Ali, to će po svemu sudeći biti maksimum u otopljavanju odnosa između Srbije i Holandije, pošto je parlament ostao pri stavu vlade da je za približavanje Beograda Evropskoj uniji neophodna puna saradnja s Haškim tribunalom.
Nakon sastanka u Briselu, Oli Ren i Vuk Jeremić istakli su da će ovo biti godina vizne liberalizacije.
"Nadam se da će Evropska komisija dati preporuku o ukidanju viza do letnje pauze", izjavio je Oli Ren:
Oli Ren
"Ova 2009. godina trebalo bi i biće godina vizne liberalizacije za najnaprednije zemlje Balkana, uključujući i Srbiju. Srbija je bila konstruktivan i pouzdan partner u ispunjavanju obaveza na mapi puta, u pogledu vizne liberalizacije."
Ren je naveo da će se o preostalim tehničkim problemima, poput izdavanja pasoša, razgovarati na sutrašnjem sastanku predstavnika Evropske komisije i srpskih funkcionera.
Sa druge strane, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić ponovio je spremnost Srbije da nastavi evropskim putem:
"Naš proces evropskih integracija nastaviće se bez obzira na teškoće sa kojima se suočavamo. Ono što je najvažnije jeste da je proces živ i da sve institucije u Srbiji rade naporno na ispunjavanju kriterijuma za članstvo u Evropsku uniju. Sve institucije u Srbiji evropske integracije smatraju nacionalnim prioritetom i na njih gledaju veoma ozbiljno i nastaviće tako i u budućnosti."
Vuk Jeremić
U isto vreme, holandski parlament razmatrao je mogućnost vizne liberalizacije za Srbiju.
U dokumentu vlade o kojem je raspravljao Komitet za evropska pitanja, a koji je poslanicima obrazložio ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen, navodi se da glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u izveštaju Savetu bezbednosti UN nije ocenio da Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom, ali da jeste načinila napredak u saradnji.
Ministar Ferhagen je, međutim, naznačio da stav holandske vlade ostaje da do ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa Srbijom može doći tek pošto glavni tužilac saradnju Beograda nazove potpunom.
Zvanični Hag, međutim, izražava spremnost za "druge oblike saradnje između Evropske unije i Srbije", uz posebno navođenje mogućnosti ukidanja viza, "uzimajući u obzir da će Srbija možda ispuniti sve tehničke kriterijume, te važnost koju Srbija pridaje viznoj liberalizaciji kao pozitivnom signalu stanovništvu".
Francuski ambasador u Srbiji Žan Fransoa Teral nije želeo da komentariše stav Holandije, ali je rekao za Radio Slobodna Evropa da pitanje vizne liberalizacije postaje sve aktuelnije u Evropskoj uniji. Na naše pitanje, da li bi se Srbija mogla uskoro naći na "beloj šengenskoj listi", ambasador Teral kaže:
"Ne mogu da budem potpuno kategoričan, ali mislim da to pitanje dobija jedan veliki zamajac. To je moje mišljenje na osnovu svih informacija koje imam. Pozicija Francuske u vezi sa dolaskom Srbije na "beli šengen" je jasna. Što pre, to bolje."
Za Tanju Miščević, potpredsednicu Evropskog pokreta u Srbiji, stavovi holandskog parlamenta, tačnije njegovog Komiteta za evropska pitanja, nisu iznenađujući:
"Ja mislim da čitava priča ide u veoma pozitivnom pravcu. Ovo je i test za Evropsku uniju, da u ovim vrlo teškim i kriznim uslovima u kojima Unija funkcioniše potvrde ono što gospodin Ren neprestano ponavlja: da proširenje i odnos prema zemljama zapadnog Balkana ne sme da bude taoc ili gubitnik svih onih loših uslova u kojima se Unija 2009. godine našla. Naprotiv, ovo je sada prava prilika da Unija i njene države članice pokažu jedno od najvažnijih vrednosti na kojima njihova integracija počiva – s to je solidarnost sa svima ostalima, a to znači i solidarnost sa svim ostalim evropskim državama."
Iako se mnogi plaše da govore o rokovima, Tanja Miščević ne. Na naše pitanje kada bi za Srbiju mogao početi da važi bezvizni režim, ona kaže:
"Ja sad mnogo izvesnije mogu da kažem da ćemo naredne godine putovati u Evropu bez viza."
