Bela kuća je kritikovala egipatsku vladu što nije ispunila ni "minimalni prag" reformi koje njen narod zahteva i upozorila da bi masovni protesti mogli da se nastavite sve dok ne dođe do promena.
Demonstranti u međuvremenu nastoje da zadrže pritisak na vlast, izražavajući nadu da će sutra nakon molitive na ulice izaći najviše građana do sada.
Mubarak pak odbija da se povuće ističući jedino da se neće kandidovati na izborima u septembru.
"Vlada nije preduzela korake koji su narodu Egipta neophodni", izjavio je portparol Bele kuće Robert Gibs (Gibbs), i ocenio da je to razlog što sve više ljudi izlazi na ulice da bi iskazalo šta ih tišti.
On smatra da su neki egipatski čelnici možda pogrešno predvideli da će se demonstranti umoriti, ali da sve veća prisutnost aktivista na ulicama pokazuje da to nije tako.
"Ako neko u vladi misli da se duh može 'vratiti u bocu', mislim da je to vreme prošlo", dodao je Gibbs.
Potpredsednik Egipta Omar Sulejman je indirektno zapretio da ukoliko se nastave protesti i razgovori sa opozicionim liderima ne omoguće rešavanje krize, moguć je “vojni udar” koji bi vodio“ishitrenim potezima, uključujući i mnogo iracionalnosti”.
Reagujući na ovu pretnju, demonstranti su danas ojačali blokadu parlamenta i svoje šatorsko naselje na centralnom Tahrir trgu.
Demonstratni su dodatno motivisani vestima da su sindikati radnika takođe poslednjih dana započeli proteste po celoj zemlji protiv korupcije i siromaštva. Ti problemi, uz kršenje ljudskih prava, zapravo su bili i glavni razlog za demonstracije koje su počele pre 17 dana.
Za sada je štrajk sindikata apolitičan, a njihovi lideri odbijaju da se pridruže zahtevu za smenom Mubaraka.
Ukinuti zakon o vanrednom stanju
U međuvremenu, egipatski ministar inostranih poslova Ahmed Aboul Gejt kritikovao je poziv potpredsednika SAD Džo Bajdena (Joe Biden) zvaničnom Kairu da ukine nekoliko decenija stari zakon o vanrednom stanju, koji daje ogromna ovlašćenja i moć bezbednosnim snagama, uključujući i zatvaranje ljudi bez optužnice.
Potpredsednik SAD Džo Bajden govori na konferenciji za novinare, 12. janusar 2011.Gejt je pozvao Vašington za veće razumevanje osetljivosti krize u Egiptu.
"To je nametanje volje velikoj zemlji kao što je Egipat – veliki prijatelj kojo je uvek održavao najbolje moguće odnose sa SAD-om. Predsednik i Vlada Egipta su već započeli reforme. Egipatski predsednik je utvrdio mapu puta i zatražio je od potpredsednika da se angažuje u debati sa raznim opozicionim snagama o tome", kaže on.
Gejt je takođe kritikvao Bajdenov zahtev egipatskoj vladi da prestane da maltretira demonstrante, novinare i aktiviste za ljudska prava.
"Sada imamo 17 hiljada zatvorenika koji su uništili zatvore i nalaze se na ulici. Kako možete da zatražite od nas da ukinemo zakon o vanrednom stanju ako smo u teškoćama? Dajte nam vreme. Dozvolite nam da povratimo kontrolu, da stabilizujemo državu i onda ćemo razmotriti to pitanje", istako je Gejt,
U međuvremenu, Ben Rouds (Rhodes), zamenik Obaminog savetnika za nacionalnu bezbednost, kazao je da SAD ne nameću ishod protesta u Egiptu – već se zalaže za “set principa” i proces koji će omogućiti reforme.
"Videli smo više poteza samo u poslednjih nekoliko dana, koji su omogućili značajne reforme. No, to još nije dovoljno da se pređe prag koji bi vodio suštinskoj i nepovratnoj tranziciji ka demokratskijem Egiptu", kaže Rouds.
S druge strane, i egipatski susedi traže od Vašingtona da ne odustane tako brzo od podrške Mubaraku, jer bi to moglo da dodatno destabilizuje Bliski istok jačanjem radikalnih islamista.
Saudijski kralj Abdula – koji je razgovarao telefonom sa američkim predsednikom Barakom Obamom (Barack) – navodno mu je predočio da će stati iza Mubaraka, ukoliko mu SAD uskrate podršku.
Istovremeno, portparol Bele kuće Gibs kaže da je Obama naglasio potrebu za "hitnim koracima ka mirnoj tranziciji koja će biti sadržajna, trajna, legitimna i odgovorna".
Analize, komentare, intervjue, fotografije i videa o međunarodnoj akciji protiv Libije, kao i o situaciji u Egiptu i drugim arapskim zemljama nakon protesta i promjena, možete naći ovde.
