Dogovor o pravosuđu najbolje je što je u toj oblasti Srbija mogla da izbori za sunarodnike na Kosovu, ocena je vlasti u Beogradu nakon pregovora u Briselu. Sa druge strane, komentari opozicije idu od pitanja šta je u stvari njegova sadržina, do tvrdnje da je tim dokumentom Srbija priznala nezavisnost Kosova.
U pola tri ujutro, posle skoro godinu dana pauze i nove runde iscrpljujućih razgovora dve delegacije, Srbija je stavila paraf na sporazum kojim se definiše učešće srpskih kadrova u pravosudnim institucijama Kosova.
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, izjavio je po povratku u Beograd da su pregovori bili teški.
„Učinili smo najviše što smo mogli za svoj narod. Mislim da to i brojevi sudija, tužilaca i osoblja koji će tamo raditi nedvosmisleno govore.“
Prema prvim informacijama, na osnovu ovog sporazuma u južnoj Kosovskoj Mitrovici iz redova Srba biće 11 sudija, u odnosu na 14 koliko će dati albanska zajednica, dok će broj tužilaca biti daleko veći nego ranije, po devet, dok će u severnoj Kosovskoj Mitrovici, kao i drugim sredinama u kojima žive Srbi oni imati daleko veći broj ljudi na pravosudnim funkcijama nego ranijih godina.
„Ali tu sada imamo jedan drugi problem, za koji nećete moći da verujete da postoji. Imamo problem da pronađemo toliki broj tužilaca i sudija među Srbima na severu Kosova. Izborili smo se za to da imamo mnogo mesta, da imamo mnogo toga o čemu odlučujemo, e samo je pitanje hoćemo li imati dovoljno naših ljudi“, rekao je Vučić, koji je sa kosovskim premijerom Isom Mustafom u Briselu potpisao dokument.
Uoči tog čina, deo medija akcenat je stavio na težinu razgovora dve delegacija na najvišem nivou, pa se tako čulo da je sporazmu prethodila duga noć u kojoj su obe strane bile čvrsto ušančene na svojim pozicijama, da se vodila teška borba za svaku reč, za svaki zarez na papiru koji je parafiran. Kako teku pregovori javnost je sa lica mesta obavestio Marko Đurić, direktor Kancelarije Srbije za Kosovo i Metohiju, koji je izašao sa sastanka u Briselu da bi u centralnoj informativnoj emisiji na javnom TV servisu uživo je preneo da je atmosfera na momente prilično tenzična.
„Možda bih je najbolje opisao onom ruskom poslovicom, koja kaže... Lav je jači od vuka, i slon je jači od vuka, čak je i medved jači od vuka. Ali jedino vuk nikada ne igra u cirkusu.“
Za okolnosti u kojima je pregovarano opozicija nije imala razumevanja, pa je tako u pauzama skupštinskog zasedanja oštro kritikovan novi korak u Briselu.
Zoran Živković, iz Nove stranke, izjavio je da je sporazumom o sudstvu Srbija priznala nezavisno Kosovo.
„Taj dogovor usmeren je ka tome da sud u severnoj Kosovskoj Mitrovici počne da radi integrisan u pravni sistem Kosova. To se noćas desilo u Briselu, posle teških razgovora. Time su Vlada Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa skupšinskom većinom, priznali nezavisnost države Kosovo", rekao je Živković.
Iz nekih opozicionih partija stigla je i ocena da je sporazum obavijen velom tajne, jer za sada javnosti nisu objašnjeni svi detalji.
Marko Đurišić, iz Socijaldemokratske stranke, smatra da sada fokus treba da bude na primeni dogovora.
„To pitanje je izuzetno bitno za evropsku budućnost Srbije. Zato što pregovori o priključivanju EU ne počinju jer se traži dosledna primena onoga što je dogovoreno briselskim sporazumom.“
Napredak u briselskom dijalogu i dalje će biti ključni parametar za evrointegracije, i sporazum o pravosuđu samo je jedan je od važnih koraka na tom putu. Toga je svestan i Ivica Dačić, šef srpske diplomatije, koji kaže da je Srbija spremna za otvaranje poglavlja.
„Na žalost, ta odluka nije uvek motivisana i praćena pregledom ispunjenosti svih kapaciteta i uslova. Već je to nekada i deo aktuelne političke situacije i političke odluke koja treba da bude doneta.“
Najvažnija pitanja koja ostaju otvorena su, sa pozicije Beograda, imovina i formiranje Zajednice srpskih opština, i da bi se ona rešila biće potrebno dosta fleksibilnosti. Sa druge strane, kako su isticali članovi pregovaračke delegacije Srbije, tokom upravo okončane runde pregovora druga strana insistirala je da se u agendu ubace i teme raspuštanja civilne zaštite i dodeljivanja međnarodnog pozivnog broja za Kosovo.
Aleksandar Popov, iz Centra za regionalizam, smatra da je sporazum o pravosuđu optimalan za obe strane.
“A ova teža pitanja, kao što su imovina i zajednica srpskih opština, moraju dobro da se pripreme da bi razgovori mogli da daju neki rezultat. Da je ta priča sada otvorena doživela bi fijasko jer je bilo kratko vreme za pregovaranje.”
Goran Svilanović, iz Saveta za regionalnu saradnju, zaključio je da je dokument koji je parafiran u Briselu korak napred za Beograd i Prištinu, ali i širi regionalni značaj.
“Jer govori o obnovljenom razumevanju. Postignut je dogovor o jednoj teškoj temi. Niko tu ne može da bude prezadovoljan, ali to je kompromis. Mislim da su i jedni i drugi uradili najviše što su mogli.”
Termin i teme naredne runde dijaloga Beograda i Prištine još nisu utvrđeni.
