Predstavljanje knjiga, izložbe i učenje beloruskog. U normalno vreme to bi bile neke od aktivnosti i događaji u mesnoj zajednici u Grodnom, beloruskom gradu blizu granice s Poljskom, na 280 kilometara zapadno od prestonice Minska.
Sada, međutim, volonteri prekrivenih lica sede u grupi na sklopivim stolicama i sastavljaju vizire za lice, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
To je deo aktivnosti volontera širom zemlje da pomognu bolnicama i lekarima koji pokušavaju da izađu na kraj sa širenjem korona virusa dok autoritarni predsednik umanjuje opasnost od njega, kažu kritičari.
U mesnoj zajednici u Grodnom, osim vizira, volonteri prave maske i zaštitnu odeću.
Prema podacima Univerziteta Džons Hopkins, do 6. maja u Belorusiji je registrovano oko 19.250 slučajeva zaraze korona virusom i 112 smrtna slučaja, čime ta zemlja s oko 9,5 miliona stanovnika, ima jednu od najvećih stopa zaraze po stanovniku.
Protivnici kažu da je predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, u stanju poricanja – odbio je da preduzme mere za ograničenje kretanja i masovnih okupljanja, na šta su pozvali Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Evropska unija, a sada i Ujedinjene nacije.
Belorusija je za 9. maj zakazala vojnu paradu povodom 75 godina od pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, dok su Rusija i druge zemlje odustale od takvih planova ili ih smanjili kako bi sprečile širenje virusa.
Na sastanku vlade 3. maja, Lukašenko je rekao da ne želi da otkazuje paradu zato što bi ljudi rekli "da smo se uplašili".
"Svaka sitnica pomaže"
Lekari se žale da nisu opremljeni za krizu, ali se malo njih usuđuje da otvoreno govori.
Glavni lekar u bolnici u Vitepsku, gradu na istoku blizu ruske granice koji je teško pogođen korona virusom, otpušten je 30. aprila pošto se požalio na nedostatak zaštitne opreme, premda beloruski ministar zdravlja negira vezu između dva događaja.
U Belorusiji, gde je dozvoljeno malo građanskih aktivnosti izvan vidokruga vlasti, ljudi su se uključili u volontersku kampanju pokrenutu pod haštegom #bycovid19. Tako vizire za lica, zaštitne maske, plastičnu odeću, paravane za bolničke sobe i sanitarne otirače prave Belorusi bez naknade, iako su neki izgubili posao i imaju malo ili nimalo prihoda.
"Nikome ne plaćamo, ali svaka sitnica pomaže. Čak i 10 minuta (volonterskog vremena)", rekao je Vadzim Sarančuku koji koordinira kampanju u regionu Grodnog u okviru koje se takođe prikuplja novac. Sakupljeno je više od 4.000 rubalja (1.500 evra).
Koliko se njih u Grodnom uključilo u kampanju nije poznato. Forum na društvenoj mreži Telegram posvećen tim naporima ima više od 600 učesnika. Zaseban sajt namenjen angažovanju vozača dobrovoljaca broji više od 70 ljudi.
"Ko su ti dobrovoljci? Normalni ljudi. Super je", rekao je nedavno za RSE jedan od njih, koji je kao i drugi tražio da mu se ne navodi ime iz straha od posledica.
Dok oni koji učestvuju radije to čuvaju u tajnosti, koordinatori kažu da su sve njihove aktivnosti otvorene uz dokumentovanje finansiranja i kupovina.
Kontroverzno otpuštanje
Bolnice u Grodnom možda nemaju zalihe zaštitnih sredstva, ali nisu sve spremne da javno traže pomoć.
"Postoje bolnica u kojima kažu da imaju dovoljno (zaštitne opreme). Postoje i druga mesta gde ljudi traže da im nešto isporučimo", rekao je Sarančuku, koji je takođe šef gradskog ogranka opozicione stranke Beloruski narodni front.
