Sankcije koje je Belorusija uvela na uvoz prehrambenih proizvoda imaće negativne posledice po srpske proizvođače, navode u Privrednoj komori Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Beloruske vlasti odlučile su da uvedu paket sankcija protiv Srbije, kao odgovor na usaglašavanje zvaničnog Beograda sa evropskim sankcijama protiv Minska.
"Privredna komora Srbije može da konstatuje da će se novonastala situacija negativno odraziti na izvoz srpskih proizvođača pomenute grupe proizvoda", navode u pisanom odgovoru iz PKS, koja okuplja privrednike iz Srbije iz svih oblasti proizvodnje i trgovine.
Odlukom Saveta ministara Belorusije od 27. januara Srbija je dodata listi zemalja kojima se zabranjuje izvoz prehrambenih proizvoda u tu zemlju.
Na listi zemalja kojima se zabranjuje izvoz hrane u Belorusiju su, između ostalih, države Evropske unije, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, a iz regiona Zapadnog Balkana - Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija.
Potez Minska dolazi sedam meseci nakon što se Srbija delimično usaglasila sa sankcijama EU prema Belorusiji zbog sistematskog kršenja ljudskih prava u toj zemlji.
Srbija je sa Belorusijom godinama unazad negovala dobre bilateralne odnose, koji su se pre svega ogledali u vojnoj saradnji i zahvalnosti Minsku zbog nepriznavanja Kosova kao nezavisne države.
Ipak, kao država kandidat za članstvo u EU, Srbija se u julu 2021. delimično saglasila sa sankcijama koje je EU uvela Belorusiji.
Ta zemlja je pod sankcijama EU od 2011. godine, a njihov obim je više puta proširen kako na pojedince tako i na kompanije.
Šta podrazumevaju beloruske kontra-sankcije?
U dokumentu objavljenom 29. januara na portalu na kom se objavljuju pravna dokumenta i odluke Vlade Belorusije, pored Srbije listi zemalja pod sankcijama dodat je i Lihtenštajn.
U njemu se navodi da se te dve države dodaju listi zemalja kojima su prethodno uvedene sankcije, 1. januara 2022.
Belorusija je tada uvela sankcije na uvoz prehrambenih proizvoda kao odgovor Zapadu, a kako bi se, kako se navodi, "osigurala zaštita nacionalnih interesa Belorusije".
Zabrana se, kako stoji u dokumentu, odnosi na uvoz prehrambenih proizvoda, poput mesa, mleka i mlečnih proizvoda, voća i povrća.
Sankcije se ne odnose na hranu za bebe, dodatke ishrani, lekove i medicinske proizvode.
Robna razmena Srbije sa EU deset puta veća nego sa Evroazijskom ekonomskom unijom
Automobilske gume, ne hrana, glavni izvozni adut
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prehrambeni proizvodi na koje su uvedene sankcije, po vrednosti ne ulaze u top 10 izvoznih proizvoda Srbije u Belorusiju.
Srbija u Belorusiju najviše izvozi automobilske gume.
Na to ukazuju i u Privrednoj komori Srbije, i dodaju da se nadaju normalizaciji ekonomskih odnosa.
"Iako se roba na koju je sa beloruske strane uveden embargo na uvoz ne nalazi u prvih deset proizvoda koje Srbija izvozi u ovu zemlju, svakako se nadamo da će aktivnosti zvaničnika sa obe strane učiniti da se novonastala situacija normalizuje u najskorije vreme, sa minimalnom ekonomskom štetom po srpske izvoznike robe čiji je uvoz trenutno obustavljen", navode u Privrednoj komori Srbije.
Koliko Srbija trguje sa Belorusijom?
Trgovinska razmena Srbije sa Belorusijom, ukazuju zvanični podaci RZS, čini manje od jednog procenta (0,24 odsto) ukupne trgovine sa svetom.
Srbija sa Belorusijom, kao članicom Evroazijske ekonomske unije (EEAU) ima sporazum o slobodnoj trgovini.
Sporazum Srbije sa pet članica EEAU (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Jermenija) stupio je na snagu u julu 2021.
Najveći deo trgovinske razmene Srbija od tih pet zemalja ostvaruje sa Rusijom.
Ipak, najznačajniji trgovinski partner Srbije su zemlje članice EU, na čije tržište, prema podacima Ministarstva trgovine iz 2021, Srbija plasira dve trećine svog izvoza.
Ministarstvo do zaključenja teksta nije odgovorilo na upit RSE kakve će posledice po ekonomsku saradnju dve zemlje imati beloruske kontra-sankcije i šta su dalji koraci Srbije.
Upravo taj Sporazum, u Privrednoj komori Srbije vide kao priliku da Srbija i Belorusija izglade novonastale odnose.
"Budući da ovaj Sporazum obuhvata i saradnju sa Republikom Belorusijom, a imajući u vidu novonastalu situaciju, verujemo da će, između ostalog, i postojanje ovog Sporazuma doprineti razrešenju i normalizaciji ekonomskih odnosa u najskorije vreme, a na zadovoljstvo privrednih i poslovnih zajednica obe zemlje", navodi PKS.
