Beograd ljut, ali nema sankcija zbog referenduma

To što su Srbi sa severa Kosova na svoju ruku održali referendum o odnosu prema institucijama države Kosova neće im se, što se tiče Beograda, obiti o glavu.

Osim ljutnje što su su se suprotstavili Vladi i ocene da su išli protiv interesa Srbije lokalni čelnici neće snositi posledice.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo, iako ne spori da će doći do poremećaja odnosa, kaže za RSE da neće biti sankcija dok čelnici opština na severu Kosova ne prekrše Zakon o lokalnoj samoupravi.

„Onoga trenutka kada prekrše Zakon o lokalnoj samoupravi snosiće lične sankcije, tj. biće raspuštene skupštine opština tog trenutka. Za sada takvih idncija nema. Međutim, mnogo je veća opasnost od dugoročnih posledica. Četiri opštine na severu ne mogu biti protivteg za 160 i nešto preostalih opština. Interesi Srbije su interesi sedam i po milona stanovnika. Ako se to dovede u pitanje bojim se da će rasoloženje u centralnom delu Srbije da se menja“, kaže Ivanović.

Vlada u Beogradu je imala mehanizme, ako ne da spreči, barem da oteža održavanje referenduma, kaže Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ali misli i da zbog sprovođenja dogovora u dijalogu sa Prištinom Beograd nije hteo da u potpunosti antagonizuje Srbe sa severa Kosova.

„Iako nisu finansijski platili iz budžeta održavanje referenduma organizatori tog referenduma ne sprovode volju državne politike, a sa druge strane su u najmanju ruku koristili neka opštinska sredstva ili prostor ili komunikaciju. Tako da je bilo volje to je moglo da se uradi. Ali pitanje je da li bi takva oštra sankcija izazvala dodatnu radikalizaciju i kako bi onda ona uticala na činjenicu da su kosovski Srbi ipak potrebni za realizaciju onoga što je Beograd dogovorio sa Prištinom ranije u okviru dijaloga što su uslovi za kandidaturu Srbije. Mislim da će Beograd biti pod jednim prilično detaljnim nadzorom međunarodne zajednice čiji su predstavnici svesni da postoje finansijski i institucionalni mehanizmi kojima Beograd može još malo da se ograđuje od organizatora referenduma“, kaže Milić.

Sprečavanje referenduma bilo bi krajnje nedemokratski, odgovara državni sekretar Oliver Ivanović na pitanje zašto Vlada to nije pokušala.

„Bilo bi krajnje nedemokratski sprečavati referendum dokle god je on u demokratskim okvirima. Time što četiri opštine pozivaju na referendum o pitanju koje nije u njihovoj kompetenciji nije direktno prekršen zakon, samo je referendum ništavan“, ocenjuje Ivanović.

Cementiranje državne politike

Iako su zvaničnici iz Beograda ljuti na Srbe sa severa Kosova zbog referenduma oni odgovaraju da su samo potvrdili ono što piše u Ustavu Srbije. To je jedna od izjava čelnika opštine Kosovska Mitrovica Krstimira Pantića zabeležena u medijima.

„Kao što i kažu u Beogradu referendum neće imati pravne posledice jer se mi izjašnjavamo o onome što je već upisano u Ustavu Republike Srbije, to je da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije“, rekao je on.

A to da je Kosovo sastavni deo Srbije je, podsetimo, ušlo u srpski Ustav takođe referendumskim izjašnjavanjem građana Srbije pre šest godina, čime je zapravo na duži rok zacementirana državna politika prema Kosovu. Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa zato kaže da jednaku štetu očekuje i od ovog referenduma.

„Posledice su, pre svega, pokazivanje jedne određene slabosti i nemoći države da kontroliše te ljude tamo i da utiče na njih. To je za Srbiju loše ako ima proevropske planove. S druge strane, prema svojim biračima ova vlast pokazuje nemoć ili pokazuje da su oni koji su za to da se referendum održi jači. To možda u ovom trenutku čak i odgovora onima koji su na vlasti jer ne žele odgovornost za ono što mora da se učini po pitanju Kosova“, kaže Dereta.

Iako je referendum, na kome se u četiri srpske opštine na severu Kosova od nešto više od 75 odsto izašlih birača, njih 99,74 odsto izjasnilo da ne prihvata kosovske institucije, po mnogim ocenama, zapravo rezultat uticaja opozicije iz Beograda ovo izjašanjavanje bi se moglo tumačiti, takođe po nekim analizama, i kao deo politike Srbije.

Dodatnu težinu ima to što je održan uoči nastavka nove runde dijaloga Beograda i Prištine oko do sada najtežeg pitanja – regionalnog predstavljanaja Kosova, ali i ponovnog odlučivanja Saveta ministara EU o kandidaturi Srbije za članstvo.

Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije kaže da referendum svakako neće pomoći spoljnopolitičkoj poziciji Srbije.

„Mislim da bi Srbija sada vrlo brzo trebalo da pokaže spremnost da ukine jedan deo paralelnih institucija koje otežavaju implementaciju vladavine prava, one institucije koje se tiču policije, pravosuđa, carine. I da na taj način pokaže spremnost da barem u onome što je domen centralne vlasti u Beogradu ne podriva taj proces ako su zvaničnici posvećeni tome da dobiju status kandidata u martu pred izbore“, ocenjuje Mlićeva.

Referendum Srba sa severa Kosova održan je i par dana uoči godišnjice proglašenja nezavisnosti Kosova.