato što su izloženi različiti materijali kroz koje možete da sagledate Bekimov život, ali ne samo u smislu njegove profesionalne karijere. Ono što verujem da Bekim može da nas nauči jeste pre svega kako se gradi i čuva ljudsko dostojanstvo, a ono što je po mom mišljenju još važnije je ta njegova samurajska etičnost. S obzirom na to u kakvim smo vremenima živeli, mislim da ni u jednom trenutku ne smemo da ostanemo ravnodušni prema tome, niti da tu etičnost u bilo kom trenutku zaboravimo", kazala je Nedovićeva.

Pre Beograda, izložbu "Bekim Fehmiu - Bogatstvo izgubljno u tišini" organizovana je u nekoliko gradova bivše Jugoslavije: u Sarajevu, Bekimovom rodnom gradu, Peći, Prištini, Prijedoru, i Prizrenu, gde je proveo detinjstvo. Nakon Beograda, izložba će gostovati u Kraljevu, a potom i u Firenci i Torontu.

Branka Petrić, glumica i supruga Bekima Fehmiua, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa da je srećna što je ovakav događaj priređen u Beogradu.

"Ovo je jedan vremeplov, uzbudljiv, divan, tragičan, dramatičan i smešan. Ljudi ne znaju da mi kao porodica nemamo veze sa ovom izložbom. Sve je krenulo iz grada Trentina, oni su sve ovo osmislili. Volela bih da ljudi dođu i vide. Nije bitno da li je to Bekim, to je prosto i jedna priča o nama, o tome koje smo filmove snimali, o tome kako nam je bilo kada je ceo svet bio nekako naš", kaže Petrićeva.

VIDEO: Insert iz filma Aleksandra Saše Petrovića "Skupljači perja"


Pored ove postavke, u Domu omladine će do 12. septembra, kada se izložba zatvara, biti prikazani neki od najznačajnijih filmova u kojima je Fehmiu igrao. Već nekoliko sati nakon otvaranja održana je projekcija debitantskog ostvarenja Gorana Markovića "Specijalno Vaspitanje", u kojem Bekim Fehmiu tumači lik vaspitača Žarka koji u popravnom domu za maloletnike pokušava da uvede nove metode (pre)vaspitavanja.

Markovićev film samo je jedan od preko 50 ostvarenja, u kojima je Fehmiju izgradio autentične likove koji podjednako znače nešto generacijama iz tih kasnih sedamdesetih koliko i njihovim nekoliko decenija mlađim potomcima. Od "Skupljača perja" i uloge Belog Bore, kojom se proslavio, za jugoslovenskog glumca počinje međunarodna karijera tokom koje je, pored italijanske kinematografije, stigao sve do Holivuda. Onog u kojem su u to vreme igrala imena poput Ave Gardner, Džona Hjustona, Timotija Daltona, Marte Keler ili Šarla Aznavura, sa kojima je delio bioskopsko platno u "Avanturistima", "Dozvoli za ubistvo", "Crnoj nedelji","Dezerteru",...

A, onda, nakon zasluženih priznanja i slave koju je stekao, 1987. godine Bekim Fehmiu, protestujući protiv antialbanske propagande u zemlji, prekida rad na predstavi "Madam Kolontajn", daje poslednji, oproštajni, intervju beogradskoj "Politici" i povlači se se iz javnog života. Kolumnista RSE Teofil Pančić ovaj čin opisuje kao odluku glumca da istovremeno zaćuti i progovori u trenutku "kada se kotrljalo to zlo koje će pokrenuti ratove i sve ono čije posledice trpimo i dan-danas".

"To ćutanje ne samo da je bilo mnogo znakovitije od mnogo čijeg govorenja, nego je istovremeno Bekim napisao zaista blistavu knjigu 'Blistavo i srašno'. Ta autobiografska knjiga nije samo priča o njegovom životu, ona je mnogo više od toga. Ona je priča o svemu tome što je bila ta zemlja, sa svim dobrim i lošim stranama: i sa političkim progonima, ali i sa nekim divnim ljudskim razumevanjem i posebnom legurom koja se iz tih različitosti stvarala na ovim prostorima, a koju je Bekim i sopstvenim životom potvrđivao", komentariše Pančić.

On dodaje da je izložba ima simbolički značaj "kao poklonjenje jednom velikom čoveku".

"Zato mislim da je značajno što se ona desila baš ovde u Beogradu i Domu omladine. Ipak, nije sve zaborav i ignorancija. Ova zemlja, ipak, ima dovoljno veličine u sebi da ne zaboravlja", ističe Pančić.

Pre nego što će, poput filozofa Radomira Konstantinovića, u glasnoj tišini ustati protiv varvarstva i bezumlja, glumac Bekim Fehmiu govorio je:

"Ja sam rođen u Sarajevu, odrastao sam na Kosovu, studirao u Beogradu. Bio sam prvi Albanac na pozorišnoj Akademiji. Sve što jesam i što znam, bilo to dobro i rđavo, možda sam pokazao u svetu, ali sam stekao u Jugoslaviji. Ako vam trebam takav kakav sam evo me, ako ne - zbogom! Trudim se da uz moje ime ne stoji ništa rđavo. Tako su me učili u Sarajevu, Prištini, Beogradu. Tako me pre svih, učio moj otac."

VIDEO: Bekim Fehmiu - Čovek peva posle rata (Dušan Vasiljev)