Beloruski opozicioni aktivista Andrej Gnjot predao je u ponedeljak kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića apel više od 780 svetskih i srpskih stvaralaca, umetnika i intelektualaca koji traže da on ne bude izručen Minsku, te da bude oslobođen.
Apel su, između ostalih, potpisali glumica Žilijet Binoš, reditelj Jorgor Lantimos, kao i književnica i dobitnica Nobelove nagrade Svetlana Aleksijevič.
Gnjot je ispred Predsedništva poručio da ga, ukoliko bude isporučen, u Belorusiji očekuje "tortura" a "verovatno i smrtna kazna".
"Režim sprovodi užasnu represiju nad političkim neistomišljenicima, novinarima, aktivistima i to se pogoršava iz dana u dan. Pravda u Belorusiji više ne postoji", dodao je on.
Gnjot je krajem oktobra 2023. uhapšen na beogradskom aerodromu, po poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. Ta poternica je u međuvremenu ukinuta. Ovog kritičara beloruskog režima, u Minsku terete za navodnu utaju poreza.
Od juna ove godine mu je zatvorska kazna zamenjena kućnim pritvorom. On u Beogradu čeka konačnu odluku Srbije o izručenju.
Gnjot je najavio da će u narednim danima apel predati i drugim najvišim zvaničnicima Srbije.
Podršku ispred Predsedništva, Gnjotu je pružilo nekoliko javnih ličnosti iz Srbije koje su potpisale apel.
Pisac Vladimir Arsenijević kazao je za RSE je da se "sudbina Andreja Gnjota tiče svih nas".
"Mi znamo kakvo je stanje demokratije u toj zemlji i kakva je sudbina preti disidentima i ljudima koji se na bilo koji način bore protiv tog režima. Tako da, mislim da je sramota za našu državu da učestvuje u tako nečemu", rekao je.
Reditelj Janko Baljak kaže da potpisom apela, zajedno sa svojim kolegama, želi da da "poslednji krik protiv ugrožavanja ljudskih sloboda" u Belorusiji, ali i u Srbiji.
"Ja sam ovde da podržim jednog nepravedno zatočenog umetnika, koji je već godinu dana u jednom kafkijanskom filmu u kojim dobrim delom učestvuje i moja zemlja i ja kao njen građanin osećam krivicu", izjavio je.
Apelacioni sud u Beogradu objavio je 11. septembra da je ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Gnjota Belorusiji i da je predmet vratio na ponovno odlučivanje.
Obrazlažući rešenje, kojim je ukinuo prvostepenu odluku Višeg suda iz maja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, Apelacioni sud je naveo da se "izjavljenim žalbama osnovano pobija zakonitost i pravilnost odluke prvostepenog suda".
Andrej Gnjot je u prvoj reakciji na odluku Apelacionog suda u Beogradu rekao da je dobra vest što ga trenutno ne izručuju Belorusiji, ali da se njegov status "zatvorenika" nije promenio i da je i dalje u kućnom pritvoru.
Izručenju Gnjota Belorusiji protive se brojne nevladine organizacije i aktivisti, koji ukazuju da je režim beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka "jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu", da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, te da su neki izgubili i život u zatvoru.
Gnjot optužbe beloruskih vlasti protiv njega naziva "lažnim", navodeći da je u pitanju "sistemski mehanizam gonjenja" političkih protivnika od strane režima u Minsku.
On je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima.
Gnjot je osnivač Slobodne asocijacije sportista (SOS BY) koja se u Belorusiji smatra ekstremističkom organizacijom. Otvorenim pismom, koje je potpisalo više od 2.000 beloruskih sportista i sportskih predstavnika, ta organizacija je tražila poništavanje izbora 2020, Lukašenkovu ostavku i slobodu za sve koji su uhapšeni tokom postizbornih demonstracija.
Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima demonstracija.
U Belorusiji je trideset godina na vlasti Aleksandar Lukašenko, optužen za represiju nad političkim neistomišljenicima.
U beloruskim zatvorima nalazi se više od 1.500 političkih zatvorenika. Među njima su novinari, aktivisti za ljudska prava i političari.
Između 200.000 i 500.000 Belorusa pobeglo je iz svoje domovine nakon gušenja antirežimskih protesta 2020. godine.
