Dva koraka napred, jedan nazad – tom brzinom Beograd još uvek ide u normalizaciju odnosa sa Kosovom. Iz Predsedništva Srbije još jednom je stigla potvrda da se Kosovo tretira kao južna srpska pokrajina. Predsednik Tomislav Niklić odbio je da putuje u Belgiju na komemorativni skup u čast 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata jer je, kažu u Predsedništvu, od organizotora obavešten da će na ceremoniji biti istaknuti simboli Kosova.
Nasuprot iskoraku od pre par dana kada je u Beogradu na jednom regionalnom sastanku učestvovao i kosovski ministar spoljnih poslova, predsednik Srbije je saopštio da ne odlazi na komemorativni skup „Belgija pamti“ jer će na svečanosti biti istaknuti simboli, kako navodi pres služba predsedika, samoproglašene Republike Kosovo. Ovi događaji reklo bi se upućuju na politiku napred, nazad.
Politika Beograda je, podseća Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose, da zvaničnici Kosova prilikom susreta budu potpisani samo kao učesnici bez navođenja funkcija ili sa zvezdicom i navođenjem fusnoste o statusnoj neutralnosti.
No, koliko dugo će predstavnici Srbije moći da izbegavaju susrete na najvišem nivou u inostranstvu? To je veliko pitanje, kaže Đurđević.
„Mislim da će čitav proces normalizacije odnosa i otvaranja poglavlja 35 sigurno morati da se bavi tim stvarima. Videćemo da li će se naći neki bolji format, ali čini me se da je teško očekivati od zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, a to je većina članica EU, da promene svoj odnos prema tom priznanju i prema pozivanju zvaničnika sa Kosova kako bi ugostile predstavnike Srbije. Mislim da će morati polako da se prihvata ta realnost da su pravila koja domaćin postavlja pravila domaćina, a da onda Republika Srbija pokušava da svoje interese zaštiti maksimalno moguće na svim drugim međunarodnim forumima gde se pita o formatu učešća predstavnika sa Kosova“, kaže Đurđević.
I dok se poseta kosovoskog ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja Beogradu tretirala kao istorijska, Predsedništvo Srbije je odluku o neodlasku Tomislava Nikolića u Belgiju potkrepilo i istorijom, te, navodeći zašto je za Srbiju isticanje obeležja Republike Kosovo neprihvatlljivo, između ostalog stoji i sledeća rečenica:
„Štaviše, ta manjina nije imala ulogu u Prvom svetskom ratu, koja bi je svrstala u red pobednika i izjednačila njen tretman sa Srbijom.“
To obrazloženje nije dobro, kaže istoričarka Ljubinka Trgovčević, jer sto godina posle Prvog svetskog rata sve evropske i vanevropske države, bez obzira na kojoj su strani bili, odlučile su da je taj rat bio tragičan i za pobednike i za pobeđene.
„Mi već desetinama godina imamo francusko-nemačko okupljanje na Verdenu, gde je najveće evropsko goblje i pobednika i pobeđenih, i to je nešto što u stvari pokazuje da se neke razlike koje su nastale u ratu moraju prevazići i da je prošlo vreme da delimo pripadnike različitih naroda na one koji su bili gubitnici i pobednici“, navodi istoričarka Trgovčević.
Međutim, ako govorimo samo o Albancima, Ljubinka Trgovčević kaže da ipak treba pomenuti i da su delovi albanskog naroda i delovi albanske političke elite veoma mnogo pomogli Srbima prilikom povlačenja kroz Albaniju.
„Dakle, Albanci su takođe bili podeljeni i učestvovali su i na jednoj i na drugoj strani u ratu. Prema tome, opravdanje i obrazloženje ne može da stoji“, kaže Trgovčević.
Ovo nije prvi put da zvaničnici Srbije otkažu učešće na međunarodnim skupovima zbog načina predstavljanja Kosova. Da li je poslednji – rano je za procenu.
