Fontana na Slaviji, koju su beogradski čelnici odmah po otvaranju promovisali kao simbol glavnog grada Srbije, isključena je posle samo dva meseca. Zašto je prvo napravljena fontana, pa tek onda započeta rekonstrukcija saobraćajnice na Trgu Slavija?
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je da se radi o dve potpuno odvojene investicije, gde je jedna fontana, a druga rekonstrukcija Slavije i Bulevara oslobođenja.
"Jedno je kada se postavlja asfalt, a druga vrsta radova je kada se pravi fontana", izjavio je Mali.
Vodoskoke i muziku fontane vrlo brzo su zamenili bageri i zvuci bušilica. Umesto pogleda na fontanu na kružnom toku Slavija je prizor gradilišta.
Logičan ili ne redosled poteza u rekonstrukciji ovog kružnog toka u centru Beograda?
"To nema veze sa strukom, to je sve jedan rijaliti šou. Mi živimo u jednom čudnom rijaliti šouu i u jednom čudnom gradu sa kojim se svašta dešava neodgovorno gde vlast radi šta hoće", ocenjuje arhitekta, član Akademije arhitekture Srbije Dragoljub Bakić.
"Ništa građane ne pita, ništa struku ne pita i to je tako, počev od Beograda na vodi, pa preko jarbola, pa preko Slavije, pa Zelenog venca, pa pešačke zone, pa Studentskog trga, pa tramvaja preko Terazija, pa gondole sa Kalemegdana na Ušće... Tako da toliko tih besmislenih stvari ima", nabraja Bakić.
Fontana na Trgu Slavija, odakle su izmešteni posmrtni ostaci i spomenik Dimitrija Tucovića, teoretičara i lidera socijalističkog pokreta u Kraljevini Srbiji, izgrađena je uprkos brojnim upozorenjima smislenosti fontane, posebno muzičke, u sred kružnog toka gde se odvija saobraćaj, usled čega joj je nemoguće prići.
Sada je ta fontana, u čiju izgradnju je uloženo 1,8 miliona evra, isključena i neće raditi do završetka rekonstrukcije Trga Slavija, što se očekuje polovinom novembra.
"Sve naopako rade" rekla je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Beograđanka Verica Davidović.
"Uvek je potrebno iz dva puta", komentar je Ivana Tomića dok Ljiljana Pajević primećuje da je to stvar organizacije i dodaje: "a mi Srbi smo poznati po dobroj organizaciji".
Dok jedan sugrađanin, pak, nije imao razumevanja za naše pitanje da li je bilo logičnije prvo završiti rekonstrukciju saobraćajnice pa onda graditi fontanu.
"E, sada vi hoćete da budete veći majstor od majstora. Nemam komentar, niste dobronamerni", odgovorio nam je jedan Beograđanin.
[RSE/Video, jun 2017.]
Najavljeno je da će radovi na Slaviji, koji su počeli 10. avgusta biti završeni 16. novembra, a prema rečima gradskog menadžera Gorana Vesića, radovi na Slaviji, Bulevaru oslobođenja i u Ruzveltovoj koštaju manje od 20 miliona evra.
Za to vreme muzička fontana za koju su gradski čelnici već u prvim danima od otvaranja uveravali da je već postala simbol Beograda koji će privlačiti strane turiste je, kako je saopštilo JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", adekvatno ograđena i konzervirana do njenog ponovnog puštanja u rad kako tokom radova ne bi došlo do oštećenja.
"Ako smo iskreni, to nije prvi put da se tako radi. Imali smo i u vreme tzv. demokratske vlasti da se radi popločanje, pa se onda skidaju te ploče da bi se provlačilo grejanje", kaže arhitekta Mia David.
"To znači da gradske službe nisu usaglašene i da postoje interesi da se zarad, na primer, nekog otvaranja nešto uradi pre, a da se neki koraci preskoče. Naravno da nije logično, ali šta je u ovoj zemlji logično? (smeh) Tako da ne mogu da kažem da je to sad neko veliko iznenađenje", primećuje David.
Ali je veći problem, kaže sagovornica RSE, šire posmatrano funkcionisanje grada.
"Kada pred kraj sezone ili u nekom smislu i u jeku sezone, imate na toliko mesta u gradu radove na saobraćajnicama i da je grad gotovo paralisan", podvlači David.
[RSE/Video, jun 2017.]
Radovi na rekonstrukciji saobraćajnica izvode se na više lokacija u širem centru grada istovremeno. Gradski čelnici kažu da su svesni da radovi u gradu iziskuju promenu načina života ljudi, te mole građane za stprljenje.
Gradski menadžer Goran Vesić rekao je ovih dana, gostujući na TV Pinku, da je siguran da svi znaju da to prosto mora da se uradi jer grad mora da se uredi pošto decenijama nije sređivan.
"Samo onaj ko je prespavao ove tri godine, nije video da smo svake godine radili. Zato se smejem tvrdnjama neznalica, koje sve što radimo pokušavaju da ospore pričama da sve to radimo zbog izbora", odgovorio je gradski menadžer na kritike koje su čuju u javnosti da je aktuelna gradska vlast započela brojne radove u gradu zbog izbora u Beogradu koji se očekuju na proleće.
Struka međutim, upozorava da se radi o apsolutno nestručnom radu.
Arhitekta Dragoljub Bakić navodi da se ne poštuje Generalni plan i da se stvari menjaju preko noći.
"To je jedna ekipa koja je sada uzela grad pod svoje i radi na njemu šta god hoće i vi tu ne možete ništa. I ja se nadam da će se to konačno završiti kada se donese povelja, koju rade Ujedinjene nacije, gde će se obavezati veliki gradovi da donesu zakone po kojima će se strategija razvoja gradova dešavati po zakonu, gde će se prvo pitati građani, pa struka, pa na kraju uprava grada. A kod nas je potpuno obrnuto, zapravo pita se samo uprava i niko više", zaključuje Bakić.
Nije ovo prvi slučaj u kome su beogradske vlasti praktično monopolizovale odlučivanje o gradskoj arhitetkturi. Rasprave o takvom stanju dugo traju, do danas uglavnom bez vidljivog efekta.
Facebook Forum