Krajnje je vreme da se područje Zapadnog Balkana, u procesu pristupanja Evropskoj uniji, hrabro suoči sa problemima koji ga opterećuju i zajednički gradi budućnost - jedna je od poruka skupa koji je u Beogradu organizovala nevladina organizacija Evropski fond za Balkan (EFB).
Uputio je Nikola Dimitrov, makedonski ministar inostranih poslova, koji je povodom desetogodišnjice osnivanja EFB-a, čija je misija osnaživanje demokratije i promocija evropskih integracija, u prestonici Srbije boravio uz još dve stotine stručnjaka i bivših diplomata.
Predstavljena je i "Deklaracija o evropskom partnerstvu sa Balkanom" u kojoj se, između ostalog navodi, da odnos Evropske unije i Zapadnog Balkana treba da bude iskreniji i transparentniji.
"Za Makedoniju je nemoguće da bude srećno mesto, uspešna i stabilna evropska demokratija, ukoliko u Srbiji ne vlada istovetno stanje", primer je kojim se iskoristio Nikola Dimitrov, makedonski šef diplomatije, kako bi ukazao na okolnosti koje bi omogućile napredak Zapadnog Balkana.
"U zajedničkom smo čamcu. I što pre to shvatimo, biće lakše da rešimo naše probleme. I biće nam naravno lakše i da ukažemo našim evropskim prijateljima da zaslužujemo da budemo njihov deo. Promena je moguća, a vreme za to je upravo sada", ukazao je zvaničnik čija je država, od dolaska na vlast nove makedonske Vlade prošlog maja, odmakla u pregovorima sa Grčkom o imenu - što je već dugo ozbiljan bilateralni problem i kamen spoticanja dve države.
Uz Makedoniju, napredak na putu evrointegracija nastoje da ostvare i Albanija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija - koje u utorak iščekuju izveštaj o napretku na putu evrointegracija koji sačinjava Evropska komisija.
- RSE saznaje: Izveštaj EK upozorava na kriminal i korupciju na Balkanu
- Mogerini uoči posete Balkanu: Trenutak za nepovratan napredak ka EU
- Junker: Prvo suština pa onda datumi
Stručnjaci Evropskog fonda za Balkan smatraju da im u tim nastojanjima treba dati dodatni podstrek što su ugradili u "Deklaraciju o evropskom partnerstvu sa Balkanom" - koja je predstavljena u ponedeljak uveče.
U tekstu se, između ostalog, Evropska unija i Balkan pozivaju na stvaranje "novog zajedništva" utemeljenog na strategiji koja počiva na četiri glavna stuba: intenzivnija saradnja EU sa Balkanom, sistematičniji napori u promovisanju kulture učenja i usavršavanja na svim nivoima obrazovanja, iskreno i trajno regionalno zbližavanje i ostvarivanje vizije bliže saradnje u različitim oblastima politike EU.
- Borisov u Prištini: Balkan treba da se promeni
- Samit EU - Zapadni Balkan: Velika očekivanja i puno izazova
Florijan Biber, profesor za evropske jugoistočne studije Univerziteta u Gracu i jedan od učesnika skupa u Beogradu, ukazao je da svrha nije samo u pristupanju Uniji već u transformisanju država u stvarne partnere Evropske unije.
"U tom smislu ima još mnogo posla. Potrebno je ozbiljno se baviti time. To se ne može izvesti na brzinu već sa velikom pažnjom pre članstva u Uniji. Ne treba da se shvata kao obaveza ili zahtev - već kao mogućnost među vlastima regiona. Ne radi se ovde samo o bilateralnim sporovima ili granicama, ovde se radi o teškom bremenu prošlosti. Što je teret za mnoge zemlje", naveo je Florijan Biber.
Među zvanicama je bilo i prekaljenih bivših evropskih zvaničnika.
Hanes Svoboda, austrijski socijaldemokrata i nekadašnji potpredsednik Evropskog parlamenta, ukazao je na potrebu da Evropska unija intenzivira integrisanje područja Zapadnog Balkana - upozorivši na u suprotnom, kako se izrazio, nesagledive posledice.
"Moramo da delamo. Ako se nastavi ovako - to će izazvati katastrofu. Budimo iskreni: pojavili su se novi igrači. Tu su Rusija, Turska i Kina. A Evropska unija se ponaša kao da je sve uobičajeno. Moramo pronaći nove načine za povezivanje. Jedan od njih mogao bi biti uslovno članstvo. Manje prava i obaveza, a onda ukoliko država kandidat uspešno ispuni sve uslove - uradi posao kako treba postaje se punopravan član. U suprotnom, dogodiće se katastrofa", upozorio je Svoboda.
Sa druge strane, članstvom u EU, ne iščezavaju svi problemi. Podsetila je na to Vesna Pusić, danas poslanica u hrvatskom Parlamentu i nekadašnja ministarka spoljnih poslova.
"Mi sami smo rešenje naših problema. Treba da promenimo način gledanja na stvari. Naš kapacitet da zaista sarađujemo i artikulišemo šta zaista Evropa nama znači može biti najznačajniji doprinos za nas same", navela je Vesna Pusić, koja je u vreme pregovora Hrvatske sa Evropskom unijom, predvodila državni pregovarači tim.
Zvaničnici država koje su na tom putu iz dana u dan ponavljaju da čine sve što je moguće kako bi napredak bio brži. Međutim, Remzi Lani stručnjak sa Albanskog medijskog instituta iz Tirane ukazuje da u tom procesu manjka iskrenosti. Kako predstavnika vlasti, tako i Evropske unije, navodi Lani.
"Formalno, bliži smo Evropi. Istovremeno smo manje demokratični... To je prvi paradoks. Takođe, bliži smo Briselu - nadam se nakon izveštaja Evropske komisije još bliži, ali su istovremeno Rusija, Turska i Kina sve bliže Balkanu. Kada to govorim ne mislim na daljinu u formalnom smislu već moć njihovog uticaja", naveo je gost iz Tirane Remzi Lani.
Na koncu, bilo je i reči i o narastajućim populističkim političkim agendama koje uzimaju maha u sve više država. Sonja Liht, iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, uverena je da se to događa nauštrb tihe većine koja se tome ipak protivi.
- Još jedan mandat za Orbana
- Vučićev populizam opasniji od Dačićevog
- Ferguson u Beogradu: Deluje mi da će Tramp pobediti
"Moramo im ponuditi platformu, putokaz za drugačiji život. U suprotnom i oni će zauvek napustiti ovo područje. Neće preostati niko ko bi se borio i izborio za pravu i iskrenu demokratsku promenu ovog regiona", upozorila je Sonja Liht podsećajući na mnoge mlade stručnjake koji su zaposlenje i bolji život potražili daleko od područja Zapadnog Balkana.
Skup koji je povodom desetogodišnjice postojanja u Beogradu organizovao Evropski fond za Balkan završava se u utorak.
Facebook Forum