Demonstranti u međuvremenu nastoje da zadrže pritisak na vlast, izražavajući nadu da će sutra nakon molitive na ulice izaći najviše građana do sada.
Mubarak pak odbija da se povuće ističući jedino da se neće kandidovati na izborima u septembru.
"Vlada nije preduzela korake koji su narodu Egipta neophodni", izjavio je portparol Bele kuće Robert Gibs (Gibbs), i ocenio da je to razlog što sve više ljudi izlazi na ulice da bi iskazalo šta ih tišti.
On smatra da su neki egipatski čelnici možda pogrešno predvideli da će se demonstranti umoriti, ali da sve veća prisutnost aktivista na ulicama pokazuje da to nije tako.
Potpredsednik Egipta Omar Sulejman je indirektno zapretio da ukoliko se nastave protesti i razgovori sa opozicionim liderima ne omoguće rešavanje krize, moguć je “vojni udar” koji bi vodio“ishitrenim potezima, uključujući i mnogo iracionalnosti”.
"Ako neko u vladi misli da se duh može 'vratiti u bocu', mislim da je to vreme prošlo", dodao je Gibbs.
Potpredsednik Egipta Omar Sulejman je indirektno zapretio da ukoliko se nastave protesti i razgovori sa opozicionim liderima ne omoguće rešavanje krize, moguć je “vojni udar” koji bi vodio“ishitrenim potezima, uključujući i mnogo iracionalnosti”.
Reagujući na ovu pretnju, demonstranti su danas ojačali blokadu parlamenta i svoje šatorsko naselje na centralnom Tahrir trgu.
Demonstratni su dodatno motivisani vestima da su sindikati radnika takođe poslednjih dana započeli proteste po celoj zemlji protiv korupcije i siromaštva. Ti problemi, uz kršenje ljudskih prava, zapravo su bili i glavni razlog za demonstracije koje su počele pre 17 dana.
Za sada je štrajk sindikata apolitičan, a njihovi lideri odbijaju da se pridruže zahtevu za smenom Mubaraka.
Ukinuti zakon o vanrednom stanju
U međuvremenu, egipatski ministar inostranih poslova Ahmed Aboul Gejt kritikovao je poziv potpredsednika SAD Džo Bajdena (Joe Biden) zvaničnom Kairu da ukine nekoliko decenija stari zakon o vanrednom stanju, koji daje ogromna ovlašćenja i moć bezbednosnim snagama, uključujući i zatvaranje ljudi bez optužnice.
"To je nametanje volje velikoj zemlji kao što je Egipat – veliki prijatelj kojo je uvek održavao najbolje moguće odnose sa SAD-om. Predsednik i Vlada Egipta su već započeli reforme. Egipatski predsednik je utvrdio mapu puta i zatražio je od potpredsednika da se angažuje u debati sa raznim opozicionim snagama o tome", kaže on.
Gejt je takođe kritikvao Bajdenov zahtev egipatskoj vladi da prestane da maltretira demonstrante, novinare i aktiviste za ljudska prava.
"Sada imamo 17 hiljada zatvorenika koji su uništili zatvore i nalaze se na ulici. Kako možete da zatražite od nas da ukinemo zakon o vanrednom stanju ako smo u teškoćama? Dajte nam vreme. Dozvolite nam da povratimo kontrolu, da stabilizujemo državu i onda ćemo razmotriti to pitanje", istako je Gejt,
U međuvremenu, Ben Rouds (Rhodes), zamenik Obaminog savetnika za nacionalnu bezbednost, kazao je da SAD ne nameću ishod protesta u Egiptu – već se zalaže za “set principa” i proces koji će omogućiti reforme.
"Videli smo više poteza samo u poslednjih nekoliko dana, koji su omogućili značajne reforme. No, to još nije dovoljno da se pređe prag koji bi vodio suštinskoj i nepovratnoj tranziciji ka demokratskijem Egiptu", kaže Rouds.
S druge strane, i egipatski susedi traže od Vašingtona da ne odustane tako brzo od podrške Mubaraku, jer bi to moglo da dodatno destabilizuje Bliski istok jačanjem radikalnih islamista.
Saudijski kralj Abdula – koji je razgovarao telefonom sa američkim predsednikom Barakom Obamom (Barack) – navodno mu je predočio da će stati iza Mubaraka, ukoliko mu SAD uskrate podršku.
Istovremeno, portparol Bele kuće Gibs kaže da je Obama naglasio potrebu za "hitnim koracima ka mirnoj tranziciji koja će biti sadržajna, trajna, legitimna i odgovorna".
Kriza u arapskom svijetu
Analize, komentare, intervjue, fotografije i videa o međunarodnoj akciji protiv Libije, kao i o situaciji u Egiptu i drugim arapskim zemljama nakon protesta i promjena, možete naći ovde.
