Evropski parlament, koji je u utorak trebalo da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i Evropske unije, odložio je iz tehničkih razloga glasanje za sredu.
Da bi Sporazum stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuje još 16 zemalja članica, a do sada je to učinilo 11 zemalja.
Predstavnici vlasti u Beogradu ubeđeni su, ne samo da će Sporazum biti ratifikovan, već i da će Srbija ove godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Predstavnici Evropske unije pružili su punu podršku Srbiji za buduće članstvo i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, o čemu će se u sredu, konačno, izjasniti poslanici Parlamentarne skupštine.
Signale jasne podrške uputili su mađarska ministarka za Evropu Eniko Đeri u ime Saveta ministara EU, komesar za proširenje Štefan File u ime Evropske komisije, i predstavnici svih političkih grupa u parlamentu Unije.
“Mislim da ova debata najbolje odražava veliko intersovanje i podršku koju Srbija uživa ovde u Parlamentu i drugim evropskim institucijama”, kazao je on.
Obrazlažući tekst Rezolucije, izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Jelko Kacin je rekao, da se time šalje jasna poruka Srbiji za njen put u članstvo EU koji će biti – kako se moglo čuti u prevodu sa slovenačkog - težak i dug.
“Pre nešto manje od tri godine, Srbija je bila na ivici samoizolacije. Sada je to prošlost i Srbija je dobro pozicionirana na kursu ka Evropskoj uniji. Što se tiče tempa kojim će Srbija napredovati, on zavisi isključivo od nje same. Na nama je da podržimo Srbiju na njenom istorijskom putu”, kazao je Kacin.
Kacin je istakao povoljne promene i reforme u Srbiji, spremnost za dijalog s Kosovom, demokratski nadzor nad snagama bezbednosti i vidan napredak u saradnji Srbije s Hrvatskom i drugim susedima, ali je poručio da Srbija ne može da dobije status kandidata za članstvo u Uniji pre nego što pokaže da je sposobna da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom i uhapsi preostale optuženike.
Sudaranje s drugim prioritetima
Evropska unija odlučila je da u junu 2010. godine otpočne proces ratifikacije sporazuma sa Srbijom i do sada je to učinilo 11 od 27 zemalja članica.
U periodu od potpisivanja do početka ratifikacije, Srbija je jednostrano primenjivala ovaj sporazum.
Predrag Simić
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši diplomata, kaže da je Srbija bila uspešna u njegovoj primeni - koliko je znala i umela.
„Najnoviji događaji pokazuju da se primena SSP-a sudara sa nekim drugim prioritetima, naravno, govorim o akcizama na gorivo. Međutim, veoma je bitno da je Srbija spremna da prihvati kritike iz Brisela i da se povinuje, drugim rečima, da je ozbiljna u svojim namerama da postane član tog kluba koji se zove Evropska unija. Prema tome, ne mislim da je Srbija bila posebno uspešnija od nekih drugih zemalja, ali mislim da je pokazala jednu doslednost, inače, neuobičajenu u nekim drugim oblastima svoje politike“, ocenjuje Simić.
Iako se prethodno pominjalo kao moguća opcija, Evropski parlament neće raspravljati o amandmanu koji je pripremila grupa zelenih partija, u kojem se navodi, da u predstojećem dijalogu Beograda i Prištine ne sme biti dotaknuta tema statusa Kosova, što je Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ovako prokomentarisao:
„To govori da je preovladao razum, da bi svako insistiranje na nekakvim limitima i ograničenjima pre početka razgovora, zapravo, bio destruktivan i da bi u samo startu ukopao pozicije obe strane, ili bi ih destimulisao da uopšte uđu u pregovore. Politička stabilnost je uslov svih uslova, a ona se može stvoriti ako dve najveće etničke zajednice nađu zajedničko rešenje na temi koja je, jednostavno, bolna i za nas i za njih.“
Pad podrške i neinformisanost
Dok predstavnici vlasti u Beogradu s optimizmom gledaju na evropski put Srbije, građani postaju sve skeptičniji.
Poslednje istraživanje Vladine Kancelarije za evropske integracije, osim što beleži pad podrške građana, takođe, otkriva i njihovu veliku neinformisanost o tome šta donosi put ka Evropskoj uniji.
Pitali smo pojedine Beograđane - koliko su obavešteni o procesu evropskih integracija i šta, praktično, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju znači za Srbiju?
Upravo zbog ovakvog stava građana, osnaženju njihove podrške evrospkoj perpektivi Srbije, ali i jasnijeg signala zemljama koje to nisu učinile, Predrag Simić smatra da je veoma važno da Evropski parlament ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
„Mislim pre svega na određene dileme koje su se javile u javnosti i dovele, u poslednje vreme, do pada podrške u EU. Naime, pritisnuta ekonomskom krizom, javnost Srbije sve manje prepoznaje u Evropskoj uniji rešenje svojih problema. Bez obzira što je ta podrška još uvek relativno visoka – 58 odsto, ona je, ipak, znatno niža nego što je bila prethodnih godina. Tako da je Srbiji, u ovom trenutku, veoma važna poruka koju bi trebalo da pošalje Evropski parlament - da ona na tom putu ima uspeha i da je EU relevantna za život njenih građana koji trpe dosta velike posledice ove produžene ekonomske krize“, kazao je Simić.
