Dostupni linkovi

Beograd najavio reviziju poternica za ratne zločine


Sudnica u Specijalnom sudu u Beogradu
Sudnica u Specijalnom sudu u Beogradu
Beograd je najavio reviziju svih poternica koje je Srbija raspisala za osumnjičenima za ratne zločine zbog kredibiliteta države i kako bi se procesuirala ona lica koja su činila zločine i predmeti gde zaista ima dokaza.

Ova najava Beograda stiže u trenutku dok bivši general Armije BiH Jovan Divjak na uslovnoj slobodi u Beču čeka odluku suda da li će biti izručen Srbiji.

Nakon što su poslednjih godina slučajevi Jurišić, Ganić i Purda, gde nije bilo dokaza za njihovu krivicu za ratni zločin, doveli atmosferu u regionu do usijanja i zaoštravanja međudržavnih odnosa Srbije sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom, ali i slučaja Divjak na čiji se rasplet još uvek čeka, Beograd planira reviziju svih poternica koje je Srbija raspisala za osumnjičenima za ratne zločine.

To će biti urađeno na osnovu izveštaja Tužilaštva za ratne zločine koje ima zadatak da proveri sve dokaze protiv osumnjičenih koje su prikupili nekadašnji vojni sudovi, najavio je državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
Homen: Treba proveriti da li ima dovoljno dokaza, da to ne budu samo svedočenja pojedinih lica koja su data u zarobljeništvu u logoru, jer smo imali primere da su ta svedočenja prikupljena pred kamerama RTS-a.

“Ne zaboravite da se postupa na osnovu dokaza prikupljenih u neko drugo vreme, da su većinu tih dokaza prikupili vojni sudovi u čiji kredilitet treba da sumnjamo. Zato u svim predmetima ratnih zločina treba proveriti da li ima dovoljno dokaza, da to ne budu samo svedočenja pojedinih lica koja su data u zarobljeništvu u logoru jer smo imali primere da su ta svedočenja prikupljena pred kamerama RTS-a, znači da to nije bilo u svrsi dokaza nego nešto što je bilo deo i tadašnje političke kampanje”, objašnjava Homen.

U Tužilaštvu za ratne zločine podržavaju ovu inicijativu i kažu da takve provere već rade na osnovu kojih je zatvoreno 700 vojnih predmeta. Do rešenja bi se moglo doći na zajedničkom sastanku tužilaštava Srbije, BiH, i Hrvatske, kaže za RSE zamenik tužioca za ratne zločine i portparol tužilaštva Bruno Vekarić, dodajući da već postoje radne grupe koje na tome rade.

“Međutim, ono na šta posebno želim da skrenem pažnju jeste da je 2004. došlo do najezde vojnih predmeta koji su bili 12 godina u postupku. U onom momentu kada je vojno pravosuđe prešlo u civilno oni su brojne predmete stavili pod istragu. To je jedna soba predmeta. Najveći deo takvih predmeta je analiziran međutim, postoje još uvek neki koji nisu. Mi smo sa Hrvatskom potpuno zatvorili taj problem, možemo da govorimo upravo o drugoj strani da postoji 1200 lica koji su u postupku u Hrvatskoj. U Srbiji više ne postoje poternice za ratne zločine protiv državljana Hrvatske. Što se tiče BiH ostala su dva ključna predmeta, to su Tuzlanska kolona i Dobrovoljačka ulica. Mislim da je vreme što pre za jedan sastanak tužilaca Srbije i BiH i čini mi se da još uvek nemamo odgovor na potpisivanje Sporazuma zato što se još uvek formira vlada u BiH”, kaže Vekarić.

Kandić: Procesuirati svoje državljane

Najava Beograda stiže u trenutku dok Divjak na uslovnoj slobodi čeka odluku suda da li će biti izručen Srbiji koja ga traži zbog Dobrovoljačke ulice.

Protesti u Sarajevu povodom Hapšenja Jovana Divjaka, mart 2011.
Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić kaže za RSE da ovo tužilaštvo i dalje ponavlja svoj stav da je za predmete ratnih zločina koji su počinjeni na području BiH i gde su osumnjičeni njeni državljani isključivo nadležno pravosuđe ove zemlje.

“Pozdravljamo svaku aktivnost koja će omogućiti da se predmeti ratnih zločina procesuiraju pred pravosudnim organima BiH i da više ne bude dupliranja procesa”, kaže Grubešić.

