Iako su srpski zvaničnici s obe strane Drine u sredu konstatovali kako im je saradnja intenzivna, ipak se mnogi ne mogu osloboditi utiska da je nova vlast u Beogradu promenila kurs. Pre svega Dačić, Vučić i Nikolić ne pokazuju prema Miloradu Dodiku isti onaj zanos kojeg su imali Tadić i Koštunica. Je li zaokret stvaran, ili nam se samo priviđa?
Kao da nema više one prisnosti u susretima Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske sa najvišim zvaničnicima u Beogradu karakteristične kada ga je na Andrićevom vencu svojevremeno primao Boris Tadić ili kada je u Banjaluku odlazio Vuk Jeremić. Tada se nije krilo da je Dodik najbolji prijatelj koga se u Beogradu može imati.
Međutim, kao da su odnosi zvaničnog Beograda i nekadašnjeg mu miljenika zahladneli od dolaska nove vlasti u Srbiji pre godinu dana kada je Dodik otvoreno podržao Tadića u predsedničkoj kampanji. Sve češće u javnosti provejava konstatacija da Dodik više nema kao nekada jaku podršku Beograda.
Ipak, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava povodom takvih opaski kaže da su personalni odnosi samo površinska stvar.
„Možda je tačno da je promenjen odnos prema Dodiku, tako se barem prikazuje u medijima. Ali mislim da je suštinski odnos Beograda prema BIH, odnosno Republici Srpskoj nepromenjen jer do sada nije došlo do ozbiljnog zaokreta beogradske politike u odnosu na RS što ne zanči da možda neće kao što su bili prinuđeni da to urade sa Kosovom“, navodi Biserko.
Dodik se, uprkos svemu, nikada nije odrekao ambicija da bude svesrpski lider sa obe strane Drine ne prestajući da deli lekcije Beogradu kako, na primer, treba da se odupre na pritiske međunarodne zajednice tokom procesa rešavanja kosovskog problema. Činjenica je da je to ostavilo utisak na građane:
Dobra saradnja Beograda i Banjaluke ne dovodi se u pitanje, ali su zabeležene neke izjave poput one koju su preneli mediji da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik otvoreno prigovorio da je Beograd u značajnoj meri reafirmisao ulogu Sarajeva i da mu daje veći kulturni značaj nego Banjaluci. Ili na drugoj strani prvog podpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da personalni odnosi nisu važni, “iako smo čuli teške reči na svoj račun.” Vučić je nedavno priznao da mu "nije palo lako" kada je u izbornoj kampanji u Srbiji Milorad Dodik podržavao Borisa Tadića.
Istoričar Čedomir Antić kaže da aktuelna vlast u Beogradu prema Republici Srpskoj ima vrlo ličan odnos te da se može govoriti o zahlađenju odnosa.
„Pored toga što će biti pritisaka da Srbi u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj odustanu od onih prava koja su im garantovana Dejtonskim sporazumom i što će ti pritisci ići preko Republike Srbije, koja je izuzezno slaba i ekonomski i politički, izvesno je da ljudi koji danas vode ovu vladu, a pre svega mislim na prvake stranke Aleksandra Vučića, ti ljudi na stvari gledaju potpuno stranački. Izvesno je da danas jedan deo onih medija koji podržavaju vladajuću koaliciju, koji su bliski stranci Aleksandra Vučića vode kampanju protiv Dodika“, kaže Antić.
Sam Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji je više puta poručivao da su njegove oči uprte u Beograd a ne u Sarajevo, u jednom intervjuu za beogradske medije objavljenom na dan održavanja zajedničke sednice vlada na pitanje kako vidi odnos političara u Srbiji prema RS rekao je: „Postoje u Beogradu neki neoliberalni krugovi, ali ono što je deo vlasti – ne postoji nikakav animozitet prema Republici Srpskoj.“
Ranije vlasti izbegavale su da zauzmu kritički stav prema Dodiku u situacijama kada je to bilo potrebno, vrlo često su otvoreno koketirali sa njim kada im je to bilo u interesu pridobijanja birača. Nove vlasti ne hvale se tako otvoreno niti koriste prijateljstvom sa Dodikom.
No, da li se iz toga može čitati samo lična suzdržanost ili strateška promena politike? Sonja Biserko iz Helsinškog odbora primećuje da je svih ovih godina nakon Dejtonskog sporazuma vrlo strateški rađeno na zaokruživanju ekonomskog i kulturnog prostora Srbije i Republike Srpske. Ona kaže da je to strateška orijentacija koja u međuvremenu nije promenjena.
„Beograd bi morao, ne da prekine odnose sa RS ili bilo kojim delom srpskog naroda u susedstvu, već da ohrabri RS da se orijentiše na Sarajevo kao na glavni grad i mislim da je neophodno da podrži reviziju Dejtonskog sporazuma, koji je kako se pokazalo bio u funkciji ostvarivanja mira a da je u stvari u temelju te nefunkcionalnosti BIH“, kaže Biserko.