Nakon sastanka u Briselu, Oli Ren i Vuk Jeremić istakli su da će ovo biti godina vizne liberalizacije.
"Nadam se da će Evropska komisija dati preporuku o ukidanju viza do letnje pauze", izjavio je Oli Ren:
Ova 2009. godina trebalo bi i biće godina vizne liberalizacije za najnaprednije zemlje Balkana, uključujući i Srbiju. Srbija je bila konstruktivan i pouzdan partner u ispunjavanju obaveza na mapi puta, u pogledu vizne liberalizacije.
Ren je naveo da će se o preostalim tehničkim problemima, poput izdavanja pasoša, razgovarati na sutrašnjem sastanku predstavnika Evropske komisije i srpskih funkcionera.
Sa druge strane, šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić ponovio je spremnost Srbije da nastavi evropskim putem:
Sve institucije u Srbiji evropske integracije smatraju nacionalnim prioritetom i na njih gledaju veoma ozbiljno i nastaviće tako i u budućnosti.
U isto vreme, holandski parlament razmatrao je mogućnost vizne liberalizacije za Srbiju.
U dokumentu vlade o kojem je raspravljao Komitet za evropska pitanja, a koji je poslanicima obrazložio ministar spoljnih poslova Maksim Ferhagen, navodi se da glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc u izveštaju Savetu bezbednosti UN nije ocenio da Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom, ali da jeste načinila napredak u saradnji.
Ministar Ferhagen je, međutim, naznačio da stav holandske vlade ostaje da do ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa Srbijom može doći tek pošto glavni tužilac saradnju Beograda nazove potpunom.
Zvanični Hag, međutim, izražava spremnost za "druge oblike saradnje između Evropske unije i Srbije", uz posebno navođenje mogućnosti ukidanja viza, "uzimajući u obzir da će Srbija možda ispuniti sve tehničke kriterijume, te važnost koju Srbija pridaje viznoj liberalizaciji kao pozitivnom signalu stanovništvu".
Zvanični Hag, međutim, izražava spremnost za "druge oblike saradnje između Evropske unije i Srbije", uz posebno navođenje mogućnosti ukidanja viza, "uzimajući u obzir da će Srbija možda ispuniti sve tehničke kriterijume, te važnost koju Srbija pridaje viznoj liberalizaciji kao pozitivnom signalu stanovništvu".
Francuski ambasador u Srbiji Žan Fransoa Teral nije želeo da komentariše stav Holandije, ali je rekao za Radio Slobodna Evropa da pitanje vizne liberalizacije postaje sve aktuelnije u Evropskoj uniji. Na naše pitanje, da li bi se Srbija mogla uskoro naći na "beloj šengenskoj listi", ambasador Teral kaže:
"Ne mogu da budem potpuno kategoričan, ali mislim da to pitanje dobija jedan veliki zamajac. To je moje mišljenje na osnovu svih informacija koje imam. Pozicija Francuske u vezi sa dolaskom Srbije na "beli šengen" je jasna. Što pre, to bolje."
Za Tanju Miščević, potpredsednicu Evropskog pokreta u Srbiji, stavovi holandskog parlamenta, tačnije njegovog Komiteta za evropska pitanja, nisu iznenađujući:
"Ja mislim da čitava priča ide u veoma pozitivnom pravcu. Ovo je i test za Evropsku uniju, da u ovim vrlo teškim i kriznim uslovima u kojima Unija funkcioniše potvrde ono što gospodin Ren neprestano ponavlja: da proširenje i odnos prema zemljama zapadnog Balkana ne sme da bude taoc ili gubitnik svih onih loših uslova u kojima se Unija 2009. godine našla. Naprotiv, ovo je sada prava prilika da Unija i njene države članice pokažu jedno od najvažnijih vrednosti na kojima njihova integracija počiva – s to je solidarnost sa svima ostalima, a to znači i solidarnost sa svim ostalim evropskim državama."
Iako se mnogi plaše da govore o rokovima, Tanja Miščević ne. Na naše pitanje kada bi za Srbiju mogao početi da važi bezvizni režim, ona kaže:
"Ja sad mnogo izvesnije mogu da kažem da ćemo naredne godine putovati u Evropu bez viza."
