Oko 90 romskih porodica u Zemun Polju, poslednjih dana živi u strahu zbog uvreda i pretnji koje su doživeli tokom protesta stanovnika ovog beogradskog prigradskog naselja u nedelju kada su uzvikivane i uvredljive i preteće parole. Protestvovalo se i u sredu.
Pojava šuge u lokalnoj osnovnoj školi u beogradskom prigradskom naselju Zemun Polje i neki novinski natpisi u kojima pojedini roditelji đaka za pojavu te kožne infekcije krive svoje košmije Rome, učinila je život pripadnika te manjinske zajednice nepodnošljivim.
Gotovo istog dana počela su okupljanja i protesti meštana, na kojima se, uz uvrede i pretnje, traži iseljenje Roma iz dva bloka zgrada za socijalno ugrožene u kojima su smešteni.
Stanovnici Zemun Polja romske nacionalnosti sa kojima smo razgovarali, rekli su nam da su od nedelje, kada je održan prvi protest, konstantno uplašeni, da noću ne spavaju i da mnogi od njih decu ne šalju u školu.
Stotinak metara dalje, razgovarali smo sa meštanima Zemun Polja, od kojih su neki učestvovali i u protestima. Razlog je, tvrde, to što, citiramo, “Romi prave probleme u naselju”.
Ipak, kako je javnost saznala iz izveštaja aktivista nevladinih organizacija koje su pratile proteste, mogle su se čuti uvredljivi i preteći povici. Neki od meštana se ograđuju od takvih poruka, a neki neće ni da priznaju da ih je bilo.
Da je pretnji i uvreda bilo, osim meštana romske nacionalnosti potvrđuju i aktivisti “Regionalnog centra za manjine”, organizacije koja sa pažnjom prate dešavanja u Zemun Polju. Ako bi se i izuzele rasističke i preteće poruke, i sami zahtevi okupljenih su sporni, ukazuje Marko Vasiljević iz Regionalnog centra.
“Ono što smatramo jeste da su zahtevi ljudi koji protetuju u Zemun Polju, zaista nedopustivi. Dakle, njihovi zahtevi koji su upućeni gradskoj upravi Grada Beograda jesu da se zaustavi doseljavanje, kako oni kažu, “ljudi iz nehigijenskih naselja”. Oni neće otvoreno reći da su protiv Roma i Romknjia, ali ako kažete da ste protiv doseljavanja ljudi iz nehigijenskih naselja, jasno je na koga se to odnosi”, kaže Vasiljević
Reakcije građana i zabeležene incidente osudili su i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić i Nacionalni savet Roma, dok iz Opštine Zemun, kojoj naselje pripada, saopštavaju da ulažu napore da problem reše, te da će u saradnji s MUP-om otvoriti policijsku ispostavu u prostorijama mesne zajednice kako bi osigurali bezbednost stanovnika.
Osuđujući proteste, zaštitnik građana Saša Janković kaže da je ključno pitanje da li će država odreagovati na pravi način.
“Dakle da li je MUP reagovao na pravi način, odnosno da li su utvrdili da je bilo poziva na rasnu, versku, etničku netrpeljivost i da li su u tom pogledu preduzeli ono što zakon nalaže prema počiniocima takve vrste dela. Nešto teži i ozbiljniji nivo rešavanja problema, koji nam često izmiče sa horizonta su pitanja etničke distance i svega onoga što je proizvodi – od obrazovanja, preko uslova života, preko načina komunikacije, preko, na neki način prelaska preko nasilja u nekim drugim oblastima u dužem vremenskom periodu. Dakle, šta je to što mi kao društvo treba da uradimo kako bi krvična dela o kojima sam prvo pričao, bila samo izuzetak, a ne rezultat neke šire društvene fotke. I konačno, u krajnjem, svako od nas sma sebe treba da zapita kako može da radi stvari koje drugog čoveka čine da se oseća poniženo, obespravljeno, ugroženo, uplašeno…”, rekao je zaštitnik građana.
Zemun Polje nije prvo beogradsko naselje u kome su sugrađane romske nacionalnosti, raseljene iz neformalnih naselja u socijalne stanove, lokalni meštani dočekali uz proteste.
Nedavno su se, zbog postavljanja kontejnera za smeštaj Roma raseljenih iz naselja kod Belvila, građani Resnika svakodnevno okupljali, pa čak i sukobljavali sa policijom.
Marko Vasiljević iz Regionalnog centra za manjine odgovornost vidi u samom društvu, ali i nadležnima u gradu.
“U našem društvu postoji jedan anti-romski sentiment i to je svakako jedan od razloga koji je ove ljude podstakao na ovakvu vrstu reakcije. S druge strane, čini nam se da veliku odgovornost snosi sam grad Beograd koji je raselio ljude iz neformalnih romskih naselja bez ikakvog programa za uspešnu integraciju ljudi u toj novoj sredini. Ne možete tek tako izmestiti ljude. Oni su naprosto živeli u potpuno drugačijim okolnostima. Imaju neke svoje navike koje bi verovatno trebalo menjati, ali je takođe važno i da lokalno stanovništvo bude informisano da oni imaju neke zajedničke susrete, da se prosto radi na izgradnji poverenja, da zajednički rešavaju probleme koji verujem da postoje i te nekakve sporadične incidente”, kaže Marko Vasiljević.