Međunarodne poternice izdate na zahtev srpskog pravosuđa odnose se na samo nekoliko slučajeva ratnih zločina, u okviru kojih se traga za oko 50 osoba, izjavio je načelnik Odeljenja za međunarodnu policijsku saradnju MUP-a Srbije Miloš Oparnica.

Tužilaštvo je početkom meseca odustalo od krivičnog gonjenja hrvatskog veterana Tihomira Purde za ratne zločine koji je prethodno odležao dva meseca u zatvoru u Zenici po poternici srpskog Interpola. Pored Purde, Tužilaštvo je tada odustalo od krivičnog gonjenja Danka Maslova i Petra Janjića Tromblona.

Prošle godine u Londonu je zbog poternice iz Beograda bio uhapšen Ejup Ganić, nekadašnji član ratnog Predsedništva BiH, ali je britanski sud nakon 5 meseci odlučio da nema valjane opravdanosti za vođenje procesa protiv njega.

Nakon tri i po godine provedene u beogradskom zatvoru, Iliji Jurišiću, koji je u vreme napada na "Tuzlansku kolonu" bio dežurni u stanici javne bezbednosti Tuzle, ukinuta je presuda od 12 godina zatvora ali ga čeka novo suđenje. Svi ovi slučajevi zategli su odnose u regionu.

Zato Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da nacionalna tužilaštva treba da budu fokusirana na ono što je njihov osnovni zadatak, a to je optuživanje državljana svoje zemlje.

“A da prikuplja dokaze koji su mu dostupni kada je reč o srpskim žrtvama i da onda vrlo jasno, javno, i stalno sa velikim pritiskom opominje tužilaštva drugih država da oni raspolažu čvrstim dokazima i da ta tužilaštva takođe moraju da se bave tim istim zadatkom, a to je da procesuiraju i optužuju svoje državljane. To je jedini način da se svako društvo u postjugoslovenskim zemljama neposredno suoči sa onim što je činjeno, to je jedini postupak za pravdu a sve drugo ima političke dimenzije”, zaključuje Kandićeva.

Slučaj Divjak


Dosije Dobrovoljačka: Svjedočenja, snimci dešavanja, analize i komentari
.

Slučaj Divjak

Jovan Divjak je uhapšen 3. marta u Beču po potjernici iz Srbije za slučaj "Dobrovoljačka ulica". Osmog marta je pušten, uz kauciju od 500.000 eura, da odluku o izručenju dočeka na slobodi u Austriji.

Divjak je rođen 1937. godine u Beogradu i uoči rata u BiH je bio pukovnik JNA. Po izbijanju sukoba u aprilu 1992. godine priključio se Teritorijalnoj odbrani BiH i postavljen je za zamjenika komandanta i na toj poziciji ostaje i nakon formiranja Armije BiH.


Divjak je među najomiljenijim komandantima Armije BiH i braniteljima Sarajeva i BiH.
Nakon penzionisanja 1998. godine, postaje aktivan u nevladinom sektoru i javnom životu i vodi Udruženje Obrazovanje gradi BiH. Uživa ugled kao skromna i visoko moralna osoba posvećena pomoći ugroženim i obespravljenim.

Divjak je dobitnik francuskog ordena Legije časti.

Intervju Omera Karabega sa generalom Divjakom o događajima u Dobrovoljačkoj možete pročitati kao i pogledati videa iz Dobrovoljačke ovdje.

Divjakovo hapšenje se desilo godinu i dva dana nakon Ganićevog hapšenja u Londonu.

Londonski sud je 27. jula prošle godine odbio Ganićevo izručenje Srbiji uz obrazloženje da se radi o politički motiviranom procesu. U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu su odbacili ove tvrdnje i odbili su obustaviti postupke za slučaj Dobrovoljačka.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je optužilo 19 osoba za ratni zločin zbog komandne odgovornosti i ućešća u događajima u Dobrovoljačkoj ulici.

Tri osobe više nisu žive a među ostalima na spisku su i bivši tadašnji član Predsjedništva BiH Stjepan Kuljić, komandant Štaba TO RBiH Hasan Efendić, zamjenik šefa MUP-a RBiH Jusuf Pušina, oficir Armije BiH Fikret Muslimović, komandant Specijalne jedinice policije Dragan Vikić, osnivač Zelenih beretki Emin Švrakić i osnivač Patriotske lige Zaim Backović.

***********

XS
SM
MD
LG