Nekoliko nedelja pošto je u javnost dospeo snimak na kojem beogradski komunalni policajac pesnicama udara putnika koji je u autobusu zatečen bez karte, na sajtu Ju Tjub u sredu se pojavio još jedan video koji prikazuje komunalce u brutalnom svetlu.
Na amaterskom snimku vide se dvojica komunalnih policajaca koji uz upotrebu sile pokušavaju da savladaju starijeg čoveka.
Iako ni u jednom trenutku nije pokušao da ih fizički napadne, gradski policajci su ga, naočigled građana, grubo pribili uz ogradu u nastojanju da ga vežu lisicama. Razlog za ovakvu intervenciju bio je, kako se može čuti od okupljenih, to što čovek nije imao kartu za javni prevoz:
Ovo je, podsetimo, drugi slučaj u manje od mesec dana da su komunalni policajci bili agresivni prema građanima koji su pružali pasivan otpor. Pre nekoliko nedelja, javnost je burno reagovala na snimak iz autobusa, na kojem je jedan komunalac pesnicama u stomak udarao momka koji, ponovo zbog neplaćene karte, nije hteo da izađe iza autobusa.
Iako su u Komunalnoj policiji i Gradskom veću, nakon prošlomesečnog batinanja putnika, najavili da će institucije insistirati na rasvetljavanu ovog slučaja, još uvek nema informacija da se to i dogodilo.
U ovonedeljnom slučaju gradski službenici su, prema mišljenju Marka Miloševića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, prekoračili svoja ovlašćenja.
“Ovde je reč o zloupotrebi službenog položaja, u smislu da osoba u uniformi zloupotrebljava svoja ovlašćenja i koristi prekomernu silu u momentu kad to nije primereno. Čoveka vezuju iako on ne pruža nikakv akrivni otpor, niti napada policajca, što je protivurečno onome što su ovlašćenja policije. U tom smislu, policija mora da podnese izveštaj u roku od 24 sata”, kaže naš sagovornik.
On dodaje da učestali incidenti sa komunalnim policajcima pokazuju da mehanizmi nadzora u ovoj gradskoj instituciji nisu dovoljno aktivni: “Ne traje ta Komunalna policija toliko dugo da bi ovi incidenti bili toliko učestali. Dakle, to samo govori o manjku nadzora.”
Bez pravne regulative
Da ovakvo ponašanje nije samo stvar pojedinaca koji imaju nasilničke tendencije, već je problem u samim službama koje ne sankcionišu nasilnike, smatra i psiholog Nada Korać.
“Mislim da je deo razloga zbog kojih se te stvari ponavljaju nešto što bismo mogli nazvati ‘nekažnjivošću’. Pretpostavljam da u toj i drugim sličnim službama postoji atmosfera nekažnjivosti – mi smo moćni, jaki momci, imamo silu, imamo oružje. Ovo na neki način govori još i gore institucijama o kojima govorimo ovde. Zato što, ne samo da eventualno loše selektuju kadrove, nego i kad selektuju, moraju da ih obučavaju da je primena nasilja, osim u jasnoj samoodbrani, apsolutno nedopustiva”, ocenjuje Nada Korać.
Slučajevi beogradskih komunalnih policajaca nisu usamljeni, kada je reč o incidentima u kojima su glavni akteri ljudi u uniformama različitih službi, a žrtve građani.
Krajem prošle godine internetom je kružio snimak iz policijske stanice u Vršcu, čiji je policajac nemilosrdno šutirao i pesničio maloletnog momka, ne obazirući se na njegova zapomaganja. Snimak je napravljen 2007, a policija je reagovala tek nakon što je resorni ministar Ivica Dačić primio nesrećnog mladića.
Pored zvanične policije, u Srbiji oko 40.000 ljudi radi u agencijama za fizičko i tehničko obezbeđivanje. Neretko se u javnosti govori o incidentima u kojima pripadnici ovih službi učestvuju, što ne čudi ako se zna da su, na primer, u firmi znakovitog naziva “Lupus” radili bivši pripadnici zloglasne Jedinice za specijalne operacije, čiji su članovi učestvovali u ubistvu prvog demokratski izabranog premijera Zorana Đinđića.
Marko Milošević ističe da ne postoji odgovarajuća pravna regulativa koja bi organizovala ovu društvenu sferu.
“Odnos države je u konkretnom slučaju, u najmanju ruku nehajan. Previše zakona tu samo ovlaš dodiruje neke segmente posla kojima se oni bave, ali što se tiče pitanja legitimisanja, video-nadzora, primene fizičke sile tu ne postoji precizna regulativa”, kaže Milošević.
Iako je nacrt zakona koji bi uredio ovu oblast poslat početkom 2012. u parlamentarnu proceduru, do sada se ništa nije pomerilo na tom planu, pa sistemska kontrola onih koji smeju da primenjuju silu i legitimišu, prema rečima stručnjaka, još uvek nije na vidiku.