Pojava šuge u lokalnoj osnovnoj školi u beogradskom prigradskom naselju Zemun Polje i neki novinski natpisi u kojima pojedini roditelji đaka za pojavu te kožne infekcije krive svoje košmije Rome, učinila je život pripadnika te manjinske zajednice nepodnošljivim.
Gotovo istog dana počela su okupljanja i protesti meštana, na kojima se, uz uvrede i pretnje, traži iseljenje Roma iz dva bloka zgrada za socijalno ugrožene u kojima su smešteni.
Stanovnici Zemun Polja romske nacionalnosti sa kojima smo razgovarali, rekli su nam da su od nedelje, kada je održan prvi protest, konstantno uplašeni, da noću ne spavaju i da mnogi od njih decu ne šalju u školu.
Stotinak metara dalje, razgovarali smo sa meštanima Zemun Polja, od kojih su neki učestvovali i u protestima. Razlog je, tvrde, to što, citiramo, “Romi prave probleme u naselju”.
Ipak, kako je javnost saznala iz izveštaja aktivista nevladinih organizacija koje su pratile proteste, mogle su se čuti uvredljivi i preteći povici. Neki od meštana se ograđuju od takvih poruka, a neki neće ni da priznaju da ih je bilo.
Da je pretnji i uvreda bilo, osim meštana romske nacionalnosti potvrđuju i aktivisti “Regionalnog centra za manjine”, organizacije koja sa pažnjom prate dešavanja u Zemun Polju. Ako bi se i izuzele rasističke i preteće poruke, i sami zahtevi okupljenih su sporni, ukazuje Marko Vasiljević iz Regionalnog centra.
“Ono što smatramo jeste da su zahtevi ljudi koji protetuju u Zemun Polju, zaista nedopustivi. Dakle, njihovi zahtevi koji su upućeni gradskoj upravi Grada Beograda jesu da se zaustavi doseljavanje, kako oni kažu, “ljudi iz nehigijenskih naselja”. Oni neće otvoreno reći da su protiv Roma i Romknjia, ali ako kažete da ste protiv doseljavanja ljudi iz nehigijenskih naselja, jasno je na koga se to odnosi”, kaže Vasiljević
Reakcije građana i zabeležene incidente osudili su i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić i Nacionalni savet Roma, dok iz Opštine Zemun, kojoj naselje pripada, saopštavaju da ulažu napore da problem reše, te da će u saradnji s MUP-om otvoriti policijsku ispostavu u prostorijama mesne zajednice kako bi osigurali bezbednost stanovnika.
Osuđujući proteste, zaštitnik građana Saša Janković kaže da je ključno pitanje da li će država odreagovati na pravi način.
“Dakle da li je MUP reagovao na pravi način, odnosno da li su utvrdili da je bilo poziva na rasnu, versku, etničku netrpeljivost i da li su u tom pogledu preduzeli ono što zakon nalaže prema počiniocima takve vrste dela. Nešto teži i ozbiljniji nivo rešavanja problema, koji nam često izmiče sa horizonta su pitanja etničke distance i svega onoga što je proizvodi – od obrazovanja, preko uslova života, preko načina komunikacije, preko, na neki način prelaska preko nasilja u nekim drugim oblastima u dužem vremenskom periodu. Dakle, šta je to što mi kao društvo treba da uradimo kako bi krvična dela o kojima sam prvo pričao, bila samo izuzetak, a ne rezultat neke šire društvene fotke. I konačno, u krajnjem, svako od nas sma sebe treba da zapita kako može da radi stvari koje drugog čoveka čine da se oseća poniženo, obespravljeno, ugroženo, uplašeno…”, rekao je zaštitnik građana.
Zemun Polje nije prvo beogradsko naselje u kome su sugrađane romske nacionalnosti, raseljene iz neformalnih naselja u socijalne stanove, lokalni meštani dočekali uz proteste.
Nedavno su se, zbog postavljanja kontejnera za smeštaj Roma raseljenih iz naselja kod Belvila, građani Resnika svakodnevno okupljali, pa čak i sukobljavali sa policijom.
Marko Vasiljević iz Regionalnog centra za manjine odgovornost vidi u samom društvu, ali i nadležnima u gradu.
“U našem društvu postoji jedan anti-romski sentiment i to je svakako jedan od razloga koji je ove ljude podstakao na ovakvu vrstu reakcije. S druge strane, čini nam se da veliku odgovornost snosi sam grad Beograd koji je raselio ljude iz neformalnih romskih naselja bez ikakvog programa za uspešnu integraciju ljudi u toj novoj sredini. Ne možete tek tako izmestiti ljude. Oni su naprosto živeli u potpuno drugačijim okolnostima. Imaju neke svoje navike koje bi verovatno trebalo menjati, ali je takođe važno i da lokalno stanovništvo bude informisano da oni imaju neke zajedničke susrete, da se prosto radi na izgradnji poverenja, da zajednički rešavaju probleme koji verujem da postoje i te nekakve sporadične incidente”, kaže Marko Vasiljević.
