Samo nekoliko nedelja nakon što je gost Beograda bio ruski predsednik Vladimir Putin, u prestonicu Srbije stigao je i prvi čovek Ruske crkve patrijarh Kiril. Bile ove dve posete povezane ili ne, ne može se izbeći utisak o osnaživanju veza između dve države, odnosno dve crkve.
Snažne emotivne poruke izrečene su još na beogradskom aerodromu gde su patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila dočekali srpski patrijarh Irinej, ruski ambasador, ali i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Kiril je rekao da je radostan što je stupio na zemlju „blisku ruskom srcu“.
„Kada Rus dolazi u Srbiju on se zaista oseća kao kod svoje kuće. Zajedništvo vere, kulture, veoma bliske istorijske veze, zajednička krv prolivena za zajedničke pobede, sve to čvrsto povezuje naše narode“, rekao je Kiril.
Srpski patrijarh Irinej je otišao i dalje u pozdravnoj reči, navodeći da posetu Kirila SPC i narod doživljavaju kao veliki praznik koji će, očekuje Irinej, ući u istoriju.
„Naši odnosi su bili uvek bratski, naše nade su uvek bile upućene kako carskoj tako i sadašnjoj Rusiji i ona je uvek dolazila, pogotovu kada je bila najpotrebnija. Pozdravljamo njegovu svetost, radujemo se njegovom dolasku, želimo da mu boravak bude prijatan i da se u našem gradu i narodu oseća kao svoj među najsvojima. Mi tako shvatamo, tako doživljavamo ovu posetu“, naveo je Irinej.
Patrijarh Kiril će tokom trodnevne posete razgovarati sa najvišim crkvenim i državnim zvaničnicima, a osveštaće i spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom u Devojačkom parku kod zgrade nekadašnje Skupštine Srbije. Veoma je važno rekao je da u veoma složenoj međunarodnoj situaciji razvijemo i „učvršćujemo veze između naših naroda, jer osnov tih odnosa nije samo u zajedničkoj istoriji i kulturi nego i u zajedničkom mišljenju o mnogim problemima i izazovima savrememnog doba".
„Želeo bih da izrazim osećanje velike radosti i zadovoljstva što mogu da stupim na ovu zemlju blisku ruskom srcu u svojstvu partjarha moskovskog i cele Rusije i to nisu samo obične reči, to su reči koje odražavaju našu istorijsku i duhovnu kultrunu stvarnost u kojoj živimo. U osnovi našeg zajedništva jeste zajednička vera, zajednički sistem vrednosti, pre svega moralnih vrednosti, odnos prema našem narodu, zemlji, veri. To je ono što čini naše zajedništvo“, rekao je patrijarh Kiril.
Pojačavanje etnokonfesionalne identifikacije
Interesantno je da se dolazak ruskog patrijarha dogodio u danu kada je u Sremu održana prva vojna vežba Rusije i Srbije.
Inače, to je druga zvanična poseta patrijarha moskovskog Srbiji. On je prošle godine boravio u Nišu, gde je prisustvovao obeležavanju 1.700 godina od potpisivanja Milanskog edikta. Najavljena je kao uzvratna poseta patrijarha Irineja Rusiji i redovna međucrkvena poseta tokom koje će se razgovarati ne samo o najvažnijim pitanjima hrišćanskog sveta, već i o svim drugim pitanjima vezanim za život dveju crkava.
No, iako se još nije slegla prašina oko Putinovog dolaska na vojnu paradu stigao je patrijarh Kiril. Na to skreće pažnju i sociolog religije Srđan Barišić, koji ocenjuje da je, i pored toga što je poseta po protokolu, važan i kontekst u Srbiji koji ona dobija u odnosu na Putinov boravak iz oktobra.
„I to pojačavanje etnokonfesionalne identifikacije analogno ruskoj logici u Srbiji, tako da je ona iz našeg ugla gledanja, blisko povezana sa Putinovom posetom iako bi možda do te posete došlo i mimo Putinove, i osnaživanje i svetovne i duhovne veze te dve države, to jest u ovom slučaju te dve crkve. Kontekst je do nas, nije možda do same posete već ono što mi pridajemo toj poseti, toj bliskoj vezi svetovnih i duhovnih vlasti u Rusiji, koja je u principu i kod nas jako izražena, u stvari taj problem sekularizma koji je izražen i u Rusiji i u Srbiji“, ocenjuje Barišić.
Ko će doći u ovom trenutku u Beograd iz Moskve Putin, Medvedev ili Kiril razlike nema, kaže urednik u ruskom servisu našeg radija Andrej Šari.
„U Rusiji se to kod ozbiljnih komentatora doživljava kao pokušaj Kremlja, ruske vlade, da uzme još nešto što joj je potrebno od Srbije, da poboljša veze sa Srbijom. Da li će doći Kiril ili neki političar, nema suštinske razlike“, prenosi Šari.
Osim toga patrijarh Kiril je vrlo zanimljiva figura ne samo u duhovnom već i političkom smislu jer je u današnjoj Rusiji crkva vrlo bitan politički faktor, navodi Šari.
„Kiril pripada modernijim sveštenicima koji razume da crkva danas mora da se promeni. Ali, sa druge strane, ova čitava tendencija političkog razvoja Rusije je upravo suprotna“, konstatuje Šari.
O tome da li Crkva deluje u sadejstvu sa državnom politikom Šari kaže:
„Da, sa državnom politikom i onda se od reformisanja crkve, od približavanja pravoslavne crkve ljudima, u suštini nije dogodilo ništa. Crkvu sada većina ljudi koji prate ove događaje doživljavaju kao, praktično, instituciju vrlo snažno povezanu sa državnom politikom što se tiče konkretnih stavova Ruske pravoslavne crkve prema bitnim problemima kao što je Ukrajina, prema odnosima sa Srbijom ili bilo čemu drugom."
Uoči dolaska ruskog partijarha iz SPC je poručeno da je saradnja srpske i ruske pravoslavne crkve, „dve sestrinske i autokefalne crkve, vekovima bila bliska, prisna i iskrena“. SPC ima definitivno jake snažne veze sa Ruskom pravoslavnom crkvom, kaže sociolog religije Srđan Barišić.
„Što se dobro videlo i sa polemikom koja se vodila oko obeležavanja 17. vekova od Milanskog edikta, gde je čak provejavala i ucena od strane jednih ako dođu neki drugi. Prosto, zbog svoje organizacione, institucionalne snage Ruska pravoslavna crkva je izuzetno uticajna u pravoslavnom svetu i posebno je uticajna na Srpsku pravoslavnu crkvu. Pominju se tu čak i određene nesuglasice oko određenih tendencija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, određenih episkopa, da se možda relativizuje pitanje kalendara, prihvatanje novog kalendara, a Ruska pravoslavna crkva predstavlja u stvari bedem zaštite tog pitanja“, navodi Barišić.
Patrijarhu Kirilu je u Rektoratu uručena diploma počasnog doktora Univerziteta u Beogradu za izuzetan doprinos razvoju visokog teološkog obrazovanja i unapređivanja naučne misli u domenu sistemske teologije.
Ruski patrijarh će položiti i venac na spomenik ruskim vojnicima palim u Prvom svetskom ratu, na Novom groblju u Beogradu, održati pomen na grobu patrijarhu Pavlu u Rakovici, a na završetak uposete služiće liturgiju u Hramu svetog Save na Vračaru.
