Adrijana Hodžić, novoimenovani šef Adminstrativne kancelarije Vlade Kosova za sever Mitrovice teško da će naći sagovornike među zvaničnicima u Beogradu. Međutim, pojedini analitičari skloni su prognozama da će Beograd uprkos sadašnjem ignorisanju te kancelarije morati u jednom trenutku da je prihvati, ali i upozoravaju da će do tada to biti izgubljeno vreme za evrointegracije.
Beograd će, po svemu sudeći, ignorisati Adminstrativnu kancelariju Vlade Kosova za sever Mitrovice koja bi, prema najavama iz Prištine, trebalo da pruža sve usluge građanima i koordinira aktivnosti i investicije u tom delu Kosova.
Na to sugerišu izjave beogradskih zvaničnika poput Olivera Ivanovića, državnog sekretara za Kosovo u tehničkoj vladi.
„Tu neće biti nikakve reakcije, a o saradnji već nema ni govora jer mi na tom istom prostoru imamo našu administraciju formiranu od strane Vlade Republike Srbije nakon demokratskih izbora. Prema tome, prosto ćemo ignorisati tu činjenicu“, rekao je za RSE Ivanović.
Nasuprot uverenju Beograda da makar na severu Kosova može da čvrsto drži stvari u svojim rukama, kosovski premijer Hašim Tači poručuje da ta teritorija neće dobiti specijalni status, da neće biti nikakve podele teritorija, i najavljuje plan za integraciju Srba na severu Kosova na isti način kao što su integrisani Srbi u centralnom i južnom delu Kosova.
Adrijana Hodžić će, kako je najavljeno, imati ovlašćenja predsednika opštine.
Za sada će kancelarija za sever Mitrovice imati godišnji budžet od četiri miliona eura za osnovne usluge za zajednicu i infrastrukturne objekte u severnom delu Mitrovice.
Međutim, Oliver Ivanović kaže da ta kancelarija nije prilika za saradnju Beograda i Prištine.
„To nije saradnja Beograda i Prištine, to što vi govorite je formiranje, odnosno nametanje administracije iz Prištine umesto da sačekaju pregovore i da kroz pregovore dođemo do nekakvog rešenja“, kaže Ivanović.
Beograd je odustao od održavanja lokalnih izbora u maju u srpskim sredinama na Kosovu kako ne bi kršio Rezoluciju 1244 i nije priznao rezultate glasanja koje su samoinicijativno organizovali Srbi u Zubinom Potoku i Zvečanu, jer je njihovim lokalnim samoupravama prethodno istekao mandat.
Ping pong
Srbija je time, kao i pristajanjem da OEBS organizuje izbore na Kosovu za parlament i predsednika Srbije prihvatila da se institucionalno, što se tiče izbornog procesa, povuče sa ovog prostora, kaže poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova Rada Trajković.
“I ostavila mogućnost da OEBS u perspektivi, možda i najverovatnije, učestvuje u projektu izbora na severu Kosova, znači legalizacije opštinskih institucija koje treba da daju lidere koji su legalni i legitmni, i koji će biti priznati i od Beograda i od međunarodne zajednice i od Prištine, što je za nas najvažnije. Tako da to suštinski govori o privremenosti ove tehničke kancelarije. I ja mislim da nam je potrebna podrška i odgovornost prema osobi koja je izabrana jer je ona ipak stanovnik severa Kosova, ona će sigurno raditi u smislu podrške i odgovornosti za neku normalizaciju”, kaže Trajković.
Zvanični Beograd je i dalje razapet između nacionalno-populističke politike i zahteva međunarodne zajednice za ukidanjem paralelnih institucija na Kosovu kao uslovu za dalji napredak Srbije u evrointegracijama i dobijanje datuma pregovora.
Zato Jelena Milić, direktora Centra za evroatlantske studije ocenjuje da će ovo biti prvi ozbiljni testovi evropejstva novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
„Već se primećuje ping pong između predstavnika tehničke vlade, pre svega Borka Stefanovića, i novoizabranih savetnika predsednika Tomislava Nikolića oko toga u čijoj je sada nadležnosti Kosovo. Moja procena je da je ovo sada poruka za svoje biračko telo iako su izbori prošli i da će polako sistem pritisaka međunarodne zajednice dovesti do toga da ćemo morati da počenemo da sarađujemo. Samo je pitanje dok to odbijamo koliko će proći vremena i koliko će Srbija kasniti u procesu evropskih integracija. Ja sam ubeđena da se o otvaranju pregovora po poglavljima neće ni razmišljati dok se situacija na severu Kosova potpuno ne reši, a tu mislim i na ukidanje paralelnih institucija koje se tiču pravosuđa, bezbednosti, carina, školstva i zdravstva, zatim i prihatanje postojanja Administrativne kancelarije Vlade iz Prištine“, ocenjuje Milić.