Novaković: 'Trebalo bi ispitati političku pozadinu'
Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), koji prati geopolitičke odnose, ukazuje u razgovoru za RSE da bi u odnosu na kontra-sankcije Belorusije prema Srbiji trebalo ispitati političku pozadinu.
"Mi nismo imali neka jača saopštenja ni sa jedne strane. Srbija se isključivo pridruživala međunarodnim, multilateralnim izjavama, odnosno izjavama EU i restriktivnim merama, ali nije nijedna bila koliko je meni poznato, samostalna izjava u pogledu situacije u Belorusiji", pojašnjava Novaković.
On ukazuje da se Srbija u periodu od 2018. do 2020. nije usaglašavala sa restriktivnim merama EU, u periodu kada je čekala belorusku donaciju u vidu aviona MiG-29.
Belorusija je Srbiji donirala četiri polovna lovca MiG-29, koji su u Srbiju dopremljeni u aprilu i maju 2021.
Novaković ističe da su dve zemlje bez obzira na restriktivne mere koje je Srbija uvodila, očuvale "neki nivo razumevanja i prilično bliskih odnosa".
"Sada je malo drugačije i ono što je promenjeno je upravo tvrđi pristup EU nego što je to bio slučaj do sad prema samom Lukašenku (lider Belorusije Aleksandar)", zaključuje on.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE kakve bi kontra-sankcije Belorusije mogle imati posledice po odnose dve države.
Šta je prethodilo kontra-sankcijama Belorusije?
Srbija se delimično usaglasila sa odlukom EU o uvođenju sankcija protiv Belorusije.
U junu 2021. nije podržala kaznene mere Saveta EU protiv 78 beloruskih državljana i sedam entiteta, uvedene zbog teškog kršenja ljudskih prava i represije nad civilinim društvom, opozicijom i novinarima i zbog prinudnog sletanja putničkog aviona.
Međutim saglasila se sa drugom odlukom Saveta iz juna 2021, kojom je na listu sankcionisanih dodato belorusko državno preduzeće za kontrolu aviosaobraćaja.
EU je ovaj paket sankcija uvela nakon što su beloruske vlasti 23. maja uz pomoć vojnog aviona, preusmerile putnički avion kompanije Rajaner (Ryanair) ka Minsku, da bi nakon sletanja policija uhapsila beloruskog novinara Romana Prataševiča i njegovu suprugu.
Ovaj incident brojne zemlje su okarakterisale kao "državnu otmicu".
U avgustu 2020, Srbija se pridružila Deklaraciji o predsedničkim izborima u Belorusiji koju je donela Evropska komisija, u kojoj se navodi da su tokom izborne kampanje građani Belorusije „pokazali želju za demokratskim promenama, ali da izbori nisu bili ni slobodni ni fer“.
Deklaracija se odnosi na događaje nakon kontroverznih predsedničkih izbora koji su održani u avgustu 2020. godine.
Autoritarni vladar Belorusije Aleksandar Lukašenko tvrdi da je na tim izborima osvojio šesti mandat na vlasti uprkos široko rasprostranjenom uverenju da su glasanja nameštena zbog čega su izbili masovni protesti.
Nakon izbora, desetine hiljada ljudi je privedeno, a aktivisti za ljudska prava navode da se više od 800 ljudi smatra političkim zatvorenicima.
Iako se delimično pridružila sankcijama EU, Srbija je 2021. učestvovala na trilateralnoj vežbi “Slovensko bratstvo” sa Rusijom i Belorusijom.
Izjave podrške zvaničnika Srbije i Belorusije
Zvaničnici Srbije i Belorusije razmenjivale su tokom prethodne tri godine uzajamne reči podrške.
Kada se Srbija pridružila Deklaraciji EU koja se odnosila na predsedničke izbore u Belorusiji, premijerka Srbije je izjavila da se nada da Aleksandar Lukašenko "neće to zameriti" Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je u decembru 2021. na sastanku sa ambasadorom Belorusije Valerijem Briljovim da Srbija ne želi da otežava situaciju u Belorusiji.
"Poštujemo prijateljski odnos Belorusije i posebno cenimo stav o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije", rekao je tada predsednik Srbije u razgovoru sa beloruskim diplomatom.
Izjave o saradnji Srbije i Belorusije mogle su se čuti i ranije u zajedničkom obraćanju nakon sastanka Vučića i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka u decembru 2019. u Beogradu.
"Otkako je predsednik Lukašenko na čelu Belorusije, nikada se nije desilo da Belorusija glasa na štetu Srbije", rekao je tada Vučić.
On je tada istakao da Belorusija uvek može da računa na podršku Srbije, kao što je Srbija od zvaničnog Minska uvek imala podršku po pitanju Kosova.
Reakcije povodom beloruskih sankcija Srbiji su međutim izostale, a tim povodom se do zaključenja teksta nije oglasio niko od najviših zvaničnika Srbije.
Facebook Forum