Bjelorusija: Sukobi u Minsku
Dragan Štavljanin
Beloruska policija uhapsila je više od 1.000 osoba na protestima protiv, kako opozicija ističe, nameštenih predsedničkih izbora. U centru Minska okupilo se u nedelju uveče nekoliko hiljada, a po nekim procenama, više od 20 hiljada pripadnika beloruske opozicije.
Hiljade Belorusa brutalno su rasterane u sukobima sa snagama ministarstva unutrašnjih poslova kada su demonstranti pokušali da upadnu u parlament, nakon objavljivanja preliminarnih rezultata prema kojima je Lukašenka osvojio četvrti predsednički mandat dobivši čak 79,67 odsto glasova, na izborima na kojima je učestvovalo 90 procenata beloruskih birača.
Samo dvojica od devet opozicionih predsednička kandidata, Jaroslav Romančuk i Viktor Terečenko, nisu u nedelju uveče odvedeni u policiju.
Nezavisni izvori, pak, ističu da Lukašenka nije mogao dobiti više od 30 posto glasova, što bi mu onemogućilo pobedu u drugom krugu.
Optužujući vlasti za veliku izbornu krađu, demonstranti su porazbijali stakla na prozorima i vratima parlamenta, pre nego što su ih specijalne policijske jedinice, koristeći palice, potisnule i oterale sa glavnog gradskog trga.
Kako potvrđuju izvori Radija Slobodna Evropa, po svemu sudeći napad na parlament su izvele maskirane pristalice Lukašenka, nakon čega je policija reagovala.
Vodećeg kandidata opozicije Vladimira Nekljajeva je pretukla policija za razbijanje demonstracija dok je vodio svoje pristalice na protest i kolima Hitne pomoći je prebačen u bolnicu, rekla je njegova supruga Olga.
Portparol policije je pak istakao da je Nekljajev povređen u sukobu nenaoružanih policajaca i nasilnih demonstranata, dok je njegova supruga rekla da su na kolonu pristalica Nekljajeva bačene dimne bombe i petarde, a da su zatim policajci počeli da ga tuku, nakon čega se onesvestio. Nekljajeva su potom lica u civilu odveli iz bolnice u pritvor.
Uhapšeni i reporteri RSE
Među uhapšenima su dvojica reportera beloruskog servisa Radija Slobodna Evropa i dvojica blogera.
Prema navodima pristalica opozicije samo dvojica od devet opozicionih predsednička kandidata, Jaroslav Romančuk i Viktor Terečenko, nisu u nedelju uveče odvedeni u policiju.
Demonstranti i policija medusobno se optužuju za izazivanje sukoba u kojima je povređeno i nekoliko desetina policajaca.
Tokom noći pretresene su prostorije opozicionih partija i članova opozicije u Minsku, naveli su isti izvori.
Uhapšeni bi mogli završiti u zatvoru na 15 godina pod optužbom za organizovanje masovnih nereda.
Više centralnih trgova u Minsku, na kojima se obično okupljaju demonstranti, pretvoreno je uoči izbora u klizališta, u pokušaju vlasti da se otežaju protesti.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenka, koji je već 16 godina na vlasti, rekao je da nema nameru da se sretne sa pojedinim predsedničkim kandidatima.
"Ne razgovaram sa banditima i saboterima, već samo sa normalnom opozicijom i moram da priznam da među alternativnim kandidatima ima nekoliko normalnih, sa razumnim pozicijama i stavovima. To već cenim”, rekao je Lukašenka.
OEBS: Bilo ozbiljnih propusta
Sjedinjene Američke Države, EU i Evropski parlament osudili su "preteranu upotrebu" sile prema opoziciji u Belorusiji.
Visoka predstavnika EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton naročito je kritikovala premlaćivanje i hapšenje opozicionih kandidata, zahtevajući od beloruskih vlasti da ih odmah oslobode. Kako je prenela njena portparolka Maja Kocijančič, „ona žali što događaji od prošle noći ne odražavaju relativni napredak koji smo registrovali uoči izbora“.
Izbori nisu osigurali novi početak Belorusiji koji joj je potreban, rekao je šef misije OEBS-a Toni Lojd.
Posmatračka misija OEBS je saopštila da je bilo ozbiljnih propusta.
„Izbori nisu osigurali novi početak Belorusiji koji joj je potreban“, rekao je šef misije Toni Lojd.
Istovremeno, jedna misija iz Zajednice nezavisnih država koju predvodi Rusija saopštila je da su izbori bili legitimni.
EU, SAD i Rusija su nagovestili su u poslednje vreme spremnost da, doduše nevoljno, prihvate kontroverznog i autoritarnog beloruskog predsednika, koji je posle višegodišnjeg iskključivog oslanjanja na Rusiju počeo da kritikuje svog zaštitnika nagoveštavajući da bi mogao da se delimično otvori prema Zapadu, čime bi omogućio izlazak svoje zemlje iz izolacije.
Evropska unija je ponudila pomoć Belorusiji pomoć od 3 milijarde evra ukoliko izbori budu fer i započne reforme. No, Lukašenkino ponašanje je nepredvidivo. Tako se nakon signala da se distancira od Moskve i izvesnog otvaranja prema Zapadu, u poslednje vreme opet okreće svom zaštitniku, što potvrđuje i da je, uprkos najavama, Moskva odlučila da ne poveća cene gasa koji isporučuje Belorusiji.