Na nedavno završenom konkursu za 55 radnih mesta u Kancelariji se, prema tvrdnjama predstavnika kosovske vlade, javilo više od 1.000 zainteresovanih građana. Kancelarija će imati do 80 radnih mesta.
Beograd će, po svemu sudeći, ignorisati Adminstrativnu kancelariju Vlade Kosova za sever Mitrovice koja bi, prema najavama iz Prištine, trebalo da pruža sve usluge građanima i koordinira aktivnosti i investicije u tom delu Kosova.
Na to sugerišu izjave beogradskih zvaničnika poput Olivera Ivanovića, državnog sekretara za Kosovo u tehničkoj vladi.
„Tu neće biti nikakve reakcije, a o saradnji već nema ni govora jer mi na tom istom prostoru imamo našu administraciju formiranu od strane Vlade Republike Srbije nakon demokratskih izbora. Prema tome, prosto ćemo ignorisati tu činjenicu“, rekao je za RSE Ivanović.
Nasuprot uverenju Beograda da makar na severu Kosova može da čvrsto drži stvari u svojim rukama, kosovski premijer Hašim Tači poručuje da ta teritorija neće dobiti specijalni status, da neće biti nikakve podele teritorija, i najavljuje plan za integraciju Srba na severu Kosova na isti način kao što su integrisani Srbi u centralnom i južnom delu Kosova.
To nije saradnja Beograda i Prištine, to je nametanje administracije iz Prištine, kaže Oliver Ivanović.
Za sada će kancelarija za sever Mitrovice imati godišnji budžet od četiri miliona eura za osnovne usluge za zajednicu i infrastrukturne objekte u severnom delu Mitrovice.
Međutim, Oliver Ivanović kaže da ta kancelarija nije prilika za saradnju Beograda i Prištine.
„To nije saradnja Beograda i Prištine, to što vi govorite je formiranje, odnosno nametanje administracije iz Prištine umesto da sačekaju pregovore i da kroz pregovore dođemo do nekakvog rešenja“, kaže Ivanović.
Beograd je odustao od održavanja lokalnih izbora u maju u srpskim sredinama na Kosovu kako ne bi kršio Rezoluciju 1244 i nije priznao rezultate glasanja koje su samoinicijativno organizovali Srbi u Zubinom Potoku i Zvečanu, jer je njihovim lokalnim samoupravama prethodno istekao mandat.
Ping pong
Srbija je time, kao i pristajanjem da OEBS organizuje izbore na Kosovu za parlament i predsednika Srbije prihvatila da se institucionalno, što se tiče izbornog procesa, povuče sa ovog prostora, kaže poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova Rada Trajković.
“I ostavila mogućnost da OEBS u perspektivi, možda i najverovatnije, učestvuje u projektu izbora na severu Kosova, znači legalizacije opštinskih institucija koje treba da daju lidere koji su legalni i legitmni, i koji će biti priznati i od Beograda i od međunarodne zajednice i od Prištine, što je za nas najvažnije. Tako da to suštinski govori o privremenosti ove tehničke kancelarije. I ja mislim da nam je potrebna podrška i odgovornost prema osobi koja je izabrana jer je ona ipak stanovnik severa Kosova, ona će sigurno raditi u smislu podrške i odgovornosti za neku normalizaciju”, kaže Trajković.
Zvanični Beograd je i dalje razapet između nacionalno-populističke politike i zahteva međunarodne zajednice za ukidanjem paralelnih institucija na Kosovu kao uslovu za dalji napredak Srbije u evrointegracijama i dobijanje datuma pregovora.
Zato Jelena Milić, direktora Centra za evroatlantske studije ocenjuje da će ovo biti prvi ozbiljni testovi evropejstva novog predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
„Već se primećuje ping pong između predstavnika tehničke vlade, pre svega Borka Stefanovića, i novoizabranih savetnika predsednika Tomislava Nikolića oko toga u čijoj je sada nadležnosti Kosovo. Moja procena je da je ovo sada poruka za svoje biračko telo iako su izbori prošli i da će polako sistem pritisaka međunarodne zajednice dovesti do toga da ćemo morati da počenemo da sarađujemo. Samo je pitanje dok to odbijamo koliko će proći vremena i koliko će Srbija kasniti u procesu evropskih integracija. Ja sam ubeđena da se o otvaranju pregovora po poglavljima neće ni razmišljati dok se situacija na severu Kosova potpuno ne reši, a tu mislim i na ukidanje paralelnih institucija koje se tiču pravosuđa, bezbednosti, carina, školstva i zdravstva, zatim i prihatanje postojanja Administrativne kancelarije Vlade iz Prištine“, ocenjuje Milić.
Na nedavno završenom konkursu za 55 radnih mesta u Kancelariji se, prema tvrdnjama predstavnika kosovske vlade, javilo više od 1.000 zainteresovanih građana. Kancelarija će imati do 80 radnih mesta.