Na drugoj strani zemlje, Sjarhej Lazar, šef opštinske bolnice Vitepska, otpušten je 30. aprila, tri dana pošto je njegov članak objavljen na najvećem beloruskom informativnom portalu Tut.by. U tekstu je opisao uslove rada unutar takozvane "prljave zone", preopterećenog dela bolnice u kome se leče pacijenti s korona virusom u kritičnom stanju.
Belorusko Ministarstvo zdravlja negiralo je da je Lazarovo otpuštanje povezano s člankom.
Medicinsko osoblje u Belorusiji platilo je visoku cenu borbe s korona virusom, sa stotinama zaraženih. Ministar zdravlja Uladzimer Karanik 17. aprila naveo je broj od 419 zaraženih. Prema podacima beloruskog servisa RSE-a, najmanje 12 zdravstvenih radnika je umrlo od COVID-19, bolesti uzrokovane korona virusom, mada se strahuje da je taj broj mnogo veći.
U Grodnom, modna dizajnerka Svjatlana Pinčuk koordinira rad volontera na šivenju zaštitnih maski, u koji su se uključile nezaposlene žene i osobe s invaliditetom.
"Ako ja to ne radim, ko će? Kada se ne plaća, malo njih je zainteresovano. Bilo bi me sramota ako bih u ovakvo vreme sedela na kauču i gledala televiziju ", rekla je Pinčuk.
Jana Litvinčuk takođe šije, ali ne maske. Uzela je penastu gumu i prišiva delove da napravi podne otirače kao improvizovano dezinfekciono sredstvo za bolnice.
"Ako doktori umru, ko će nas lečiti?"
"Pomoć je uvek dobra. Što više, to bolje. Ako volonteri mogu da urade neki posao: jednostavne stvari poput šivenja maski ili davanja 20 (beloruskih) rubalja (7,5 evra), zašto to ne učiniti? Lekari treba da osete tu podršku, da cenimo njihov rad. Ako se međusobno ne pomažemo, šta će biti sa nama?", rekla je Litvinčuk.
Takvu poruku je izrazila i Eža Hrihenča, koja sastavlja plastične vizire za lice i pravi paravane za razdvajanje bolničkih kreveta.
"A ko će to raditi, ako ne mi? Ako doktori umru, ko će da nas leči? Imam malo slobodnog vremena. Što više radim, više mogu pomoći. Ne kažem da sam najbolja".
Volonteri su takođe napravili i štampali plakate s praktičnim informacijama o očuvanju zdravlja i izbegavanju korona virusa.
Vlasnik radnje Sjarhej Veramejenka, takođe i član opozicione Beloruske hrišćanske demokratske stranke, rekao je da se nije postavljalo pitanje da li da učestvuje.
"Zašto čovek postoji? Zašto diše? Zašto podržavaš svoju domovinu, zemlju, porodicu? Jer nema drugog načina. To je takođe pitanje nezavisnosti naše zemlje, jer postoji realna pretnja po samo postojanje Belorusa", rekao je Veramejenka.
Sajt za prodaju automobila u Grodnom takođe se uključio, pokrenuvši kampanju za prikupljanje sredstava kojom je za dve nedelje sakupljeno oko 5.000 rubalja (oko 1.880 evra) za pomoć bolničarima i hitnoj pomoći u regionu Grodnog.
"Shvatili smo da ako imamo ovaj popularni resurs, onda nemamo moralno pravo da se ne uključimo u prikupljanje sredstava za pomoć lekarima. Skoro da bi bilo zločin da se ne iskoristi ta prilika", objasnio je Mihaj Kuncevič, urednik portala Auto Grodno.
Da li ti napori pomažu u smanjenju stope zaraze u Belorusiji teško je odrediti. Stalna koordinatorka UN u Belorusiji Joana Kazana-Visniovjecki (Joanna Kazana-Visnioviecki) 28. aprila je uputila novi apel vladi da uvede mere fizičkog distanciranja, istakavši da stopa zaraze u Belorusiji raste "eksponencijalno", dok je 26. marta u toj zemlji bilo svega 86 slučajeva.