Više od 1.000 Roma ovih dana ponovo će se suočiti sa novim raseljavanjem. Zbog izgradnje pristupnih saobraćajnica Mosta na Adi više prinuđeni su da napuste naselje oko Belvila“ na Novom Beogradu. Često u ovakvim slučajevima nisu poštovana osnovna
ljudska prava, ali se beleže i otpori lokalne zajednice, gde se Romi doseljavaju.
U naselju “Belvil” tik uz velelepe staklene zgrada smešteno je stotinjak kartonskih kućica koje bi se uskoro mogle naći na udaru gradskih bagera.Vlasti često sprovode prinudna iseljavanja Roma kako bi izgradili nove zgrade i realizovali infrastrukturne projekte.
Ovog puta zbog izgradnje pristupnih saobraćajnica Mosta na Adi više od 1.500 Roma prinuđeno je da napusti naselje. Uznemireni rešenjem o iseljenju mnogi se pribojavaju da će ostati bez adekvatnog smeštaja:
Teška ekonomska situacija naterala je Rome širom Srbije da spas potraže u beogradskim kvartovima, gde, kažu, mogu da prežive sakupljanjem sekundarnih sirovina:
Romi u prigradskim nehigijenskim naseljima žive ispod granice siromaštva. Mnogi su bez socijalne i zdravstvene zaštite, bez stalnog izvora prihoda. Žive u kućama koje su građene od materijala koje većina građana smatra otpadom i u uslovima potpune društvene isključenosti.
Opiranje novim komšijama
Dragoljub Acković, potpredsednik Svetskog kongresa Roma, kaže da je preseljenje tehničko pitanje, kojeg su Romi svesni ali da dodatni problem predstavlja snažno „društveno opiranje” novim komšijama.
„Postoje naravno određeni problemi u određenim situacijama. Ja nemam informacije da je bilo ko iz grada rekao da ne želi da obezbedi smeštaj. Jedan od osnovnih problema je neprihvatanje i imaju problem ti stanovnici koji nisu iz Beograda. Na raznim lokacijama ne žele da imaju 30 romskih prodica, već jednu ili tri. Dakle, toga neprihvatanja od drugih zajednica je bilo i verovatno će ga biti. Međutim, tu mora da se radi na razrešenju problema. Da moraju da idu toga su svesni i Romi”, kaže potpredsednik Svetskog kongresa Roma.
Naselja, koja su nastala posle raseljavanja Roma vrlo često predstavljaju novi kontejnerski geto. Iseljenje se vrši mimo međunarodnih standarda o pravu na stanovanje, a smeštaj koji im se nudi nije adekvatan. Zbog čega svako iseljenje proizvede tenzije i nerazumevanje?
“Za sada u Republici Srbiji niti postoji sveobuhvatan plan kako se vrše prinudna iseljenja niti se poštuju međunarodni standardi”, procenjuje Danilo Čurčić iz nevladine organizacije „Praksis” koja se bavi podrškom marginalnim grupama i dodaje:
“S druge strane imamo informacije da se u Jabučkom ritu dešavaju demonstracije u kojima stanovnici iskazuju svoje nezadovoljstvo budućim dolaskom Roma u njihovo susedstvo. Ne vidimo nikakvu reakciju državnih organa ne vidimo da neko reaguje.Ne radi se ništa da se ovakve situacije prevazilaze, već se jednostavno problemi rešavaju jednostavno tako što se naselja iseljavaju sa jedne lokacije na drugu. Problem se sklanja od očiju šire javnosti.”
ljudska prava, ali se beleže i otpori lokalne zajednice, gde se Romi doseljavaju.
U naselju “Belvil” tik uz velelepe staklene zgrada smešteno je stotinjak kartonskih kućica koje bi se uskoro mogle naći na udaru gradskih bagera.Vlasti često sprovode prinudna iseljavanja Roma kako bi izgradili nove zgrade i realizovali infrastrukturne projekte.
Ovog puta zbog izgradnje pristupnih saobraćajnica Mosta na Adi više od 1.500 Roma prinuđeno je da napusti naselje. Uznemireni rešenjem o iseljenju mnogi se pribojavaju da će ostati bez adekvatnog smeštaja:
Teška ekonomska situacija naterala je Rome širom Srbije da spas potraže u beogradskim kvartovima, gde, kažu, mogu da prežive sakupljanjem sekundarnih sirovina:
Romi u prigradskim nehigijenskim naseljima žive ispod granice siromaštva. Mnogi su bez socijalne i zdravstvene zaštite, bez stalnog izvora prihoda. Žive u kućama koje su građene od materijala koje većina građana smatra otpadom i u uslovima potpune društvene isključenosti.
Opiranje novim komšijama
Dragoljub Acković, potpredsednik Svetskog kongresa Roma, kaže da je preseljenje tehničko pitanje, kojeg su Romi svesni ali da dodatni problem predstavlja snažno „društveno opiranje” novim komšijama.
„Postoje naravno određeni problemi u određenim situacijama. Ja nemam informacije da je bilo ko iz grada rekao da ne želi da obezbedi smeštaj. Jedan od osnovnih problema je neprihvatanje i imaju problem ti stanovnici koji nisu iz Beograda. Na raznim lokacijama ne žele da imaju 30 romskih prodica, već jednu ili tri. Dakle, toga neprihvatanja od drugih zajednica je bilo i verovatno će ga biti. Međutim, tu mora da se radi na razrešenju problema. Da moraju da idu toga su svesni i Romi”, kaže potpredsednik Svetskog kongresa Roma.
Naselja, koja su nastala posle raseljavanja Roma vrlo često predstavljaju novi kontejnerski geto. Iseljenje se vrši mimo međunarodnih standarda o pravu na stanovanje, a smeštaj koji im se nudi nije adekvatan. Zbog čega svako iseljenje proizvede tenzije i nerazumevanje?
“Za sada u Republici Srbiji niti postoji sveobuhvatan plan kako se vrše prinudna iseljenja niti se poštuju međunarodni standardi”, procenjuje Danilo Čurčić iz nevladine organizacije „Praksis” koja se bavi podrškom marginalnim grupama i dodaje:
“S druge strane imamo informacije da se u Jabučkom ritu dešavaju demonstracije u kojima stanovnici iskazuju svoje nezadovoljstvo budućim dolaskom Roma u njihovo susedstvo. Ne vidimo nikakvu reakciju državnih organa ne vidimo da neko reaguje.Ne radi se ništa da se ovakve situacije prevazilaze, već se jednostavno problemi rešavaju jednostavno tako što se naselja iseljavaju sa jedne lokacije na drugu. Problem se sklanja od očiju šire javnosti.”