Da bi Sporazum stupio na snagu potrebno je da ga ratifikuje još 16 zemalja članica, a do sada je to učinilo 11 zemalja.
Predstavnici vlasti u Beogradu ubeđeni su, ne samo da će Sporazum biti ratifikovan, već i da će Srbija ove godine dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Predstavnici Evropske unije pružili su punu podršku Srbiji za buduće članstvo i ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, o čemu će se u sredu, konačno, izjasniti poslanici Parlamentarne skupštine.
Signale jasne podrške uputili su mađarska ministarka za Evropu Eniko Đeri u ime Saveta ministara EU, komesar za proširenje Štefan File u ime Evropske komisije, i predstavnici svih političkih grupa u parlamentu Unije.
“Mislim da ova debata najbolje odražava veliko intersovanje i podršku koju Srbija uživa ovde u Parlamentu i drugim evropskim institucijama”, kazao je on.
Obrazlažući tekst Rezolucije, izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Jelko Kacin je rekao, da se time šalje jasna poruka Srbiji za njen put u članstvo EU koji će biti – kako se moglo čuti u prevodu sa slovenačkog - težak i dug.
“Pre nešto manje od tri godine, Srbija je bila na ivici samoizolacije. Sada je to prošlost i Srbija je dobro pozicionirana na kursu ka Evropskoj uniji. Što se tiče tempa kojim će Srbija napredovati, on zavisi isključivo od nje same. Na nama je da podržimo Srbiju na njenom istorijskom putu”, kazao je Kacin.
Kacin je istakao povoljne promene i reforme u Srbiji, spremnost za dijalog s Kosovom, demokratski nadzor nad snagama bezbednosti i vidan napredak u saradnji Srbije s Hrvatskom i drugim susedima, ali je poručio da Srbija ne može da dobije status kandidata za članstvo u Uniji pre nego što pokaže da je sposobna da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom i uhapsi preostale optuženike.
Sudaranje s drugim prioritetima
Evropska unija odlučila je da u junu 2010. godine otpočne proces ratifikacije sporazuma sa Srbijom i do sada je to učinilo 11 od 27 zemalja članica.
U periodu od potpisivanja do početka ratifikacije, Srbija je jednostrano primenjivala ovaj sporazum.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši diplomata, kaže da je Srbija bila uspešna u njegovoj primeni - koliko je znala i umela.
„Najnoviji događaji pokazuju da se primena SSP-a sudara sa nekim drugim prioritetima, naravno, govorim o akcizama na gorivo. Međutim, veoma je bitno da je Srbija spremna da prihvati kritike iz Brisela i da se povinuje, drugim rečima, da je ozbiljna u svojim namerama da postane član tog kluba koji se zove Evropska unija. Prema tome, ne mislim da je Srbija bila posebno uspešnija od nekih drugih zemalja, ali mislim da je pokazala jednu doslednost, inače, neuobičajenu u nekim drugim oblastima svoje politike“, ocenjuje Simić.
Iako se prethodno pominjalo kao moguća opcija, Evropski parlament neće raspravljati o amandmanu koji je pripremila grupa zelenih partija, u kojem se navodi, da u predstojećem dijalogu Beograda i Prištine ne sme biti dotaknuta tema statusa Kosova, što je Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ovako prokomentarisao:
„To govori da je preovladao razum, da bi svako insistiranje na nekakvim limitima i ograničenjima pre početka razgovora, zapravo, bio destruktivan i da bi u samo startu ukopao pozicije obe strane, ili bi ih destimulisao da uopšte uđu u pregovore. Politička stabilnost je uslov svih uslova, a ona se može stvoriti ako dve najveće etničke zajednice nađu zajedničko rešenje na temi koja je, jednostavno, bolna i za nas i za njih.“
Pad podrške i neinformisanost
Dok predstavnici vlasti u Beogradu s optimizmom gledaju na evropski put Srbije, građani postaju sve skeptičniji.
Poslednje istraživanje Vladine Kancelarije za evropske integracije, osim što beleži pad podrške građana, takođe, otkriva i njihovu veliku neinformisanost o tome šta donosi put ka Evropskoj uniji.
Pitali smo pojedine Beograđane - koliko su obavešteni o procesu evropskih integracija i šta, praktično, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju znači za Srbiju?
Upravo zbog ovakvog stava građana, osnaženju njihove podrške evrospkoj perpektivi Srbije, ali i jasnijeg signala zemljama koje to nisu učinile, Predrag Simić smatra da je veoma važno da Evropski parlament ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
„Mislim pre svega na određene dileme koje su se javile u javnosti i dovele, u poslednje vreme, do pada podrške u EU. Naime, pritisnuta ekonomskom krizom, javnost Srbije sve manje prepoznaje u Evropskoj uniji rešenje svojih problema. Bez obzira što je ta podrška još uvek relativno visoka – 58 odsto, ona je, ipak, znatno niža nego što je bila prethodnih godina. Tako da je Srbiji, u ovom trenutku, veoma važna poruka koju bi trebalo da pošalje Evropski parlament - da ona na tom putu ima uspeha i da je EU relevantna za život njenih građana koji trpe dosta velike posledice ove produžene ekonomske krize“, kazao je Simić.
