U blizini ruske ambasade u Beogradu 10. oktobra održan je protest protiv bombardovanja ukrajinskih gradova.
Namera okupljenih bila je da protest održe ispred ambasade, ali im policija nije dozvolila se tu okupe. Na prilazima ulici u kojoj se nalazi ruska ambasada bilo je raspoređeno više desetina policajaca.
Policija nije odgovorila na upit RSE zašto nije dozvoljeno da se protest održi ispred ambasade Rusije.
Na skupu je bilo par desetina demonstranata, a njihova poruka bila je "stop ruskom teroru u Ukrajini".
Na skup su putem društvenih mreža pozvale neformalne organizacije "Čini dobro" i "Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata". Od početka ruske invazije na Ukrajinu organizovano je više mirovnih protesta u glavnom gradu Srbije.
Povod za protest je rusko bombardovanje više ukrajinskih gradova 10. oktobra, uključujući prestonicu Kijev.
Najmanje deset građana je poginulo, desetine su povređene, a uništena je ključna infrastruktura. Svetske agencije su prenele da su to najveći raketni udari na Ukrajinu još od prvih dana ruske invazije, koja je počela 24. februara.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pozvao građane da ostanu u skloništima tokom vazdušne opasnosti i naglasio da je u pojedinim gradovima, kao što su Lviv i Harkiv došlo do poremećaja u snabdevanju vodom i strujom.
Raketne udare je osudio generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, zvaničnici NATO, Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj najavio je dodatnu pomoć za Ukrajinu nakon bombardovanja.
Ruski raketni napadi širom Ukrajine
Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je da je ruska vojska 10. oktobra izvela napade na više lokacija u Ukrajini i najavio "oštar" odgovor na bilo koje nove napade ukrajinske vojske, nazivajući ih "terorističkim aktima".
Dva dana ranije, u eksploziji je oštećen ključni most koji spaja Rusiju sa anektiranim ukrajinskim poluostrvom Krim. Ukrajinska vojska nije preuzela odgovornost za napad.
Srbija je među retkim državama u kojima se, pored mirovnih protesta podrške Ukrajini, održavaju i skupovi podrške Rusiji u organizaciji desničarskih partija, dela crkve i neformalnih grupa.
Iako je osudila agresiju na Ukrajinu, Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji. Od početka invazije na Ukrajinu, hiljade Rusa došle su u Srbiju, ali vlasti nisu saopštile tačan broj.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji se nalazi oko pet hiljada ukrajinskih izbeglica, od čega je oko 800 dece.
Većina se smestila kod rođaka ili prijatelja, dok je oko stotinu u Prihvatnom centru Komesarijata za izbeglice u Vranju, na jugu Srbije. Srbija im, poput drugih evropskih zemalja, daje status privremene zaštite, koji im omogućava zapošljavanje, školovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR), od 24. februara do 2. oktobra 2022. bilo je 15.246 civilnih žrtava u Ukrajini. Od toga je 6.114 ubijenih i 9.132 povređenih.