Na amaterskom snimku vide se dvojica komunalnih policajaca koji uz upotrebu sile pokušavaju da savladaju starijeg čoveka.
Iako ni u jednom trenutku nije pokušao da ih fizički napadne, gradski policajci su ga, naočigled građana, grubo pribili uz ogradu u nastojanju da ga vežu lisicama. Razlog za ovakvu intervenciju bio je, kako se može čuti od okupljenih, to što čovek nije imao kartu za javni prevoz:
Ovo je, podsetimo, drugi slučaj u manje od mesec dana da su komunalni policajci bili agresivni prema građanima koji su pružali pasivan otpor. Pre nekoliko nedelja, javnost je burno reagovala na snimak iz autobusa, na kojem je jedan komunalac pesnicama u stomak udarao momka koji, ponovo zbog neplaćene karte, nije hteo da izađe iza autobusa.
Iako su u Komunalnoj policiji i Gradskom veću, nakon prošlomesečnog batinanja putnika, najavili da će institucije insistirati na rasvetljavanu ovog slučaja, još uvek nema informacija da se to i dogodilo.
U ovonedeljnom slučaju gradski službenici su, prema mišljenju Marka Miloševića iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, prekoračili svoja ovlašćenja.
“Ovde je reč o zloupotrebi službenog položaja, u smislu da osoba u uniformi zloupotrebljava svoja ovlašćenja i koristi prekomernu silu u momentu kad to nije primereno. Čoveka vezuju iako on ne pruža nikakv akrivni otpor, niti napada policajca, što je protivurečno onome što su ovlašćenja policije. U tom smislu, policija mora da podnese izveštaj u roku od 24 sata”, kaže naš sagovornik.
On dodaje da učestali incidenti sa komunalnim policajcima pokazuju da mehanizmi nadzora u ovoj gradskoj instituciji nisu dovoljno aktivni: “Ne traje ta Komunalna policija toliko dugo da bi ovi incidenti bili toliko učestali. Dakle, to samo govori o manjku nadzora.”
Bez pravne regulative
Da ovakvo ponašanje nije samo stvar pojedinaca koji imaju nasilničke tendencije, već je problem u samim službama koje ne sankcionišu nasilnike, smatra i psiholog Nada Korać.
“Mislim da je deo razloga zbog kojih se te stvari ponavljaju nešto što bismo mogli nazvati ‘nekažnjivošću’. Pretpostavljam da u toj i drugim sličnim službama postoji atmosfera nekažnjivosti – mi smo moćni, jaki momci, imamo silu, imamo oružje. Ovo na neki način govori još i gore institucijama o kojima govorimo ovde. Zato što, ne samo da eventualno loše selektuju kadrove, nego i kad selektuju, moraju da ih obučavaju da je primena nasilja, osim u jasnoj samoodbrani, apsolutno nedopustiva”, ocenjuje Nada Korać.
Slučajevi beogradskih komunalnih policajaca nisu usamljeni, kada je reč o incidentima u kojima su glavni akteri ljudi u uniformama različitih službi, a žrtve građani.
Krajem prošle godine internetom je kružio snimak iz policijske stanice u Vršcu, čiji je policajac nemilosrdno šutirao i pesničio maloletnog momka, ne obazirući se na njegova zapomaganja. Snimak je napravljen 2007, a policija je reagovala tek nakon što je resorni ministar Ivica Dačić primio nesrećnog mladića.
Pored zvanične policije, u Srbiji oko 40.000 ljudi radi u agencijama za fizičko i tehničko obezbeđivanje. Neretko se u javnosti govori o incidentima u kojima pripadnici ovih službi učestvuju, što ne čudi ako se zna da su, na primer, u firmi znakovitog naziva “Lupus” radili bivši pripadnici zloglasne Jedinice za specijalne operacije, čiji su članovi učestvovali u ubistvu prvog demokratski izabranog premijera Zorana Đinđića.
Marko Milošević ističe da ne postoji odgovarajuća pravna regulativa koja bi organizovala ovu društvenu sferu.
“Odnos države je u konkretnom slučaju, u najmanju ruku nehajan. Previše zakona tu samo ovlaš dodiruje neke segmente posla kojima se oni bave, ali što se tiče pitanja legitimisanja, video-nadzora, primene fizičke sile tu ne postoji precizna regulativa”, kaže Milošević.
Iako je nacrt zakona koji bi uredio ovu oblast poslat početkom 2012. u parlamentarnu proceduru, do sada se ništa nije pomerilo na tom planu, pa sistemska kontrola onih koji smeju da primenjuju silu i legitimišu, prema rečima stručnjaka, još uvek nije na vidiku.