“Nama treba jedna normalna vlast”, kaže Beograđanin Nebojša Vuković osvrćući se na zahuktavanje političke trke u glavnom gradu Srbije pred izbore koji će biti održani tek na proleće 2018. godine.
Dok se u javnosti uveliko nagađa ko će se kandidovati za gradonačelnika Beograda, ko će sa kim ići na izbore, hoće li opozicija ponoviti greške sa aprilskih predsedničkih izbora, naš sagovornik kroz najpoznatije primere opisuje ono što će Beograđani pamtiti od vlasti koje su do sada birali.
“Prethodna vlast je pravila most da bi obeležila svoju vladavinu, a ova pravi kule na vodi”, navodi Vuković.
Zaista, svaku vlast u glavnom gradu Srbije pratile su i kritike da preko leđa građana ostvaruje megalomanske projkete zarad sopstvene jeftine promocije.
Međutim, fijasko koji doživljava sadašnja vladajuća garnitura, a pre svega kroz razne afere koje se pletu oko gradonačelnika, kadra vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), Siniše Malog i njegove ekipe, nadišao je ranije slučajeve. Te okolnosti svakako otežavaju poziciju naprednjaka i njihovih partnera.
Ali, da li opozicija ima kapacitete za političko profitiranje na skandalima aktuelne prestoničke vlasti, te koliko je sposobna da to iskoristi i pomeri dosadašnju glavnu političku vododelnicu - za i protiv Aleksandra Vučića - na konretna pitanja bitna za funkcionisanje samog Beograda?
Koliko će na izjašnjavanje građana, na primer uticati sve što prati realizaciju projekta Beograd na vodi, a pre svega nerasvetljeno, nasilno i nezakonito rušenje objekata koji su se našli na tom terenu, što je izazvalo višemesečne proteste i građansko okupljanje oko Inicijative “Ne davimo Beograd”?
Protest povodom godinu dana od rušenja u Savamali
Beograđanin Predrag Milivojević, kako kaže, spada u red razočaranih u sve koji su bili na čelu grada i koji su tu sada, pa zbog toga neće izaći na izbore.
Drugačije je sa Veranom Stančetićem koji kaže da će stati iza onih koji će ponuditi programe za grad koji se ne baziraju na čistom populizmu, a koji političari sprovode sa željom da dođu na vlast radi nje same.
“Da li ima konkretnih opcija koje tako nešto nude? Mislim da ima, iako u narodu često čujemo ono ‘svi su isti’. Naravno, uvek postoji alternativa”, veruje Stančetić.
Anketirali smo i nekoliko Beograđana u javnosti poznatih i po svojim različitim političkim stavovima.
Za umetnicu Milicu Tomić je glavno predizborno pitanje privatizacija koja je u toku:
“Oni koji otvaraju te teme, oni se bave svojim građanima i njihovim pravima. Uvek bih glasala za one koji se bave pravima građana.”
Rediteljka Jelena Bogavac očekuje i priželjkuje vlast koja neće donositi odluke svojevoljno i tajnovito. Ona kaže da očekuje onu vlast koja će biti transparentna.
Popularna portparolka Hitne pomoći Nada Macura podvlači da će njenu podršku dobiti oni koji brinu o gradu i njenim građanima a to, kaže, čini sadašnja vlast:
”Velika briga za Beograd kao do sada. Ja vidim da Beograd postaje pravi evropski grad. Dižu se građevine koje, po meni, liče na evropske. Izlazak na reke, što je jako bitno”, kaže Macura koja je na predsedničkim izborima ove godine podržala Aleksandra Vučića, koji je i postao predsednik Srbije.
Dragan Popović, iz nevladinog Centra za praktičnu politiku, kaže da Beograd zapravo nema gradsku vlast, da se gradom upravlja iz jednog centra, kao što se upravlja i celom Srbijom. Kolokvijalno rečeno, navodi Popović, radi se o tome da se Beograd oslobodi.
“Za ovih 4-5 godina, koliko naprednjaci vladaju Beogradom, imali ste suštinsko urušavanje grada. Urušavanje najlepših i najcenjenijih gradskih celina gde su sada nekakve monstruozne građevine bez ikakvog urbanističkog plana. Druga važna stvar je da je grad Beograd uvek imao vrlo jaku socijalnu politiku. Jedna od prvih stvari koje su naprednjaci ukinuli, potpuno iskasapili, to je bila socijalna politika. Ogroman, ogroman broj građana je jako siromašan”, kaže Popović.
Beograđani se neće opredeljivati mnogo drugačije nego na parlamentarnim ili predsedničkim izborima, procenjuje Đorđe Vuković iz Centra za slobodne izbore i demokratiju:
”Ne očekujem da će se na izborima u Beogradu govoriti o tome šta će se uraditi, kako će se uraditi, već će se odlučivati na osnovu poverenja odnosno nepoverenja u nosioce izvršne vlasti.”
Da će vlast pokušati da nametne izjašnjavanje slično onome koje je bilo aktuelno i pri izboru republičkih organa, veruje i Dragan Popović:
“Njima je Aleksandar Vučić praktično jedini adut. On se kandiduje i za predsednika mesnih zajednica, mislim simbolički, a kako ne bi za gradonačelnika. Mislim da će to biti pokušaj SNS-a da nametne tu priču da se ljudi izjašnjavaju za ili protiv Vučića. Do opozicije je, naravno, da pokuša da promeni svoj fokus, da ga sa Vučića pomeri na realne stvari. Na život građana Beograda, na rezultate ove beogradske vlasti koji su, blago rečeno, katastrofalni.”
Međutim, kada je o opoziciji reč, u igri je ponovo stalno pitanje - u koliko kolona će izaći na birališta. Popović ne očekuje takozvano ukrupnjavanje opozicije, niti to smatra svrsishodnim:
“Mislim da nema velike logike da se svi ujedine i idu pod jednom zastavom jer se tu gubi suština politike.”
Paralelno sa diskusijama o tome u kom će pravcu krenuti opozicija plasiraju se imena njenih mogućih opozicionih ili nezavisnih kandidata za gradonačelnika, bez ozbira što se o tome ne glasa direktno na izborima, već odluku donosi većina u Skupštini grada.
Među tim imenima svakako je zanimljivo pominjanje Rodoljuba Šabića, sadašnjeg Poverenika za informacije, protiv koga su naprednjaci već upotrebili tešku političku artiljeriju. On sam je izjavio da odluku da li će se kandidovati još nije doneo.
U odmeravanju snaga važno je i ko će privući samostalnog kandidata, sadašnjeg predsednika novobeogradske opštine Aleksandra Šapića, da li će i kako svoju kandidaturu istaći bivši beogradski gradonačelnik Dragan Đilas i koji će potez napraviti Saša Janković, koji je kao novajlija na političkoj sceni u aprilu zauzeo drugo mesto na predsedničkim izborima.
Aduti sadašnje vlasti mogli bi se prepoznati u projektima koji bitno menjaju estetiku glavnog grada. Govorimo o novoj fontani u centru Beograda na Slaviji, najavljenom najvišem barjaku u ovom delu Evrope na kome bi trebalo da se zavijori zastava Srbije, spomenike znamenitim i manje znamenitim Beograđanima i Srbima, a, slučajno ili ne, ponovno je plasirana i priča o metrou …
“Bitka za Beograd”, jasno je, uveliko je počela.
Facebook Forum