Ulična izložba skulptura Terratorije, koja poslednjih pet godina u okviru Beogradskog Letnjeg Festivala (BELEF) predstavlja vajarske radove studenata, ove godine se neće održati zbog manjka sredstava u budžetu ove manifestacije. Dok inicijatori Terratorija tvrde da se Savet BELEF-a olako odrekao izložbe, organizatori festivala naglašavaju da su, uprkos lošoj finansijskoj situaciji, uspeli da vrate publiku na BELEF.
Knez Mihailova ulica i uži centar Beograda ove godine neće biti ukrašeni skulpturama studenata, budućih vajara. Ova, slobodno možemo reći tradicija Beogradskog letnjeg festivala ove godine je prekinuta, prvi put od 2008, kada je izložba Terratorija premijerno održana.
Radovi su, kao i prethodnih godina, izrađeni u Centru za likovnu i primenjenu umetnost Terra iz Kikinde. No, uoči početka BELEF-a, organizatori izložbe su obavešteni da se ona otkazuje, jer Savet BELEF-a ne može da izdvoji 300.000 dinara (oko 2.500 evra) za troškove izložbe.
Marko Lađušić, inicijator Terratorije, kaže da bi oni organizovali izložbu pod bilo kojim uslovima, ali da iz BELEF-a niko nije ponudio bilo kakav dogovor.
„Ja mislim da je to bio nedostatak sluha za projekat i neprofesionalizam ovogodišnjeg Saveta BELEF-a, zato što što se uopšte nisu bavili vizualnim medijima. To je neki standardni budžet koji smo mi imali samo za osnovne stvari, jer realni budžet je deset puta veći. Skulpture su preskupe. Da su oni hteli da nas prihvate, mislim da bismo mi našli volontere, da bi nam možda pomoglo Gradsko zelenilo, da bi umesto fizičkih radnika sami studenti istovarali. Ali, s nama niko nije komunicirao. Faktički, samo sam dobio odgovor da smo skinuti s programa“, rekao je Lađušić.
U organizaciji BELEF-a, pak, kažu da je Savet ove manifestacije imenovan samo 20 dana uoči zakazanog otvaranja festivala 15. jula, te da je probleme stvorilo i to što ove godine nije postojala firma zadužena za tehničku realizaciju festivala.
Vojkan Borisavljević, umetnički direktor festivala, napominje da je ove godine budžet značajno umanjen, što se odrazilo na program.
„Kada smo sagledali način organizacije i budžet, shvatili smo da ne možemo da naplaćujemo ulaznice, jer one nisu u finansijskom planu koji je neko ranije napravio, pa smo odustali od toga, što je naravno publika pozdravila, ali smo ostali bez značajnog izvora sredstava. Tako smo odustali od nekih projekata za koje smo smatrali da njihovo izuzimanje iz programa neće ugroziti kvalitet programa BELEF-a“, objašnjava Borisavljević.
Izložba Terratorija doslovno je umetničke radove selila iz zatvorenog u javni prostor, pružajući mogućnost prolaznicima da ih, ne samo vide, već i dodirnu. Lađušić ističe da su ove godine oštećeni studenti, ali i umetničke institucije:
„Glavna šteta od svega toga jeste što je zaustavljen proces darivanja, jer su sve skulpture napravljene u Kikindi kasnije poklonjene beogradskim institucijama.“
BELEF je otvoren 15. jula i trajaće do 15. avgusta. Borisavljević napominje da je ovogodišnji uspeh to što se publika vratila na BELEF:
„Najvažnije je pitanje to što smo mi njega uspeli da vratimo na noge i da vratimo publiku na festival, jer se BELEF prošle godine odvijao u totalnoj anonimonosti, u dvorištu Pete beogradske gimnazije, bez publike i ikakvog medijskog odjeka“, zaključuje Borisavljević.
Manjak sredstava ili deficit odlučnosti organizatora – sada je svejedno, pošto su na gubitku svi. Skulpture su ostale u magacinu, BELEF bez jednog prepoznatljivog segmenta, a građani bez prilike da se upoznaju s delima mladih sugrađana.