Ne odustajući od specijalnih paralelnih veza sa Banjalukom Beograd u poslednje vreme poziva i Sarajevo na saradnju poput predloga o održavanju zajedničke sednice vlada sa Federacijom BiH ili Savetom ministara.
Kao da nema više one prisnosti u susretima Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske sa najvišim zvaničnicima u Beogradu karakteristične kada ga je na Andrićevom vencu svojevremeno primao Boris Tadić ili kada je u Banjaluku odlazio Vuk Jeremić. Tada se nije krilo da je Dodik najbolji prijatelj koga se u Beogradu može imati.
Međutim, kao da su odnosi zvaničnog Beograda i nekadašnjeg mu miljenika zahladneli od dolaska nove vlasti u Srbiji pre godinu dana kada je Dodik otvoreno podržao Tadića u predsedničkoj kampanji. Sve češće u javnosti provejava konstatacija da Dodik više nema kao nekada jaku podršku Beograda.
Ipak, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava povodom takvih opaski kaže da su personalni odnosi samo površinska stvar.
„Možda je tačno da je promenjen odnos prema Dodiku, tako se barem prikazuje u medijima. Ali mislim da je suštinski odnos Beograda prema BIH, odnosno Republici Srpskoj nepromenjen jer do sada nije došlo do ozbiljnog zaokreta beogradske politike u odnosu na RS što ne zanči da možda neće kao što su bili prinuđeni da to urade sa Kosovom“, navodi Biserko.
Dodik se, uprkos svemu, nikada nije odrekao ambicija da bude svesrpski lider sa obe strane Drine ne prestajući da deli lekcije Beogradu kako, na primer, treba da se odupre na pritiske međunarodne zajednice tokom procesa rešavanja kosovskog problema. Činjenica je da je to ostavilo utisak na građane:
Dobra saradnja Beograda i Banjaluke ne dovodi se u pitanje, ali su zabeležene neke izjave poput one koju su preneli mediji da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik otvoreno prigovorio da je Beograd u značajnoj meri reafirmisao ulogu Sarajeva i da mu daje veći kulturni značaj nego Banjaluci. Ili na drugoj strani prvog podpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da personalni odnosi nisu važni, “iako smo čuli teške reči na svoj račun.” Vučić je nedavno priznao da mu "nije palo lako" kada je u izbornoj kampanji u Srbiji Milorad Dodik podržavao Borisa Tadića.
Istoričar Čedomir Antić kaže da aktuelna vlast u Beogradu prema Republici Srpskoj ima vrlo ličan odnos te da se može govoriti o zahlađenju odnosa.
„Pored toga što će biti pritisaka da Srbi u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj odustanu od onih prava koja su im garantovana Dejtonskim sporazumom i što će ti pritisci ići preko Republike Srbije, koja je izuzezno slaba i ekonomski i politički, izvesno je da ljudi koji danas vode ovu vladu, a pre svega mislim na prvake stranke Aleksandra Vučića, ti ljudi na stvari gledaju potpuno stranački. Izvesno je da danas jedan deo onih medija koji podržavaju vladajuću koaliciju, koji su bliski stranci Aleksandra Vučića vode kampanju protiv Dodika“, kaže Antić.
Sam Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji je više puta poručivao da su njegove oči uprte u Beograd a ne u Sarajevo, u jednom intervjuu za beogradske medije objavljenom na dan održavanja zajedničke sednice vlada na pitanje kako vidi odnos političara u Srbiji prema RS rekao je: „Postoje u Beogradu neki neoliberalni krugovi, ali ono što je deo vlasti – ne postoji nikakav animozitet prema Republici Srpskoj.“
Ranije vlasti izbegavale su da zauzmu kritički stav prema Dodiku u situacijama kada je to bilo potrebno, vrlo često su otvoreno koketirali sa njim kada im je to bilo u interesu pridobijanja birača. Nove vlasti ne hvale se tako otvoreno niti koriste prijateljstvom sa Dodikom.
No, da li se iz toga može čitati samo lična suzdržanost ili strateška promena politike? Sonja Biserko iz Helsinškog odbora primećuje da je svih ovih godina nakon Dejtonskog sporazuma vrlo strateški rađeno na zaokruživanju ekonomskog i kulturnog prostora Srbije i Republike Srpske. Ona kaže da je to strateška orijentacija koja u međuvremenu nije promenjena.
„Beograd bi morao, ne da prekine odnose sa RS ili bilo kojim delom srpskog naroda u susedstvu, već da ohrabri RS da se orijentiše na Sarajevo kao na glavni grad i mislim da je neophodno da podrži reviziju Dejtonskog sporazuma, koji je kako se pokazalo bio u funkciji ostvarivanja mira a da je u stvari u temelju te nefunkcionalnosti BIH“, kaže Biserko.
Ne odustajući od specijalnih paralelnih veza sa Banjalukom Beograd u poslednje vreme poziva i Sarajevo na saradnju poput predloga o održavanju zajedničke sednice vlada sa Federacijom BiH ili Savetom ministara.
