Godišnjicu ovog zločina iz oktobra 1992. godine obeležile su članice nevladine organizacije "Žene u crnom", koje su se okupile na mirovnoj akciji u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.
"Zahtevamo od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za zločine počinjene devedesetih i konačno preduzmu smislene korake ka priznanju i pravičnom obeštećenju svih žrtava", navodi se u saopštenju Fonda za humanitarno pravo (FHP), nevladine organizacije "Žene u crnom" i Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava.
U noći pred otmicu autobusa, otet je i Sabahudin Ćatović, kao 17 žrtva. On je sa ostalih 16 civila odveden u Višegrad. Njegovo ime je naknadno upisano na spomen obeležje u Sjeverinu.
Fond za humanitarno pravo (FHP), "Žene u crnom" i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek traje i da je neprihvatljivo da institucije Srbije pune tri decenije odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na petnaest godina zatvora.
Lukić je kasnije u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine u Višegradu, ali ne i za zločin u Sjeverinu.
Porodice ubijenih Sjeverinaca nisu uspele da dobiju ni status civilnih žrtava rata kao ni da ostvare pravo za naknadu štete.
"Iako su žrtve iz Sjeverina bile državljani Srbije, zločin se dogodio na teritoriji BiH i izvršili su ga pripadnici vojske koju Srbija ne smatra neprijateljskom. Iz tih razloga, oni u očima institucija Srbije nisu civilne žrtve rata", navodi se u saopštenju FHP povodom 30 godina od ubistva.
Podsećaju da je Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. godine odbacio predstavku koju su mu članovi porodica uputili, s obrazloženjem da se zločin dogodio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Time su, dodaju iz FHP, iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice žrtava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu štete.
